Hrono ishrana - slusati svoj bioritam

Sad vidim da je o hrono dijeti pisano samo po dnevnicima i da je nemamo kao temu pa da i o njoj nesto napisemo...

U poplavi razlicitih dijeta i pravila ishrane mnogi ostaju zbunjeni. Gojaznost i bolesti kao sto su visoki krvni pritisak, poviseni holesterol, dijabetes i druge, postale su skoro normalna pojava... Pored stresa, lose navike i nepravilna ishrana su najcesci uzroci ovih oboljenja... Ustaljena misljenja i stare navike je tesko promeniti ali nova otkrica na polju anti-aging medicine i nutricionizma ukazuju na neka bitna pravila koja bi trebalo postovati prilikom unosa hrane... Najvaznije je pravilo da treba pratiti sopstveni bioritam uslovljen smenom dana i noci...
Pa evo pronadjoh interesantan clanak na tu temu pa cu ga podeliti sa vama...

Francuski nutricionista dr Alain Delabos je jos 1986. godine uspostavio osnovne principe hrononutricije, a oni su dopunjavani i obogacivani sve do danasnjeg dana.
Sustina je u sledecem: hranu treba jesti u zavisnosti od doba dana, jer nase telo luci razlicite hormone i enzime u toku dana, prateci svoj prirodni bioritam. Na taj nacin unosicemo hranu koja odgovara enzimima za varenje u datom trenutku i omogucicemo njenu maksimalnu iskoriscenost. Takodje, postoje odredjena pravila kada je u pitanju kombinovanje namirnica, a najvaznije je da proteine i UH treba razdvojiti prilikom rucka i vecere, jer tada enzimi potrebni za razlaganje jedne vrste namirnica blokiraju ove druge u svom radu.
Osnovni principi hrononutricije koje je otkrio dr Alain Delabos su dopunjeni, izmenjeni i prilagodjeni nasem podneblju kroz osmogodisnji rad dr Ane Gifing, strucnjaka u oblasti anti-aging medicine i tvorca Anti-aging dijagnostic centra u Beogradu. Zahvaljujuci programu ishrane posebno prilagodjenom za potrebe ljudi sa naseg podneblja, nekoliko hiljada pacijenata doktorke Gifing uspelo je da izleci mnoge metabolicke poremecaje, kao i da regulise smanjenje ili neophodno povecanje telesne mase.
Koncept hrononutricije zasniva se na tome da odredjene grupe namirnica, koje su nosioci energetskih i gradivnih vrednosti, tolerisemo razlicito u odnosu na doba dana. Samo ime hronos nutricia znaci vremenska ishrana, dakle ishrana prilagodjena dobu dana. Cilj ovakvog nacina ishrane je poboljasnje biometrijskih vrednosti, tj. procenta masnoca, vrednosti proteina, minerala, nivoa misicne mase, bazicne kondicije itd. Ujutro, kada je hormonska aktivnost insulina najjaca, najbolje tolerisemo energetske vrste namirnica, poput proizvoda od zitarica kao sto su dvopek, kifle i proizvodi koji sadrze mlecne masti poput kisele pavlake. Za rucak i veceru koncept obroka je manje-vise isti. On se sastoji od mesa ili jaja koji zbog animalnih proteina imaju gradivnu komponentu i povrca koje je bogato vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima. Celokupna psihofizicka aktivnost coveka podredjena je dnevnoj svetlosti. Prema tome, najbolje je da doruckujemo ujutro oko 8h. Pozeljno je da obroci budu u isto vreme svakoga dana i da razmak izmedju obroka bude minimum 4 sata, kako bi se smirila pankreasna aktivnost.
