Brz tempo života, konstantna jurnjava, prekovremeno radno vreme – neretko provedemo ispred kompjutera ili na sastancima u nezgodnom položaju, zatim neredovna i loša ishrana – nažalost su postali realnost mnogih ljudi. Postoji još jedna stvar koja je postala suvereni pratilac ovakvog načina života, a to je anksioznost.
Šta je anksioznost i zašto se javlja?
Anksioznost predstavlja stanje svesti koje „uključuje“ čitav organizam: Naše emocije, misli, ponašanje, ali i fizičke osete i opažaje. Javlja se u situacijama koje karakteriše neizvesnost budućih događaja i konkretnih situacija.
Anksioznost je alarm koji govori da osoba nije više u stanju da potiskuje, trpi i kontroliše neka osećanja koja je do tada potiskivala. Osećanja koja osoba nastoji da kontroliše, odnosno potisne mogu biti strah, tuga, bes, bespomoćnost ili bilo šta slično.
Simptomi anksioznosti
Simptomi mogu biti različiti i pokrivaju čitav spektar od fizičkih do psiholoških manifestacija. Kada je osoba anksiozna, ona ima naglašene neprijatne emocije u vidu straha, nelagodnosti, napetosti, strepnje, doživljaja nesigurnosti i bespomoćnosti.
Sve ovo se javlja u situacijama gde se budući događaji doživljavaju neizvesno u pogledu ishoda. Osoba intenzivno brine, razmišlja i razmatra mogućnosti o tome da se situacija u kojoj se nalazi ne zakomplikuje i ima koban ishod, usled čega postaje hipersenzitivna i usmerena čak i na najmanje sitnice koje bi mogle biti znak potencijalne katastrofe.
Pritom, ukoliko neko od bližnjih pokuša da odvrati pažnju od stanja u kojem se anksiozna osoba nalazi, to ide vrlo teško, jer pogođena osoba nije u stanju da razmišlja ni o čemu drugom osim o teskobnoj situaciji u kojoj se tog trenutka nalazi.
Anksioznost prati i fizička, odnosno mišićna napetost, neretko i ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, kao i ubrzano i teško disanje.
Generalno, nakon nekoliko sličnih iskustava, osoba se povlači i izbegava bilo kakve situacije za koje misli da bi mogle da joj budu neprijatne i potencijalno opasne, tj. okidači za anksioznost.
Kako se „boriti“ na anksioznošću i panikom?
Pre svega – ne treba se boriti – anksioznost živi u nama dokle god joj se opiremo, tako da je jedini način da je se rešimo zapravo taj da to prestanemo da radimo i da se suočimo sa njom bez otpora i analize. Suočavanje podrazumeva mentalno i fizičko nastojanje da se anksioznost eliminiše, da se spreči njena pojava i umanji njen intenzitet.
Dakle, ukoliko želite da se trajno oslobodite anksioznosti morate odustati od nastojanja da kontrolišete anksioznost ili druga neprijatna osećanja. Odustajanje od kontrole anksioznosti ne znači gubitak kontrole u ponašanju, to znači samo odustajanje da se potisne anksioznost. Jednostavno, anksioznost je prolazna i treba imati strpljenja.
Za ovaj proces imamo nekoliko saveta koji bi svakako mogli biti od pomoći da osvestite problem u kome se nalazite, da ga ublažite i da ga se rešite.
Dobro balansirana ishrana za anksioznost
Stanje u našim crevima igra važnu ulogu na celokupno stanje našeg organizma, pa tako i na mentalno zdravlje. Zato je važno koju hranu ćemo više konzumirati, jer postoje namirnice koje utiču blagotvorno, ali i neke koje nisu tako dobre za ljude sklone anksioznosti.
Za osobe sklone ovakvom stanju preporučuje se da pažljivo biraju namirnice: Pre svega one bogate vitaminom B – npr. mlečni proizvodi, riba, meso, mahunarke, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, semenke, koštuničavo voće…
Potom treba da na svoju trpezu uvrste namirnice koje obiluju vitaminom E – biljna ulja, jaja, riba, integralne žitarice, sočivo, pasulj, koštuničavo voće, semenke, ili pak kalcijumom, koga ima u mleku i siru, ribi, integralnim žitaricama, koštuničavom voću, kelju…
Dobro je da se konzumiraju i namirnice bogate magnezijumom, kao što su riba, školjke, meso, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, pečurke, semenke, kakao.
Dok neka hrana pomaže borbu protiv anksioznosti, druge vrste mogu podsticati hormone koji je pokreću, a u tu hranu posebno spadaju prerađene namirnice. Kafa, zatim gazirani sokovi, alkohol, rafinirani ugljeni hidrati kao što su testenina, beli hleb, slatkiši i slatka pića, mogu uticati na raspoloženje, jer izazivaju naglo menjanje nivoa šećera u krvi.
Dodaci poput salatnih dresinga i kečapa mogu biti lukav izvor visoko fruktoznog sirupa, koji poput testenine mogu izazvati opadanje i povećavanje šećera u krvi i izazvati anksioznost. Znači, nikako nisu preporučeni kod balansirane ishrane za anksioznost.
Opuštanje
Kada smo anksiozni, mišići imaju tendenciju da budu napregnuti. Mišićne vežbe relaksacije mogu pomoći da se opustite i oslobodite nervoze. Ukoliko ste na poslu nađite mirno mesto, sedite i počnite polako opuštanjem svake mišićne grupe od glave do pete tako što ćete se u sebi koncentrisati na njih, proveravati njihovu napetost a zatim svesno, lagano, opuštati.
Bavljenje fizičkom aktivnošću
Svi znamo o zdravstvenim prednostima fizičkog vežbanja još od detinjstva, ali mnogi od nas ga ignorišu. Fizičke vežbe su blagotvorne za telo i um i pomažu da se oslobodimo nervoze i sprečimo bespotrebni stres. Takođe pomažu u jačanju energetskog nivoa, popravljaju raspoloženje i pomažu da održimo kondiciju. Bez obzira da li brzo šetamo, plivamo ili bilo šta drugo, fizička aktivnost će odmah olakšati stanje anksiooznosti, ali i napad panike.
Meditacija
Poslednjih godina meditacija je postala sve primenjeniji način za smanjenje stresa. Ona čak pomaže za poboljšanje spavanja. Meditacija vam ne može pomoći odmah, ali ako je redovno praktikujete, možete poboljšati opšte zdravlje i učiniti da se osećate i izgledate bolje.
Duboko i sporo disanje
Kada smo nestrpljivi, skloni smo da dišemo plitko (samo gornjim delovima pluća) i brzo. To je jedan od znakova upozorenja dolazećeg napada panike. Sporo, duboko disanje je sigurna tehnika koja pomaže da se umanji napetost kako bismo se smirili. Pronađite mirno mesto, duboko dišite koristeći stomačno disanje i fokusirajte se samo na to. Neprijatnost će brzo početi da se smanjuje.
I za kraj
Anksioznost je danas među najčešćim problema mentalnog zdravlja u svetu, zbog čega je važno da se radi na efikasnim, ali i prirodnim načini za njenono smanjenje/eliminisanje.
Pored navedenih saveta, takođe bi trebalo potruditi se oko zdravog načina ishrane koji umnogome pomaže sve spomenute aktivnosti, kao i konzumiranje dosta vode i kvalitetan san. Naravno, ukoliko osećate da je problem prevazišao vašu kontrolu, jako je važno ne ustručavati se i konsultovati se sa stručnim licem koje će pomoći da uhvatite „dobar pravac“ rešavanja ovog neprijatnog problema.
