Nema vise slonceta, smrc!
Nadam se da si ok, i da ces da se javis sa nekim lepim minusom.
Bijem i dalje svoje bitke.

Crtice:
- gro stresa na poslu je prosao, sada je onaj pozitivan stres
- imam neku dobru energiju
- istrosile su mi se baterije na vagi, moram kupiti nove i videti kako stoje stvari
- danas sam savrseno jela, za dorucak dve mandarine, za rucak, parce hleba i malo podvarka, planiram nar da grickam veceras uz pze
- a pre toga da pojedem krompirice sa jajima. 1 krompir, 1 jaje, i salata od paradajza i krastavca sa vrlo malo feta sira
- to je plan pa videcemo
- samo da ne pocnem da se osecam bolesno
- ali imam neke italijanske tablete za podizanje imunitetu, pocecu to da pijem danas, pa 7 dana
- bivsi decko broj dva je predivan

- smrsacu kako umem i znam 10 kg ove godine
- sada cu da pocnem delimicno da drzim dijetu doktorke sreckovic 1500 kcal
- najvaznije za mrsavljenje i kada sam smrsala ona dva kg je da se malo jede
- a prakticno mozes da jedes sve, ali malo
- sada cu da sredim kuhinju i da kupim sve sto mi treba za dijetu
- bas sam umorna od posla, uzasno mi se spava, zbog cega sam presrecna
- lepo je kada te nesto dobro umori, da samo padnes u krevet

Hej, PD!

Evo me konacno, svasta se izdesavalo u poslednje vreme, bas je bio emotivni rolerkoster.

Prvo mi se ljubimac bio razboleo, veterinar nas je cak pripremao na najgore. Preplakala sam te dane, nisam imala volju ni za cim. U medjuvremenu se oporavio i ja sam pocela da radim na nekoj dosta bitnoj i velikoj stvari, bas je bio napet i stresan period.

Ali vracam se i krecem sa UN dijetom opet, moram da radim na svojoj disciplini.

Lep ti je ovaj plan da svakog meseca uvedes nesto novo, deluje potpuno izvodljivo.

Nadam se da si se oporavila od tog zdravstvenog problema i da nije nista ozbiljno.

Ja sam konstantno prehladjena, evo trenutno opet. U poslednja 4 meseca sam bila bolesna bar 7 puta, pocinjem da mislim da tezina cak i sa tim ima veze. Imunitet mi je 0, moram vise vitamina, voca i povrca da unosim.

PD, nadam se da si okej i da ces da se vratis, da ne blejim sama ovde

Zao mi je sto nema vise ljudi, vise podrske

Heeeej! Mnogo sam srecna da si opet tu! Mislila sam na tebe.
Zao mi je da si prolazila kroz stres sa ljubimcem, ali vazno da je dobro.
Ovo za razboljevanje, prehlade, malaksalost, isto potpuno i kod mene. I ja mislim da, izmedju ostalog, i debljina i nepravilna ishrana imaju veze sa tim.
Da, bilo bi lepo kada bi nas bilo dosta, bilo bi nam mnogo lakse. Ali, dugo nije bilo nikog, a sada nas je dve, tako na napredujemo

Javljacu se jednom, dva put nedeljno, eto, da znas, ali tu sam, ne idem nigde.
Uspecemo, samo istrajno!

Jeeeeej, i meni je drago da si tu

Super, kuckamo onda

Nikad se ne zna, mozda nam se vremenom jos neko prikljuci

Gle, ta ideja o nutricionisti nije losa, znam nekoliko ljudi koji su doveli liniju do perfekcije. Bila sam probala i ja, secam se da sam izdrzala tacno 18 dana 18. dana sam plakala i onda pojela tonu slatkisa i posle sam jos vise plakala sto se nisam iskontrolisala

Ali sad kad se setim, nije bilo nista strasno, stvarno se mnogo jelo, samo je trebalo unapred da pripremam obroke.

Na kraju krajeva, nista te ne kosta da probas <3

18 dana uopšte nije malo )

Kod moje prve nutricionistkinje sam izdržala jedan doručak. Dijeta je bila sledeća. Doručak i ručak isti. Kašika ovsenih pahuljica u šolji niskomasnog jogurta. Za ručak barenog povrća osim krompira koliko god želim, i malo mesa barenog u supi. I jedna do dve jabuke.

Pitam je može li malo lešnika sa ovsenim, odgovor: Može ponekad jedan lešnik. Jedan! Pa rekoh, neću onda ni taj jedan.

Drugi nutricionista mi je bio trener iz teretane. Tu sam stigla do večere prvog dana. Tona mesa, nigde boja, sve braon, nema šanse.

I treća, ta iz inostranstva je bila dobra. Dosta sam naučila i nekako je razumna ta ishrana.

Zamara me to psihički jako. Probam sama do 1. maja, pa onda stvarno me ne košta, otići ću ako se ne dovedem u red.

