Mozda je i do ciklusa, nemoj da se deprimiras! Super su ti jelovnici, ne jedes slatko, ne jedes brasno, ne jedes junk food, minus mora da dodje.

Tako se i meni nekad vaga zakuca (pa chak i krene gore) a onda mi obichno pomaze kad na par dana izbacim normalnu vecheru i jedem samo voce ili neshto kolichinski minimalno. Onda se mrdne pa nastavim...samo hrabro.Vechera je presudna.

No sikiriki, samo guraj napred!

46 DAN

Kako sam napisala prošle godine u nazivu, idem ovaj put do kraja, sada je to stvarno tako. Sutra se mjerim i narednih 7 dana necu, ubija me minus, pa plus, pa stoji pa minus, pa plus... Nekako nisam zadovoljna kako padaju kg u drugom mjesecu.. a tek sam na početku sa minus 10 kg i imam još 30 da skinem.. Ali najbitnije je od svega kako mi lagano ide, imam minimalne krize za koje sam našla lijek, blokiram misli.. Ovako se super osjećam, stari donji veš ne mogu da nosim, sve mi je veliko i baš pada, jer zbog carskog reza, sam nosila dublji veš preko stomaka, a on je što bi moj muž rekao falekno hahah..
Ja sam loše onako, pod pritiskom nekim, prije sam to riješavala hranom, sada moram da se nosim sa tim.. Nemam vremena za sebe koliko bi htjela, stalno neko nesto trazi od mene kada želim odmor... Usamljena sam, bez ikoga da mu ispričam ovo što pišem vama...
Toliko toga me stresira, muzev posao, kcerka krece u predskolsko moramo vaditi ljekarsko, uraditi neke pripreme za upis, majka koja mene opterecuje svim, slabo vidi, penzija koja kasni, ovo, ono..Niko me ne pita kako sam! Imam osjećaj da me niko ne poznaje ustvari, da niko mi nece pokloniti za rodjendan ono što bih ja kupila sebi.. Inače rodjendan mi je 23.02. punim 26 godina..
Nije stvar u poklonu vec u onome što me ne poznaju i ne trude se
Stres i nervoza ova u stomaku, me toliko brine jer znam da je okidac svih bolesti..
Primjetim da sam odsutna, meni pričaju ja ne čujem, ne pamtim...
Sebi sam na zadnjem mjestu, kada se stavim na prvo, osjećam grižnju savjest, osjecam nezadovoljstvo drugih..
Ljuta sam i nemam snage da ikome ovo objašnjavam.
Izgubila sam svog oca.
Kraj.

Evo ja cu da te pitam za pocetak: Kako si?

Je l' ta situacija, ta nervoza i nezadovoljstvo, traje vec neko vreme, ili je nesto trenutno i prolazno? Zao mi je sto Tijana nije vise na forumu, ona je psihologiju zavrsila, sigurno bi mogla vise da pomogne. Ali nema veze, istresi ovde na tastaturi sve sto te muci, pa cemo da probamo da pomognemo.

Niko ne vodi savrsen zivot i nikome nije idealno. Svako od nas ima nesto sto ga nervira i sto ga muci, ali svi nekako guramo dalje i resavamo probleme ili ih guramo pod tepih. Mislim da je prva opcija mnogo bolja, btw Na primer, sto te muci upis cerkice u predskolsko? Jeste da ima tu dosta obaveza, ali gledaj to sa lepse strane, ona ulazi u jedno novo poglavlje svog zivota. Lekarsko se sredi za jedan dan, za jedno prepodne, nemoj da te ta banalnost muci toliko.
Roditelji zaista ponekad umeju da budu naporni, ja sam nekoliko puta sa svojim ocem dolazila u neke rasprave, pa mi posle bude zao. Ume i da me iznervira i da me zamara, ali sta da radimo kad nismo mogli da ih biramo. Takvi su kakvi su, ali nasi su. Sta tebe nervira kod tvoje mame? Opterecuje te obavezama, ili negativnim pricama?
Zasto te stresira muzevljev posao? Naporno mu je na poslu, pa dolazi nervozan? Ili nema mnogo vremena za tebe i cerkicu?

Sto se rodjendana tice, ja bih otvoreno rekla (bar svojim najblizima) sta zelim za poklon Tako da ako ti jos uvek nista nisu kupili, ako nije kasno, reci otvoreno sta zelis. Mozda nece biti iznenadjenje, ali ce barem biti ono sto volis i sto ti treba.