Prema pravilima hrononutricije dorucak je obavezan, jer je tada organizam najaktivniji u oslobadjanju masnoca koje su kljucne za obezbedjivanje energije potrebne za rad organizma. Za dorucak zato trebajesti UH - hleb, razne cerealije i masti zivotinjskog porekla - maslac, sir, kajmak, a dozvoljeni su i jaja, sunka, pilece i curece grudi kao i pecenica. Dorucak je najvazniji obrok i on treba da bude bogat svim vrstama namirnica, jer enzimska aktivnost to dozvoljava.
Vreme rucka trebalo bi da bude izmedju 13 i 15 casova i tom prilikom na trpezi treba da se nadju belancevine zivotinskog ili biljnog porekla, odnosno meso i povrce koje je izvor 'sporih' secera i vlakana. U ovo doba dana organizam proizvodi veliku kolicinu enzima koji vare proteine, sto omogucava njihovu pravilnu ugradnju u celije, kao i povecanje njihovih rezervi, a samim tim i jacanje imuniteta. Vazno je napomenuti da ukoliko za rucak jedemo pasulj, socivo ili soju onda je meso nepotrebno, jer su ove namirnice izvor proteina i nepotrebno ih je nagomilavati.
U nepovoljne kombinacije spadaju snicla sa krompirom, meso i hleb, testenine i meso, jer se za varenje ovakvih kombinacija angazuju razliciti enzimi, odnosno izazivaju poremecaj kiselo-bazne sredine organizma. Meso uvek treba jesti u kombinaciji sa povrcem, nikako sa hlebom ili krompirom.
Sto se tice vecere, ona je manje-vise ista kao i rucak i trebalo bi da omoguci unos lakih proteina i biljnih vlakana, minerala i vitamina. Treba izbegavati UH i zitarice, jer se one duze vare, a nase telo se sprema za spavanje. Vreme izmedju odlaska na spavanje i vecere ne sme da bude krace od jednog sata, jer u snu mnogi enzimi prestaju da se luce i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena.
U prirucniku hrononutricije koji je izdala dr Ana Gifing pise: Iako postoje mnogobrojni dijetetski rezimi, kao i razlika u stavovima nutricionista po pitanju kombinacija namirnica, samo jedan rezim iskustveno daje odlicne rezultate. Proteini i UH se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je rucak ili vecera u pitanju. Poznati svetski naucnici objavili su poslednjih godina da je potrebno cak do godinu dana kako bi se organizam metabolicki ocistio od toksina nakupljenih usled loseg i sporog metabolisanja kombinovanih namirnica.
Jedino vreme kada je kombinacija moguca, cak i pozeljna je jutro. Tada je aktivnost enzima veoma znacajna i jedino ujutro ne postoji konflikt izmedju enzima koji vare proteine i onih koji vare UH.
Kombinovanje proteina i UH u svako drugo doba dana nije dobro, jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje ne poklapa.
Treba se hraniti hranom sa naseg podneblja i to onda kada joj je sezona. Neke egzoticne vrste voca i povrca imaju u svom sastavu nutritijente sa oksidacionim svojstvima pa ih treba koristiti.
Kravlje mleko izbacujemo iz upotrebe jer nase telo ne poseduje enzime koji mogu da iskoriste vecinu proteina iz mleka.

