od Pali Debela » pre 2 godine
Jutros 79.7, yessss!
Ovako ajmo redmo. Prvo da se ispisem, pa cu onda sta sam jela danas.
Pod VELIKIM sam stresom ovde. Hajmo prvo pozitivne strane. Imam divnog cimera, sa njim mogu da se ispricam, i to mi jako prija. Kolege na poslu su mi divne. Grad u kome zivim je bozanstven. Upoznala sam jednu super devojku sa kojom se druzim preko vikenda. Upoznala sam i zanimljivog decka iz Indije koji svaki vikend uvece organizuje druzenja. Posao koji radim je vrlo interesantan i stimulise me. Imam divnu koleginicu iz Srbije takodje, koja je bukvalno primer kako zreo, samouveren, slobodan i jak covek treba da izgleda. Ona me nevidjeno inspirise. Neverovatna je!
Sada lose. Lose mi ide posao. Sporo kapiram. Sporo napredujem. Nemam ideje. Plasim se sefice. Ja sam osoba koja se lako ubije u pojam i plasljiva sam. Socijalno sam neinteligentna. Uzasno sam osetljiva i sve me pogadja. Sitnice. Dobro je sto iste te sitnice mogu i jako da me obraduju. Cesto se osecam odbacenom i nepozeljnom. Tiha sam i stidljiva. Imam glupe fore cesto. U dosadnoj sam fazi. Ranije sam zasmejavala celo drustvo, brbljala nonstop, bila puna zivota. I sada sam puna zivota, ali sam se smirila. Ne znam o cemu bih pricala. Povukla sam se u sebe. Doktor kaze da je to nebitno. Da uopste ne moram da pricam. Samo sport!
Evo navescu primer o sitnici koja me pogodi. Kupila sam bas lep ratluk, rucno pravljen u jednoj radnjici koja postoji skoro sto godina, ispod Brankovog mosta, i donela danas kolegama da probaju. Imamo Grka u timu, i on je vec donosio ratluk, tako da su svi upoznati sa tim. Celo prepodne niko nije uzeo da proba. Bukvalno me je to pogodilo. Znam da je to nelogicno, ali pomislim kako nisam simpaticna svojim kolegama i kako nece da uzmu nista od mene. Onda je Rus uzeo jednu, pa Spanac, pa Kolumbijanac, pa Rus jos jednu, pa jos jednu. I to me je nevidjeno obradovalo. A namerno sam kupila maleno pakovanje, kako bi se brzo pojelo, jer kada bi se to vuklo danima tu, znam tacno da bih se potpuno ubila u pojam. Eto sta mene poremeti. To kako me ljudi dozivljavaju. Imam dosta godina, a i dalje nisam imuna na to. Ne svidjam se sebi, i onda se stalno pitam da li se svidjam drugima. Neizgradjena sam kao osoba, nemam svoje ja, svoje sampouzdanje. To je uzasno vazno.
Pitala sam doktora u vezi toga. On kaze da se samopouzdanje stice tako sto postavljamo ciljeve i ostvarujemo ih. A covek jaca tako sto donosi odluke i sprovodi te odluke u delo. I naravno uvek ce biti i losih odluka. Isto tako socijalno covek moze da ojaca tako sto se cesto nalazi u situacijama gde ima mnogo ljudi i gde mora da komunicira u velikim grupama. Ali socijalna inteligencija se stice u porodici, i tesko je napreovati puno u tom smislu. Hocu da ojacam svoju socijalnu inteligenciju. Ali prvo hocu da ojacam sebe. Jaca me citanje dobrih knjiga. Sada ovde imam dve koje sam ponela iz Beograda. Jedna je cuvno Umece ljubavi, Eriha Froma. Predivna knjiga, koju sam procitala vec dva puta. Ali vreme je i za treci. Druga je knjiga autora koji je tvorac asertivnosti, i bukvalno opisuje sve metode koje su neophodne da bi covek bio asertivan. Jako korisno. Onda sam pronasla jednu terapiju, u pitanju je kognitivno - bihejvioralna terapija za socijalnu anksioznost koju sigurno imam. To je zahtevno sprovesti u delo, ali neopisivo pomaze. I skoro da sam prosla celu terapiju, malo mi je ostalo. Ali bih morala da krenem ispocetka sada. To su treninzi bukvalno. Menja se limbicki deo mozga koji je odgovaran za uverenja i osecanja. Ali mora da se bude uporan. I traje dugo. To nisam ponela, da se ne bih previse opterecivala za sada, ali prvo sledecom prilikom cu poneti i raditi marljivo na tome. To je lek za mene. Neverovatna tehnika koja pomaze.
