Negde sam pročitala i pronašla sebe u istom: „Voda je najbolje piće, zato što čini glavni sastojak kafe“. Priznajem, češće imam potrebu za kafom nego vodom, iako znam koliko je hidratacija bitna.
Kada su negde u XV veku počeli sa konzumiranjem kafe, negde u Etiopiji, ili drugom delu Afrike, nisu ni slutili do kojih će razmera doći njena današnja upotreba. Za ovih nekoliko vekova ona je postala industrija za sebe. Njene kategorije otišle su u svim pravcima: pržena-mlevena, filter, instant, espresso. Ušla je u industrije bombona, čokolada, alkoholnih pića, a od skoro i u kozmetičku industriju.
Ona je ritual za sebe, kao jutarnje umivanje. Ona je za mnogo važnija od doručka, poslepodnevnog odmora. Prosto dan počinje sa prvim gutljajem omiljene nam kafe, onakve kakvu baš mi pijemo, jer „ta jutarnja je najvažnija“. Dan završava poslepodnevnom koja posebno opušta i otpušta sve tenzije iz nas.
Za nekog „turska“ ili domaća, za nekog „neskafa“- instant (kada je brand toliko jak da postane naziv cele kategorije), za mnoge ništa bez espressa. Njen „importance of moments“ počinje već od izbora mesta gde ćemo je popiti, njenog mirisa, pa do kratkih gutljaja u kojima se uživa, posebne šolje iz koje ona najviše prija. Sa njom se polako ulazi u posao dana, ili pričaju neke neobavezne teme pre obaveznih. Svako na svoj način, ali ona je početak mnogih prijateljsava, ljubavi, sastanaka, opuštenog vikenda. Ona nosi ono „vreme samo za sebe“, sećanje na opuštene trenutke. Ona ima ukus koji možemo nepogrešivo da zamislimo,.. jer čula su nam godinama toliko izbaždarena da u prvom gutljaju prepoznajemo kvalitet.
Pravi ljubitelji kafe će vam reći da je bitno sve… ne samo koja je kafa već i voda, šoljica, koliko je pečena, koja je mešavina, da li ima više Arabike (jačeg ukusa), ili Robuste (slabijeg ukusa), kada je mlevena, kolika je doza dovoljna za šoljicu vrhunskog espressa, koji aparat pravi „dobru kafu“, i tako redom.
Kod nas, na Balkanu kafa je tradicija. Starije generacije uživaju u domaćoj, mlađe u „neskafi“, a vremenom postanu ljubitelji pravog ukusa i jačine espressa. Koliko god izgledalo da se kafa na našim podnebljima mnogo konzumira, mi smo sa oko 5 kg po glavi stanovnika, neki evropski prosek. Daleko više se konzumira na zapadu i severu Evrope.
Mogu je konzumirati svi, jer štetnosti po organizam, takoreći, nema ako se konzumira u normalnim količinama. Sadrži oksalnu kiselinu, koja je prisutna i u spanaću, crnom čaju, koja ima svojstvo da vezuje jone kalcijuma za sebe. Time se objašnjava zašto se preporučuje dodatak mleka u kafu, čaj, spanać… kako bi se nadoknadio kalcijum koji ode u oksalat (oksalna kiselina + Ca) i dalje iz organizma.
Ima „osvežavajuće“, stimulativno dejstvo na psihu čoveka, zbog prisutnog, opštepoznatog, kofeina. U prženoj kafi ga ima manje nego u svežoj, jer se izvesna količina prženjem gubi, isparava voda, karameliše šećer, a ulja prisutna u zrnu izlaze na površinu dajući sjajan izgled i naziv pržena iako je pečena, bez dodatka ulja. Količina kofeina u takvoj kafi je oko 1,5% na 100g.
Njena kalorijska vrednost, u dnevnom proseku 1-3 šoljice na dan, je neznatna i zavisi uglavnom od šećera i mleka koje se stavlja kao dodatak.
Dragana Nerandžić
LifeInHarmony.rs