Evo i ja dopunim prethodni tekst, ima još poneki detalj.

Dijeta uz gledanje na sat

Prema ovom režimu ishrane, koji topi suvišne kilograme, mogu se jesti sve namirnice u neograničenim količinama, ali u određeno vreme i prema određenom rasporedu.

Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Njeno polazište je da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve naše fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije, kako je objasnila doktorka Ana Gifing iz beogradskog Antiejdžing dijagnostik centra, koja je svoja iskustva i usavršavanje u Austriji ispisala u knjizi „Alhemija mladosti – kako usporiti starenje”.

Ova medicinska disciplina je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma. Određuje ga izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca, noć. Zato nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema ritmu lučenja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije. Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opšte, tako i parcijalne (taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela).

Voće ujutru – nikada

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkiša i masnoća. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Primenom principa ove ishrane se bez velike muke trajno gubi višak kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj je režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Međutim, izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne rezerve se pune. Osim toga, klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutro. Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećer (med, običan šećer, voće).


Desert nikad uz ručak

Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana i nikad, baš nikad ne pojesti desert odmah posle obroka, savetuje doktorka. Kako je ručak takozvano punjenje baterija, taj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane.


Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak).

U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela, koja se često prave: šnicla s krompirom; meso i hleb, meso i testenina (lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira) banana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama.

Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija. Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih.

Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata). Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća, sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna težina idealna).

Naša sagovornica naglašava da je povrće zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki (glikemijski) indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti presno (šargarepa i celer naročito), dok drugo treba samo kratko skuvati na pari.


Testo uveče – nikada!

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model, jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i „lenje“ (kortizon, hormon budnosti se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna) i po liniji manjeg otpora one žude za brzim šećerom, da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate (kao i povrća) koji su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana (koji će nas zasititi u toku čitave noći) i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe, kao što su skuša, losos, som). Drugi, isto tako dobar, izbor za večeru je sledeći: grilovana piletina/ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata, začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima. Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba bude kraće od dva sata.


Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

------------------------------

Principi hrono dijete

* Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata (od 8 ujutro do 20 časova).

* Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana.

* Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače, jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina.

* Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju. Vreme kada je kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro. Tada je aktivnost enzima veoma značajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija tih enzima u varenju.

* Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka.

* Slatkiši se ne smeju jesti uveče

* Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova.

* Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni.

Leca je lepo citirala delove iz knjige dr Gifing, ja ću samo iz iste knjige još nešto dodati i podvući što mislim da je bitno.

Leca napisao:Voće ujutru – nikada... Osim toga, klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutro... Za doručak se ne uzimaju prosti šećer (med, običan šećer, voće)... Desert nikad uz ručak... Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih.

Voće se smatra slatkišem za koje je po hrononutriciji pravo vreme popodne kao užina (poglavlje "Užina - malo slatkog zadovoljstva") uz preporuku da se bira voće niskog glikemijskog indeksa.
Iz knjige: Idealno vreme za ovaj medjuobrok je izmedju 16 i 18 časova.

Leca napisao:Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu...

Ovo bih posebno naglasila. Ima nekoliko načina testiranja netolerancije na namirnice i može se raspravljati koji je precizniji (a koliko mi se čini nude se i neki šarlatanski) a pitanje je i u kolikoj su medjusobnoj korelaciji rezultati po testovima različitim metodama. Ipak, verujem da dosta ljudi nosi sasvim nepotrebni teret usled svakodnevnog konzumiranja hrane na čije komponente (napr. na gluten ili bar pšenicu, šećer, so...) su netolerantni, organizam ih tretira kao napad i taloži masne zalihe za "borbu".

Moj rodjak je skinuo 20+ kg viška samo kada je ozbiljno shvatio rezultate testa netolerancije (biohemijskom metodom iz venske krvi) koje je ranije uradio iz radoznalosti, rezultati (najviše netolerancija na gluten) mu se nisu dopali pa ih je dugo ignorisao. Onda se na kraju ipak odlučio da proba da se neko vreme pridržava te tablice i posle su mu zapanjujući rezultati (a godinama je pokušao svakakve dijete) bili dovoljni podsticaj da shvati kako se lepo može živeti bez pšenice i drugih glutenskih žitarica.

Po sebi primećujem da kombinovanjem tablice intolerancije (isto radila biohemijom, uradiću i MORA testom kod dr Gifing pa ću porediti rezultate) i osnovnih pravila hrononutricije nemam uspone i padove šećera, nemam žudnju za kaloričnom hranom, nemam opsesiju hranom nego samo prijatno zadovoljstvo. Očekujem da će mi se to pokazati i u boljim rezultatima holesterola i šećera na sledećem testu krvi.

Da dodam deo o vežbanju iz iste knjige prekucala sam jedno poglavlje i podvukla ono što mislim da je bitno:

Efektivne vežbe sagorevanja masti

Intenzivne vežbe nisu način da se oslobodimo viška masnih naslaga. Naprotiv.

Znamo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno. Kad se i kako vežba – takodje je veoma bitno. Trik je u sledećem – kako imati najveću korist od vežbanja uklapanjem fizičke aktivnosti u hronobiološki ritam.

