Da se predstavim. Ovaj forum mi nije novina. Iz iskustva znam da mi nenormalno mnogo pomaze kada pokusavam da oslabim.
Pali Debela je recenica kojom mi se obratio jedan nervozni gospodin u radnji dok sam trcala ka rafu za mleko koje sam zaboravila da stavim u korpu, i slucajno ga zakacila. Svinjo Debela je bila alternativa, komentar koji mi je uputio prosjak nakon sto sam odbila da mu udelim novac. Ipak, prvo je elegantnije, pa se odlucih za to.
Dakle, debela sam. Bas. Pa sta. Moja stvar. Nikoga se ne tice.
A zelim da oslabim. Opet moja stvar. Mogu i da ne zelim. I nikom nista.
Ono sto me motivise, je misao da kada pocnem da se trudim da se hranim bolje, necu prestajati. Bice tesko, ali ce biti sve bolje i bolje, lakse i lakse. Misao da svaki kilogram koji izgubim nikada vise necu vratiti mi daje vetar u ledja! Necu ga vratiti zato sto cu da ustanovim, utemeljim, usavrsim, uvezbam i pretvorim u rutinu i naviku, malo po malo ono kako zelim da se hranim. Zrnce po zrnce, korak po korak, vrlo polako, smireno, ali odlucno.
Mozda cu kilograme gubiti izuzetno sporo, medjutim to me ni najmanje ne sekira. Svakih 100g manje otici ce u NEPOVRAT.
Zato sam tako nazvala dnevnik, nepovratno.
Da pojasnim, ne drzim nikakvu dijetu, nisam ni na kakvom specijalnom rezimu ishrane, ne pratim nikakva tudja pravila. Imam u glavi jasnu sliku onoga sto je za mene idealan nacin da se ja hranim. To je tacka B. Trenutno se nalazim u dacki A, vrlo udaljenoj od B i zelim korak po korak da stignem do svog cilja. Mogu i da milim, ali ne smem da se zaustavim. Kao kornjaca iz Ezopove price o kornjaci i zecu.
Isto tako znam da se necu kretati pravom linijom koja spaja A i B, vec da cu lutati malo, skrenuti levo pa shvatiti da taj put ne vodi nikamo itd., odnosno da ce to biti put preko sedam gora i sedam mora.
Eto toliko, raspisala sam se
Ovo je bilo predstavljanje, a sutra cu dati detalje puta i prvu stanicu.
Izgubila sam 23 kg ali kako sam bila "bash debela" sa 119.9kg ispred mene je josh muke da skinem i ostatak koji zelim a to je josh 12-15 kg.Sad ide teshko i sporo ali izboricu se 
ali ono najvaznije je da se ne odustane vec da se sutradan nastavi gde smo stali kao da se nishta nije desilo.
a onda nestali 
...kladim se da nisu shvatili ovo jedno i jedino vazno pravilo UPORNOST. Razumem da nije lako ( i sama prolazim kroz to) ali odustati se ne sme. Nazalost moja cerka je odustala...a krivo joj je...skinula 21 kg a onda nastavila po starom. Nikoga ne krivim pa ni nju , niti one koji su odustali, ovo su lichne odluke, ali pokushavam da obodrim svakog ko nadje volje da bude uporan.
, zena u godinama , dokona (chak mi je i unuka porasla pa joj ne trebaam vishe 
) strukturu dana sam prisiljena da sama stvaram a svodi se na to da se pridrzavam nekih ustaljenih navika. Ne dopada mi se to 
Elem ne znam koliko ti imash godina i zashto je tvoj dan takav kakav je ali ako je to u skladu sa nekim tvojim nachelima ne bi bilo loshe da ipak iskreirash nekakav redosled i unesesh neki red u celu prichu. Ne znam...
Nisam na instagramu pa necu moci da pratim tvoje slichice a volela bih. Pa eto javljaj povremeno kako ti ide.Pozz
Doruhak preskochen, ruchak normalan ali vechera...pa onako 3-4 puta i zadnja pred samo spavanje. Prvih dana na UNki to mi je bio najveci problem ( i potrajao je 
Tako da je zapravo jucerasnji dan ceo bio sasvim u redu. I kako je vec kasno, mogu da prijavim i danasnji, isto sve ok, jos je ostalo veceru da osmislim, kupim sta treba i spremim.