Buco, shta da ti kaze i kako da te uteshi neko ko je sa 65 godina preziveo stvari koje ni najcrnjem neprijatelju ne bi pozeleo Chesto se u stvari i pitam kako sam to sve prezivela i ostala (relativno) normalna Mogu samo da prokomentarishem da to shto ti prozivljavash shto bi rekli " ide u rok sluzbe" , stvari su normalne i gotovo nema nikog ko ih nije u nekoj fazi prezivljavao.Ima josh punooo radosti ispred tebe da je dozivish , ako budesh umela da je prepoznash...ja nisam umela pa tako kasnije kad su me snalazile prave muke secala bih se nekih " dobrih vremena" i pitala se kako nisam razumela dok sam to zivela koliko je to bilo srecno doba ( u odnosu na ovo kasnije). Najgore je shto neznamo kada smo srecni dok nas kakva teshka nesreca ne snadje ili dok u starosti ne omudramo ( ali tada je kasno jer se radosti nekoj nemozemo nadati u poznoj starosti).
Mogu samo da ti kazem ovo da kada me je velika muka i velika depresija skolopetala a od kad sam "omudrala" ja imam jednu izreku koja mi pomaze i kazem sebi : "i ovo ce proci..." i proci ce...kao i sve drugo shto je proshlo.
Kada stvari izgledaju beznadezno ili potpuno van nashe kontrole treba da se stavimo u Bozje ruke...U medjuvremenu je dobro usredsrediti se na neki cilj. Ovo shto si se ti usredsredila na to da izgubish sve te kile, da svoje zdravlje i izgled dovedesh u red , odlichan je cilj i drzi ga se. To ce te i zabaviti od crnih misli.A sudbina ce i onako srediti sve ostalo.Jer kako kaze Ivo Andric :"Ono shto moze i biti i ne biti , uvek se na kraju krajeva pokori onome shto MORA biti".
Usamljenost i izolacija nisu dobri...nateraj sebe da komunicirash sa ljudima...nadji izgovor da vidish neku drugaricu iz detinjstva, popijesh kafu sa komshinicom...Ja sam se izolovala takodje ali zbog mojih godina ( to ide sa staroshcu i manjkom tolerancije i zivaca). Ali znam da to nije dobro. Komuniciraj makar i internetom, makar i sa nama ovde...mada to nije isto kao u realnom zivotu...ljudi nam trebaju...mada nam chesto idu na nerve, haha.
Samo napred.Imash cilj.Radi na njemu. Kad ga postignesh bicesh ponosna i iskochice neki novi ciljevi. Zivot nije lak..al je jedini i ne treba ga procerdati. Uzivaj u sitnicama ...krupne stvari se deshavaju retko i ne treba traciti vreme chekajuci ih. Izadji i proshetaj kada je lep dan...popi kafu u bashti ili na terasi...
Ne grdi mamu...nije ni njoj bilo lako stici do tih njenih godina...i ne brini ...Bice sve OK.

Dodju teški dani, kada osjećaš ne zadovoljstvo.. Danas je vec bolje..
Tortica spremna, kuhinja "oribana".. Ja sam sebi pripremila spa veče maska za lice, kremice..
Vaga kaže 91,100 iako je prije 4 dana bila 90,900, pa 91,350 pa slijedeći dan isto.. nema vaganja sledećih 7 dana

47 DAN
D: palenta sa jogurtom i feta sirom
R: salatica sa zelenom salatom, mladim lukom, paradajzom, kuhano jaje i suho meso
V: salata sa zelenom salatom, mladim lukom, krastavac, kuhano jaje i feta sir

SUTRA MOJ B. DAY 26 GODINA iako se osjećam kao da mi je i dalje 18g ahaha

Hvala curke moje na razumjevanju i podršci

Svi imamo takve dane kad hodamo okolo sa kisnim oblakom nad glavom. Drago mi je da si sad okej i da si spremna za divan dan

Lepo se provedi, oduvaj sve svecice na torti i uzivaj u poklonima!

Srecan divan dan unapred, ali cu da dodjem ja u tvoj dnevnik i sutra da ti cestitam

To variranje na vagi ne gine...nemoj to da te deprimira. Obichno nakon nekog vremena onaj vocni dan ( a onda posebno i ona vodeni) odrade taj deo kada se gubi. Vodi rachuna da ne preterujesh sa kolichinom za vecheru vec da zaista bude pola od ruchka. Takodje uvedi shetnju malo duzu ili ako nemozesh to onda malo vezbica uz TV ili slichno.I samo napred.

Dan 48 odlično prošao, bez greškica, bez probane torte.. jela sam roštilj i kupus salatu

D: ovsene pahuljice 28g, mlijeko 177g, čija 14g, narandza
R: 113g ćevapa i ražnjica sa roštilja, kupus salata i luk i narandža
V: isto kao i za ručak samo bez narandže

Hvala vam još jednom divne ste

Ljubim te puno i nemoj nam se sekirati. Nisam znala da ti je toliko teško...
Moram da te pohvalim da imaš karakter velik kao kuća! Bio ti je rođendan a ti si ispoštovala svoju ishranu. Ti si za primer.

I da naravno nek ti je SRECAN RODJENDAN

Hvala vam drage moje...

DAN 50


Nikada nisam ovoliko istrajala nikada... danas je tačno 24 dana bez greške


D: palenta sa jogurtom i feta sirom i mandarine
R: pilecija prsa sa salatom i jabuka
V: kao i ručak bez jabuke