Kako biste definisali zdravlje i bolest?
Ričard Gardner: Hvala što ste me pozvali. Veoma teško pitanje na početku. Definisanje ova dva pojma u skladu sa mojim iskustvom, mora da se objasni na dva načina. Ili možemo zdravlje i bolest definisati kao „stanje“ ili „proces“.
Opisujući zdravlje kao proces, prvo moramo da prihvatimo da sve ima svoje suprotnosti. Na primer, hladno i toplo, ljubav i mržnja, stvaranje i destrukcija su polariteti. Zdravlje i bolest su isto tako u tom konceptu gde je zdravlje jedan polaritet a bolest drugi. U zavisnosti od nivoa obrazovanja osobe, životnog stila i ponašanja, osoba može zastraniti i kretati se ka bolesti ili se razvijati ka zdravlju.
Faktori koji utiču na ponašanje i životni stil će naravno uticati na taj proces i moj posao je između ostalog da edukujem moje pacijente o ovim faktorima tako da oni mogu doneti bolje odluke i napraviti bolji izbor ka zdravlju.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zdravlje je „stanje kompletnog, fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti“. Ovaj opis podrazumeva optimalno stanje zdravlja koje je postignuto, i da dostignuta ravnoteža stabilizuje sve sisteme u telu. Ova definicija je prilično kruta i uopštena ali je značajna, tako da ja lično volim da opišem zdravlje i bolest koristeći ove dve definicije.
Da bih bolje objasnio „stanje“ i „proces“ zdravlja, razmislite o svom telu ovog momenta. Stanje vašeg tela, da li je slabo, bolno u neravnoteži je sadašnje STANJE vašeg zdravlja. Sada zamislite da ste počeli da vežbate i da se bolje hranite i sada aktivno radite na PROCESU poboljšanja sopstvenog zdravlja.
Koji su najčešći razlozi koji uzrokuju poremećaj zdravlja?
Ričard Gardner: U kiropraktici, polju u kojem ja radim, vidim da je većina problema kod mojih pacijenata vezana za držanje tela (postura). Do problema u posturi tela dolazi zbog naših radnih i svakodnevnih navika. Ovo uključuje dugotrajno sedenje (u školi, na poslu, u vožnji) ponavljajuće pokrete (kao što je kucanje na tastaturi ili dugotrajno ponavljanje istog pokreta) ili nedostatak pokreta. Da ukratko opišem ovaj koncept… Naše telo mora da se „bori“ sa gravitacijom.
Budući da naše telo može da bude u prostoru u bilo kom položaju, položaj koji predstavlja najmanji otpor u odnosu na gravitaciju je najbolji (optimalna postura). Nivo lakoće i efikasnosti kojom se krećete je određen optimalnošću vaše posture. Kada ste u vašoj optimalnoj posturi, svi pokreti su nenaporni i bezbolni. Što više odstupate ka lošoj posturi, (kao što je navedeno u gore datim primerima) pojavljuju se bolovi i tegobe i vremenom postaju veliki problemi.
Drugi uobičajeni razlog koji često srećem u svojoj praksi a koji izaziva poremećaje zdravlja (uz probleme sa posturom tela), su mnogo stresa i loša ishrana.
U današnjem društvu ima previše nepotrebnog stresa i procesirane hrane. Kada iskombinujete ova tri faktora zajedno – imate recept za katastrofu! Vidim ova tri faktora kao glavne uzročnike većine zdravstvenih poremećaja. To znači da ako možete da kontrolišete ova 3 faktora, moći ćete svoje zdravlje da držite pod kontrolom. Srećom, dokle god nemate fizičkih ili urođenih problema, vi MOŽETE da kontrolišete sva tri faktora i da budete zdraviji nego ikad.
Koju metodu isceljenja vi primenjujete?
Ričard Gardner: Studirao sam filozofiju, nauku i umetnost kiropraktike na Parker koledžu za kiropraktiku, i to danas primenjujem zajedno sa drugim terapeutskim tehnikama i procedurama koje sam tokom godina naučio.
Kiropraktika poznaje da centralni nervni sistem kontroliše telo i da je celokupno i optimalno funkcionisanje nervnog sistema u korelaciji sa optimalnim funkcionisanjem ljudskog tela. Svaka smetnja u nervnom sistemu može da uzrokuje disfunkciju inervisanog dela tela. Mi smo obučeni da prepoznamo znake, simptome i obrasce tih smetnji i da ih uklonimo koristeći različite tehnike manipulacije i mobilizacije.
Na čemu se zasniva vaš rad – na naučno dokazanim metoda ili na tradicionalnoj medicini kao što je ajurveda, kineska tradicionalna medicina itd?