Pravo vreme za vežbanje je ono kada se masne ćelije spremaju da započnu proces oslobadjanja masti. Ne treba vežbati u vreme kada hormon insulin blokira enzim lipazu, to jest dok traje lipogeneza, odnosno stvaranje masti.

Znači, ne vežbamo posle obroka i to najmanje sledeća 2 sata. Sem što je potpuno neefikasno, može biti opterećujuće za varenje unete hrane. Moguće je da se varenje uspori i da da imamo kontraefekat ukoliko želimo smršati.

Iskoristimo prirodno najaktavniji period za lipolizu - nivo kortizola ujutru je najviši izmedju 7 i 8 sati, kortizol je takozvani hormnon budnosti, a tada je znači i nivo aktivacije svih naših životnih funkcija najviši.

Najbolje vreme za vežbanje je ujutru, a pre doručka. Statistika kaže: ljudi koji primenjuju ovaj princip čine upravo najveći procenat onih koji imaju idealnu telesnu težinu. I to bez ikakve muke. Ove jutarnje vežbe moraju biti umerene, a prema savetima stručnjaka pogrešno je ujutru trčati (što većina ljudi smatra veoma zdravim). Našem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon budjenja da postignu pu kapacitet, pa nije dobro preopteretiti telo većim naporima.

Ostali termini za vežbanje su pre ručka ili pre večere, ali ovo poslednje je najgora alternativa. Najmanje je preporučljivo vežbanje posle 20 časova (razlozi su brojni, a jedan od njih je što tim postupkom veštački održavamo naše nadbubrežne žlezde aktivnim, a to vodi u hroničan sindrom stresa, koji kasnije dovodi do brojnih poremećaja u telu).

Teške vežbe (sprint, aerobik) brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata i dovedu do zamora. To je dalje uzrok niza metaboličkih pomeranja, čiji je rezultat zaključavanje čuvenih vrata masnih ćelija i čuvanja zaliha masti (naše telo ove teške vežbe prepoznaje kao pretnju). S druge strane, akutan pad šećera povećava potrebu za unosom hrane.

Ovo je veoma loše jer se masne zalihe još nisu ni počele topiti, a naš mozak daje komandu da moramo uneti novu hranu; naše telo se strateški sprema za taj unos, pa – jeli mi ili ne – pokreću se svi mehanizmi procesa stvaranja masti. Ovo je jedan od razloga zašto su se ove vežbe pokazale neefikasne. Osim toga, mogu biti opasne za kardiovaskularni sistem gojaznih ljudi koji počinju da vežbaju po savetima vidjenim na TV.

Za eliminaciju masti, potrebno je vežbati duže od pola sata u kontinuitetu i to sa najviše 50% maksialnog kapaciteta, gde ćemo maksimalo poštedeti ugljene hidrate iz rezervi tela. Teretana može biti dobar izbor, ali samo uz stručni nadzor. Po mnogim istraživanjima, brzi hod (5,5 do 7,5km/sat) je – i to zista ubedljivo - dao najefikasnije rezultate u očuvanju zdravlja Žene treba da imaju najmanje 4 sata aktivne rekreacije u toku sedmice, muškarci 3 sata (razlike u nivou testosterona).

Ali rekreacija ne podrazumeva hodanje brzinom 3km/h; znači, lagana šetnja ne spada u ovu priču (šetam psa svaki dan, guram kolica, često gledam izloge – samo su neki od odgovora o fizičkoj aktivnosti)...

Što se "teških" vežbi tiče, naravno sve zavisi šta je kome teško tj. kolika mu je kondicija i snaga ali ako neko nosi višak kilograma sigurno je da bi aerobik, zumba i sl spadalo u teške vežbe. Čini mi se da vežbanje popodne od 17 do 19h koje je najpraktičnije vreme za zaposlene nije tako loš izbor. Naravno uz bar malo umerenog vežbanja ujutru - svojih minimalnih desetak minuta za jutarnje pozdrave suncu smatram veoma bitnim, idealno je kada imam više vremena za jutarnju jogu. Ali ovo popodnevno vežbanje (pilates, zumba), sat-dva posle popodnevne voćne užine (dakle UH rezerve su pune) mi sasvim prija i ne dovodi do zamora o kome dr piše - naprotiv!

