Proleće: više sunca, povratak ptica selica i prvi dar prirode čoveku, svakoga proleća, jagode. Iako pripadaju porodici ruža, ne bockaju nas, već zasipaju lepotom – prekrasnim cvetom, crvenim plodom, blagim mirisom.

Divlja jagoda je rasprostranjena po celoj površini zemlje i odlikuje je sitnijim, intenzivnijim ukusom od domaće jagode.

Ljudi su jagodu počeli da gaje još pre Hrišćanstva, bila je na visokoj ceni u Starom Rimu, ali posle njegovog pada su, na našim prostorima, bile zanemarene. Tako sve do srednjeg veka, kada su ponovo dospele u prvi plan, ali im je davan više medicinski, nego prehranbeni značaj. Istini za volju one nisu bile tako lepe kao današnje. Zaslugu za krupne, mirisne jagode na našim trpezama ima francuski inženjer, koji je po drugom zadatku, u 18. veku, poslan u Čile i Peru i tamo zatekao znatno krupniju sortu od evropske, pa je sa sobom doneo seme i od tada počinje u Evropi plansko uzgajanje jagoda. Danas su najpopularnije tri vrste: asieta, najranija sorta, duguljastog, slatkog i aromatičnog ploda; asiropa, dozreva kasnije, plod joj je koničan, ima čvrsto meso i krupnija je i seligra, veoma krupna, prosečna težina ploda je 100 grama i veličine je mandarine.

Jagoda sadrži oko 80% vode, što znači da joj je energetska vrednost oko 25 kcal i potiče od ugljenih hidrata – glukoze, saharoze i fruktoze. Ima malo celuloze, pa je lako svarljiva. Sadrže vitamin C, vitamine B5, B6, K vitamin, magnezijum, mangan, kao i beta-karotin, što ih čini delotvornim u zaštiti mišićnog tkiva od degeneracije, artritisa i održavanju opšteg zdravlja organizma. Pigmenti antocijana su blagotvorni u prevenciji i lečenju anemije.

Nedavno je u Americi rađeno istraživanje o antioksidantnim svojstvima hrane (na bazi 100 g materijala) i jagoda zauzima 27 mesto na tabeli, a što se voća tiče četvrto, odmah iza kupina, borovnica i malina. Beta karotin i fenoli su moćan antioksidans. Kalijum pomaže kod snižavanja krvnog pritiska. Jagode su delotvorne i u borbi protiv gihta, bolesti bubrega, nedostatka vitamina, hemoroida, ranih stanja arterioskleroze, kožnih oboljenja, čira na želucu, malaksalosti, malokrvnosti, visokog krvnog pritiska, nervne napetosti, krvarenja iz materice, kao i kod loše probave… Najnovija istraživanja pokazuju i to da su veoma efikasne kod snižanjavanja nivoa šećera u krvi i kod snižavanja temperature.

Ono o čemu, naročito treba voditi računa je vreme skladištenja ovog voćnog blaga. Analize pokazuju da posle branja voće gubi najveći deo vitamina C i antioksidanata. Preporučuje se skladištenje u čvrsto zatvorenim folijama.

Još nekoliko zanimljivosti:

  • Indijanci su poznavali jagode i pre dolaska kolonizatora, mešali su ih u hleb.
  • Ne rastu u tropskim krajevima.
  • Šekspir ih je opisao u „Otelu“, čak je Dezdemonin peškir ukrasio jagodama.
  • Ana Bolen, druga žena Henrika VIII imala je na vratu beleg u obliku jagode, pa su je zato proglasili vešticom.
  • U Belgiji postoji Muzej jagoda.

Preporučujemo i nekoliko jednostavnih kulinarskih eksperimenata sa jagodama:

  • Iseckajte ih i dodajte u zelenu salatu.
  • Iseckajte jagode i stavite sloj u čašu, prekrijte ih slojem borovnica, prelijte jogurtom i dobićete lak dezert.
  • Iseckajte jagode i pomešajte sa cimetom i sokom od limuna i sirupom od javora pa dobijenom smesom premažite palačinke.

Jagode su najomiljenije bobičasto voće na svetu. Mogu se nabaviti i u drugim periodima godine, ali njihova prava sezona je od aprila do kraja jula, kada su najukusnije. Zato, uživajte u ovom voćnom dragulju!