Glikemijski indeks – Da bi govorili o Glikemijskom indeksu (skraćeno GI) prvo treba da spomenemo glukozu – osnovnu energiju za najveći broj ćelija našeg organizma. To je tzv. „šećer u krvi“ čije povremene oscilacije dovode do raznih fizičkih i psihičkih promena u organizmu. Hronične promene dovode do bolesti od kojih je najprisutnija – dijabetes. A odakle dobijamo dotično gorivo tj. glukozu? Naravno, iz namirnica bogatih ugljenim hidratima – žitarice, voće i povrće, med… E sada, da li se svaki ugljeni hidrat ponaša na isti način kada dospe u naš voljeni želudac? Odgovor je ne! Pre svega, neki ugljeni hidrati kao što je recimo saharoza (beli šećer) počnu razgradnju i ulazak u krvotok još u ustima!
Sada smo došli do centralne tačke naše priče: a to je brzina podizanja šećera u krvi u zavisnosti od vrste namirnica koja se konzumira. Tako su nastali pojmovi „dobri“ i „loši“ ugljeni hidrati u zavisnosti od vremena i brzine kojom povećavaju nivo glukoze u krvi i osećaja sitosti koja kod „dobrih“ znatno duže traje nego kod „loših“.
Dobri šećeri, loši šećeri i… Glikemijski indeks
Da bi se znalo koji su „dobri“ šećeri a koji „loši“ uveden je pojam glikemijski indeks. On označava broj koji opisuje količinu i brzinu pojedine namirnice da podigne nivo glukoze u krvi. Hrana koja poseduje nisku vrednost glikemijskog indeksa utiče na mali porast glukoze u krvi. Kod nje ne dolazi do velikih oscilacija nivoa šećera u krvi, a hrana sa visokim GI prouzrokuje suprotan efekat. Unoseći hranu visokog GIa, vrlo brzo povećavamo nivo šećera u krvi. To izaziva povećano lučenje insulina a rezultat je: pad glukoze u krvi i pojačana potreba za bilo čim slatkim, što ponovo podiže nivo glukoze, pa nivo insulina, pa opet slatko, pa… ma sve u krug.
Rešenje ovog problema je krajnje jednostavno: izbor hrane niskog glikemijskog indeksa! Većina ove hrana je bogata i dijetnim vlaknima. Posle konzumiranja ovih namirnica, skokovi šećera u krvi su blagi a osećaj sitosti dugo traje. Koje su to namirnice? One koje dobro poznajete ali se baš nešto i ne grabite da ih jedete: integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, semenke, voće i povrće.
Međutim, slika nije baš toliko crno-bela kao što je gore predstavljeno. Kada se razmatra glikemički indeks određene namirnice treba uzeti u obzir još nekoliko faktora. Pre svega prisutnost masnoća (masnoće kao i dijetna vlakna smanjuju glikemijski indeks), kao u kiselost (kiseljenje takođe smanjuje GI)… Zatim, tu je i način pripreme namirnice, pa način pakovanja… Jednom rečju do glikemijskog indeksa možemo doći samo orijentaciono kroz tabele približnih vrednosti.
Kako najbolje iskoristiti informacije koje su gore iznesene?
Poznavanje GI-a je odličan metod da se drži dijeta – bez dijete! Dovoljno je birati raznovrsne namirnice sa niskim glikemijskim indeksom i od njih praviti raznovrsne kombinacije. Ukoliko vam se jede neka hrana na visokim GIjem – jednostavno je kombinujte sa hranom sa niskim GIjem i… vuk sit i sve ovce na broju 😉
Namirnice sa visokim GI
Namirnica | GI |
---|---|
maltoza neprerađena | 110 |
glukoza | 100 |
pečeni krompir | 95 |
pirinčano brašno | 95 |
skrob | 95 |
pire krumpir | 90 |
čips | 90 |
perece, slani štapići | 80 |
med | 85 |
zemička | 85 |
beli hleb | 85 |
kuvana šargarepa | 85 |
kukuruzne pahuljice,kokice | 85 |
pirinčane pahuljice | 85 |
kolač od pirinča | 85 |
kuvani bob | 80 |
palačinke | 75 |
bundeva | 75 |
lubenica | 75 |
beli šećer (saharoza) | 70 |
beli hleb | 70 |
sve zaslađene namirnice | 70 |
mlečna čokolada | 70 |
pečeni neoljušteni krompir | 70 |
gazirana pića (tipa coca-cola) | 70 |
piškote | 70 |
kukuruzni griz | 70 |
beli pirinač | 70 |
rezanci, ravioli | 70 |
belo brašno | 70 |
brašno od punog zrna | 70 |
palenta s margarinom | 70 |
tost od belog hleba | 70 |
suvo grožđe | 65 |
krompir kuvan u vodi | 65 |
repa | 65 |
zaslađene marmelade | 65 |
kus kus | 65 |
prerađeni pšenični griz | 60 |
banana, ananas, dinja | 60 |
sladoled mlečni obični | 60 |
kajsija | 55 |
testenina obična skuvana | 55 |
Namirnice sa niskim GI
Namirnica | GI |
---|---|
integralni pirinač | 50 |
integralni pirinač dugog zrna | 50 |
slatki krompir (meksički krompir) | 50 |
integralne testenine | 50 |
testenine "al dente" (nedokuvane) | 45 |
musli bez zaslađivača | 45 |
nezaslađene integralne žitarice | 40 |
svež grašak | 40 |
žitne pahuljice | 40 |
crveni pasulj | 40 |
sveži voćni sok bez šećera | 40 |
testenine od crnog brašna "al dente" | 40 |
hleb od celog zrna | 40 |
raženi hleb od celog zrna | 40 |
suve smokve | 35 |
suve kajsije | 35 |
suvi grašak | 35 |
jogurt | 30 |
beli pasulj u zrnu | 30 |
jabuka | 30 |
kruška | 30 |
pomorandže | 30 |
boranija | 30 |
sojini rezanci | 30 |
pšenične klice | 30 |
pšenična tortilja | 30 |
kaša od heljde | 30 |
kaša od integralnih žitarica | 30 |
šargarepa sveža | 30 |
ječam u zrnu, kuvani | 25 |
marmelada bez šećera | 22 |
sočivo | 22 |
tamna čokolada (kakao 70%) | 22 |
trešnje | 22 |
fruktoza | 20 |
soja u zrnu | 15 |
lešnici, kikiriki, bademi | 15 |
crni luk | 15 |
zeleno povrće | 15 |
patlidžan | 15 |
paradajz | 15 |
tikvice | 15 |
beli luk | 15 |
Kako to praktično izgleda pogledajte u tekstu GI dijeta