Meni je najveći problem sprmanje hrane. Ali, dobro polako, dovešću se u red. (Valjda )

Crtice moraju pasti:

- desava mi se da se zamrznem, samo mi prolazi vreme a ja sam kao paralisana
- imam sada pred sobom jedan ogroman stres, nije bitno za sta je vezano, ali ima veze sa novcem, znaci osecam kako ce da e potopi kao cunami, osecam koliko sam mala i slaba i bez snage, u odnosu na silinu tog stresa; znam sta mi je ciniti, ali to ce iziskivati veliki napor i ulaganje vremena i energije sa moje strane
- bejah zaprosena, eto lepih vesti
- i decko dva i prosac su sjajni ljudi, ali sa izrazenim manama, jedan ne radi, izdrzava ga sestra a drugi je jako jako stisnut u zivotu, do granice da mislim da ja to ne bih izdrzala
- i onda sam zakljucila da moram smrsati
- a to sam zakljucila tako sto sam pomislila da kada bi decko dva radio bilo kakav posten posao, odmah bih bila sa njim; ali u isto vreme sam shvatila da da je tako, on me ne bi ni pogledao, bio bi sa boljom ribom
- isto za prosca, da nije tolika neverovatna cicija, bila bih sa njim odmah, i udala bih se, ali da on nije cicija, on mene ni pogledao ne bi u ovoj mojoj zivotnoj fazi koju zovem stokilas
- dakle, moram smrsati, da bih podigla sebi cenu i da bih imala sanse kod nekog muskarca koji mi se dopada a koji nema neku preveliku manu
Moram smrsati. Polako. Nije da se ne trudim. Polako samo. Uspecu. Samo istrajno i polako.
Jedva cekam da dobijem platu.

Rotacije. Crveni meteo alarm. Znak stop. Sirena za ratnu uzbunu.
Stanje je takvo.
Juce sam bila na rodjendanu.
Slikali smo se.
Znala sam da cu izgledati debelo i grozno.
Ali nisam znala da cu izgledati toliko debelo i toliko gozno.
Zastrasujuce.
Ali, bez preterivanja, zastrasujuce,
Jedva sedim na velikoj stolici.
Lice se ne vidi sve je obraslo u salo.
Telo se preliva kao testo sa kvascem kada nadodje. Bez preterivanja.
Pa dobro, imam skoto 100 kg. Moj BMI je mrvicu manji od 40.
Tako izgledaju ljudi koji su gojazni klasa 2. Znaci ne debeli, ne veoma debeli, vec gojazni.
I ne samo gojazni vec klasa dva. Sledeca klasa je da ne mozes da hodas verovatno.
Peske sam se vratila kuci sa tog rodjendana. I pricala sa jednom prijateljicom.
Ona izgleda savrseno. Kao kada je imala 20 godina.
Ali u kojoj je ona frci. Ima oko 2, 3 kilograma vise nego kada je imala 20 godina.
Ima jednu haljinu u koju je jedva ulazila i sa 20, i sada moze da je nosi, ali je mrvicu steze u struku.
Hodale smo sat vremena.
I sat vremena joj ja dajem savete kako da izgubi ta tri kilograma.
Koja ironija.
A meni zdravlje i funkcionisanje organizma ugrozeni.
Ali ona je mnogo vise opterecena tim i mnogo vise razmislja o tome.
Zato je i tako kako je.
Jesam li ja debil neki?
Jesam li toliko zavisna od hrane?
Jesam li retardirana?
Zasto unistavam sebe?
Nemam ni partnera i tesko cu ga naci ovakva, budimo iskreni.
A koliko je nezdravo necu ni da razmisljam.
Najlakse bi mi bilo da ne moram uopste da jedem nista.
Ali, tako ne moze.

Obratila sam paznju prosle nedelje kako se hranim.
Sve napolju. Sve nezdravo. Sve velike kolicine.

Moram se presabrati sama sa sobom.
Prestrojiti snage.
I prebroditi ovo.
Hitno!!!
Sto pre!

Pijaca u proleće, čista radost!

- mlade tanke, slatke šargarepice
- rotkvice
- mladi krompirići
- jagode
- sveže mirisne jabukice
- mladi sir
- paradajz

Sada kada sve to imam, radujem se i da pojedem!
Ništa lepše od svežeg voća i povrća, mladog tek izniklog.

Cestitke na zamalo veridbi

Znaci mrtva trka izmedju lenjivca i cicije. Mislim da si ti tu na dobitku sto nisi ni sa jednim ni sa drugim

Razumem te skroz za finansijski stres, i sama sam u fazi gde pokusavam da resim nesto veliko i bitno i nisam sigurna da cu moci na more zbog toga ove godine. Sto me uzasno rastuzuje, dacu sve od sebe da ipak odem, pa makar grickala nokte dva meseca (sto i ne bi bilo lose, eto dijete niotkuda)

Veceras sam bila u setnji i istu situaciju sa alarmom sam imala. Kad vidim kako ljudi setaju slobodno u majicama, sortsevima, haljinama, a ja se sve nesto sakrivam, zadisem se jako brzo, pocela je ova cifra na vagi bas opasno da mi narusava i fizicko i psihicko zdravlje.