Koleginica iz Srbije je tako slobodna. Socijalno uzasno jaka. Divna je! Mnogo mi je draga. Od nje ucim.
Posao je vazan, moram vise da mu se posvetim. Moram da budem pozitivnija u vezi toga. Da se uzivim. Za sada sam na povrsini, a hocu da zaronim duboko.
Jednoj mojoj drugarici je neverovatno zasto kada se neko ocigledno lose ponasa prema meni, ja ne odgovorim toj osobi i ne oteram je bukvalno u pm, nego se jos izvinjavam i mislim da sam nesto kriva. Tako da sam vrlo lak plen za manipulatore. Jer kada oni pocnu da me maltretiraju ja mislim da je sve ok, da sam to i zasluzila. Imam taj odvratan osecaj da sam ja kreten i da ce to ljudi otkriti o meni pre ili kasnije, i da ce me odbaciti. Opet vidim jasno da je to nelogicno, ali ja to mislim i osecam. Mislim da sam odbojna.
Ali polako, promenicu sve. Doktor mi je rekao da ja ne smem da idem na psihoterapiju. Da cackam po svojoj dusi. Nikako. A to kaze i knjiga. Nema sta da se ide u proslost da se analizira. Proslost je proslost. I kopanjem po proslosti ostajes zaglavljen u proslosti. Sadasnjost je bitna i sta mozes da uradis sada da ti bude bolje.
Eto, dosta za danas. Lakse mi je. Hocu da mi dve stvari budu u fokusu, u stvari tri. Sport, fizicka aktivnost! Decko! I posao! I naravno moram da brinem o svojoj dusi. Ovo sve o ljudima me toliko remeti, ali to je nebitno, samo treba da se opustim u vezi toga. I da se skoncentrisem na dobro i budem zahvalna na tome.
Nego sta sam jela danas. Da zapisem. Pa kolicine. I onda kratka analiza.
DAN 9
D: ovsena kasa, mandarina, banana, kupine, maline, borovnice, badem, indijski orah, med
ratluk, guylian chocolate, chocolate truffle
R: kinoa, papricica, paprika, pasulj, kukuruz, paradajz, korijander, lime, luk, beli luk
Koleginica je bila u Belgji pa je donela cokoladice, pojela sam dve guylian i nekoliko truffles, mozda 4 ne znam tacno. Inace bih pojela mnogo vise. Ovo je normalno. Mozda malo vise nego ostale kolege. Hocu malo da se istreniram u susretu sa slatkisima. Veliki uspeh je da mi se ne jede slatko i da ne kupujem. Ni jednom nista nisam kupila od kada sam pocela dijetu. E sada kada se preda mnom nadje nesto slatko, tesko mi je da se suzdrzim. Volela bih da sam pojela po jednu cokoladicu. Eto, to bih volela da mi bude neki cilj. Po jedna cokoladica, ma koliko da ih je. Ratluk sam uzela jedan da probam samo sta sam donela, odican je, uzasno mekan i svez, bas ga prelepo naprave.
Dorucak, standardne kolicine, rucak tri malecke tortilje. To je oko 6 kasika kinoe. Previse sam napravila, bacicu sta ne pojedem, sto bas ne volim.
Ovaj dnevnik ovde mi je bas terapija. Prvo sam bila tuzna sto sam sama ovde, a sada mi je nekako i ok. Oslobadjajuce mi je. Jer bih se inace osecala glupo da ovoliko pisem da ne davim ljude, a posto nema nikog mogu da pisem koliko mi je volja.