Ričard Gardner: Poreklo i osnova kiropraktike su veoma zanimljivi zbog njenog osnivača dr D.D. Palmera. Kiropraktiku je prvo „otkrio“ i razvio doktor Danije Dejvid Palmer 1892. godine. Ako istražujete njegovu biografiju, naći ćete da je on prvo bio iscelitelj magnetima pre nego što je postao kiropraktičar. Takođe ćete otkriti da je svoje formalno obrazovanje završio u mladosti, i nije imao dodatno visoko obrazovanje.
Ričard Gardner
Međutim, ako „kopate“ još dublje naći ćete iznenađujuće činjenice. On je bio student spiritualizma, frenologije i teozofije. U svojoj knjizi „Kiropraktički podešivač“ iz 1910. možete jasno da vidite uticaj teozofskih i spiritualnih učenja kao i elemente iz Hermetičkih učenja. Na osnovu njegovog interesovanja i uticaja koji su spiritualizam, teozofija i verovatno hermetizam na njega imali, neko može da odbaci njegov rad kao nenaučan i to bi bilo logično.
Međutim, doktor Palmer, je bio plodonosni čitalac svega što se odnosilo na nauku i medicinu zdravlja i radio je velika istraživanja na mnoge teme koje se odnose na zdravlje. Pretraživao je najnovija istraživanja o zdravlju po časopisima i knjigama i koristio je najnovije informacije da bi uobličio svoje ideje i koncepte. Drugim rečima, on je spojio najsavremenija naučna istraživanja svog vremena sa idejama iz prošlosti koje su se održale, da bi razvio koncept kiropraktike.
Uzgred, jedna od oblasti za koju je bio zainteresovan je frenologija. Frenologija je u stvari zasnovana na konceptima doša iz ajurvede. Tri telesna tipa opisana u frenologiji su direktno poređenje sa vata, pita, i kafa tipovima u ajurvedi, tako da mogu da kažem, da indirektno razvoj kiropraktike ima neke ideje zasnovane na ajurvedi takođe. Ovo za mene ima smisla. Ako je sistem za negovanje zdravlja opstao hiljadama godina, onda postoji puna potvrda za njegovu efikasnost.
Ono gde on pravi odvajanje od tradicionalne medicine i formuliše umetnost medicinske nege, bila je njegova određenost da nervni sistem kontroliše sve aspekte funkcija ljudskog tela i da tok ili nedostatak toka nervnih impulsa može imati duboke uticaje na deo tela na koji taj nerv utiče ili na ceo sistem. Stanje koje blokira nervni impuls on je nazvao „subluxation“ – podiščašenje i to se tipično događa u kičmi pošto su periferni nervi raspoređeni od kičme ka svim delovima tela a kičma je izložena mnogobrojnim različitim osama kretanja kroz pokrete mišića.
Doktor Palmer je takođe izneo teoriju da „autosugestija“ (um i emocije), „toksini“ (hrana i okruženje) i trauma (mikro trauma kao što su ponavljajući pokreti i makro trauma kao što su pad ili povreda) su glavni faktori koji doprinose podiščašenju i da bi se povratila normalna funkcija i optimalno zdravlje, podiščašenje a još važnije uzroci podiščašenja, moraju da se otklone. Otklanjanje podiščašenja uključuje proceduru koja se zove „prilagođavanje“ i koja nameštanjem vraća pršljenove u normalan položaj u kičmi. Da pojednostavim koncept, kiropraktika prepoznaje podiščašenje kao uzročnika većine bolesti. Otklanjanje tih podiščašenja i aktivan rad sa pacijentima da se odrede i eliminišu UZROCI podiščašenja (kao što je dugotrajno sedenje, loše držanje tela i stres) je osnova rada kirporaktike.
Veliki ljubitelj tenisa i rada sa teniserima: Ričard Gardner tretira tenisera Žil Simona
Koja metoda koju vi primenjujete u svom radu daje najbolje rezultate?
Ričard Gardner: To je uvek isto, moj glavni cilj je da, što je moguće brže, smanjim nivo bola. Najvažniji korak u ovoj početnoj fazi je to da pacijent ima poverenja i da će biti dobro. Biti miran i opušten daje na duže staze dobar proces oporavka i ozdravljenja. Kada nestane bol, nastavljamo sa fazom rehabilitacije inkorporirajući istezanje i vežbe da bismo vratili telo u optimalnu formu.
Što se tiče specifičnosti metoda, budući da je svako različit, ne mogu da kažem da je bilo koja tehnika ili metoda najbolja. Međutim, rad na svim vezivnim tkivima zajedno, uključujući mišiće, tetive, ligamente i fascije na problematičnom delu tela, uvek daje veoma pozitivne rezultate.
Budući da je svako fizičko telo slično a ipak različito, nijedna tehnika ne može u potpunosti zadovoljiti svaku situaciju. Neki pacijenti će dobro reagovati na jake i intenzivne tretmane, a nekima će odgovarati nežniji tretmani.
