Da li ste ikada čuli izraz „Oči su mu gladnije od stomaka!“ koji opisuje osobu koja trpa mnogo hrane, a onda ne može sve da pojede? Pa, ispostavilo se da neki ljudi smatraju da su oči ono što može pomoći da izgubite težinu. Tako je nastala vizualna dijeta. Cilj vizuelne dijete je da promenite način na koji vidite hranu, pa ćete promeniti način i na koji je jedete. Ovo deluje razumno, ali postoje dva pristupa ovome: onaj koji bi mogao funkcionisati i onaj koji definitivno ne bi!
Vizualna dijeta i njena 2 pristupa
Pristup 1 – Šta to kriju crvena i žuta boja
Krajem 2000-ih, anonimni japanski pronalazač je prvi došao na ideju kako bi vizualna dijeta mogla da funkcioniše. Ideologija dijete se zasniva na principu da se većina ukusne hrane nalazi u crveno-žutom spektru boja i da su ove boje one koje nam izazivaju vodu u ustima. To je navodno razlog zbog kojeg većina lanaca brze hrane koriste ove boje u svojim logotipima.
Kako odoleti slatkišima više neće biti vaš problem 🙂
Pristup 2 – naočare koje mogu uveličati hranu
Nekoliko godina kasnije, japanski pronalazač Mičitaka Hirose došao je do drugog, sofisticiranijeg pristupa za manipulaciju gledanja na hranu. Koristeći specijalno dizajnirane naočare za virtuelnu realnost, pronalazač je stvorio sistem koji prepoznaje prehrambene namirnice i čini ih uveličanim. Zamisao je ta da se učini da hrana izgleda većom nego što jeste, te će prevareni mozak misliti da je pojeo više. Tako ćete se zasititi bržo, dok ste pojeli znatno manje.
I? Da li vizualna dijeta funkcioniše?
Komentari onih koji su probali da nose naočare sa plavim staklima, svedoče da vizualna dijeta u 80% slučajeva ne funkcioniše. Iako mogu da nabace bledo plavu boju preko vaše hrane, ove „dijetalne naočare“ vas ne sprečavaju da jedete približno istu količinu kao i inače. Međutim, nailazimo i na onih 20% ljudi koji su dali jasna svedočanstva da im je ovo pomoglo da odole hrani puno lakše, iako su uz to dodali da su bili odlučni pre početka dijete da će tako i biti.
S druge strane, naočare za vid, koje menjaju vidljivu veličinu vaše hrane, očigledno rade. U eksperimentima koje je izumiteljka sprovela, ljudi zapravo jedu oko 10% manje kada je hrana napravljena da bi izgledala veća. U drugom eksperimentu, čineći hranu manjom, zapravo su ljudi pojeli oko 15% više. Izgleda da promena veličine porcije zapravo utiče na to koliko jedemo. 10% smanjenje unosa od ukupne dnevne potrebe kalorija može biti dovoljno da se stvori kalorijski deficit, što rezultira postepenim gubitkom težine.
