Meditacija je vrsta mentalne discipline kojom se prevazilazi nivo razmišljanja i postiže dublje stanje svesnosti i relaksacije. Spada u grupu dokazanih alternativnih terapija i može se uopšteno shvatiti kao medicina za um i telo. Neizostavni je deo mnogih holističkih sistema isceljivanja, sistema ishrane i sistema ličnog razvoja. Sve više lekara savetuje meditaciju kao sredstvo da se reguliše povišen krvni pritisak, poboljšaju fizičke sposobnosti, da se olakša disanje ljudima koji imaju astmu, pobedi nesanica, da se oslobodi stres i relaksira telo.
Meditacija je jednostavan način da se balansira fizičko, mentalno i emotivno stanje i svako je može koristiti u skladu sa svojim potrebama. Vrednost meditacije kao načina izlečenja i smanjenja tegoba je bila poznata i korišćena hiljadama godina. Naučno je dokazana korist meditacije što je i doprinelo da postane sve popularniji način lečenja, relaksacije i duhovnog razvoja.
Sistemi
Postoje različiti sistemi meditacije a najpoznatija je svakako Transcendentalna medicaja (TM), Taoistička meditacija, Zen meditacija i Budisticka meditacija i svako bira vrstu meditaciju prema ličnim afinitetima i potrebama.
Kako meditirati
Meditacija se može obavljati na različite načine:
- Sedenje u meditativnom položaju, bez pomeranja i sa kontrolom pažnje kao što je Vipassana
- Ekspresivne prakse meditacije u kojima se telu dopušta da bude slobodno i svašta se može dogoditi. U tu vrstu spadaju Siddha joga i haotična Radjneš meditacija
- Praksa da se jednom dnevno aktivnosti obavljaju sa potpunom usmerenošcu uma na to što se radi kao što je u Mahamudra, ili Gurđijevljevoj meditaciji
Svim ovim meditativnim praksama zajedničko je jedno – fokusiranje i smirivanje uvek nemirnog uma. Nije namera da se uklone stimulacije nego da se usmeri pažnja na jedan isceljujuci element – jedan zvuk, jendnu reč (mantra) jednu sliku ili disanje. Kada je um ispunjen osećajem mira i opuštenosti onda nema mesta za brige, stres i depresiju.
Meditacija – koristi
Poslednjih nekoliko decenija rađeno je mnogo istraživanja o uticaju meditacije na psihofizičko zdravlje čoveka. Rezultati su pokazali da u toku meditacije telo dostiže stanje dubokog opuštanja i odmora. U isto vreme, mozak i um su mnogo odmorniji i spremniji tako da se nalazite u stanju „opuštene budnosti“.
Meditacija smanjuje aktivnost nervnog sistema i parasimpaticki deo mozga autonomnog nervnog sistema ili nevoljni nervni sistem je dominntan. Ovaj deo je odgovoran za smirenje. Kada je osoba anksiozna i pod tenzijom povecava se nivo laktata u krvi. Laktat je produkt metabolizma skeletne muskulature. Tokom meditacije nivo laktata u krvi se smanjuje četiri puta brže nego što se smanjuje u stanju kada ne meditirate već samo opušteno ležite na leđima ili kada ste u predmeditativnom stanju. Tako dramatično smanjenje laktata tokom meditacije je indikovalo dalje proučavanje i u kasnijim istraživanjima je potvrđen brži protok krvi tokom meditacije. Benson i Wallace su zabeležili da se za 32% ubrza protok krvi u telu tokom meditacije. Tako ubrzana cirkulacija brže doprema kiseonik do skeletnog mišićnog tkiva koje tada proizvodi laktate u smanjenoj količini.
Dr Borjsenko, pionir u proučavanju meditacije kaže – „smirivanjem uma, meditacija može dovesti čoveka u kontakt sa njgovim unutrašnjim isceliteljem, dozvoljavajuci unutrašnjoj mudrosti tela da se čuje“.