I naravno, brzo hodajte kad god imate priliku, idite pešice što više i to tempom da se blago zadišete.

Da li hrono ishrana iskljucuje uzine?

Mislim da ne jer jedna od preporuka je da ako si gladna nakon dorucka mozes kroz neko vreme da ga ponovis u manjem obimu... Ipak, reci ce ti Boki ili Leca...

Lela, to sa užinama je malo i meni nejasno mada čitam uputstva - od danas sam na hrono sistemu.

Ali evo kako shvatam a Leca će me ispraviti.

Izgleda da zavisi od tvojih trenutnih parametara (sastav tela, parametri krvne slike) i da li si u prvom mesecu po hrono (kada je strožije) ili ne. U najstrožem obliku (bar prvi mesec ili ako ti je lipidni status loš) voće je zabranjeno (osim limuna za salate) tako da teoretski nemaš voćnu užinu (ali u praksi ima i dobra vest - hint: badem, čitaj dalje). Ali kada je imaš onda se voće računa u slatkiš a idealno vreme za to je 16-18h i to minimum 2h posle ručka. To je jedino vreme kada se užina ("malo slatkog zadovoljstva") pominje - dakle popodnevna užina. Ono što me zbunjuje je što se u knjižici kao primer popodnevne užine pominju namirnice koje su im na listi zabranjenih svima: crna čokolada (zbog šećera, kakao je ok), slatka pavlaka, voćni jogurt, pa čak i cedjeni voćni sok!? Ova neusaglašenost me zbunjuje ali jedno je sigurno - ta se popodnevna užina odnosi na voće (uključujući sušeno, napr. hvale suve smokve), a ako si u prvom mesecu onda nema voća sigurno pa time ni te užine. Ali ima izuzetak: badem - može uz svaki obrok ili kao ta popodnevna užina ako osetiš glad par sati posle ručka (ja baš danas jesam) Ustvari kažu da ako postoji potreba za slatkim, može se pojesti šaka badema bez obzira na doba dana!?

Kod hrono je bitno da razmak izmedju obroka bude minimalno 4h (jer pre toga organizam neće posegnuti za energijom uskladištenom u našim masnim naslagama, a svaki u medjuvremenu makar mali zalogaj pokreće insulin a blokira lipazu) a maksimalno 6h (da ne bi došlo do većeg pada šećera). Ovakav razmak je izgleda najbitniji izmedju doručka i ručka, ali ne bi trebalo da predstavlja problem jer je po hrono obavezno da doručak bude obilna kombinacija UH, proteina i masti (ali nikako voće) koja treba da te drži sitom bar tih 4h. A nema ni ograničenja u veličini obroka.

U vezi ponavljanja obroka: dozvoljavaju ponavljanje doručka (do 13h, u ublaženoj varijanti bez kombinovanja UH i proteina) ALI SAMO ako imaš dobre biometrijske parametre (lipidni status) u krvi. Ako ne, onda čekaj ručak pa sledeći put bolje doručkuj Ponavljanje ručka nema smisla jer tu je moguća posle 2h poslepodnevna užina od bar šake badema. Ponavljanje večere je moguće ali uz pauzu od 3h (i nikako testenine ni mlečne proizvode ni mahunarke, naravno ni voće) ali bar 1h pre spavanja. Ponavljanje obroka treba da je samo retko kad usled sile prilika: pojačane gladi.

Za svaki obrok postoje idealna vremena: doručak najkasnije do 10h, ručak 13-15h, večera oko 19h i eventualno užina 16-18h (postoje neka pomeranja u zavisnosti od letnjeg ili zimskog računanja vremena). Naravno i sadržaj je jako bitan ali o tome se već pisalo.

Skenirala sam najsvežiji priručnik "Program ishrane dr Gifing - Mala škola fiziologije". U vidu skripti je, a imam i par dodatnih listova sa najsažetijim instrukcijama (posebno za restriktivni period prvih 4 sedmice). Priručnik detaljnije od prethodnih izdanja (knjižica, plus jedan okačen na Netu) objašnjava fiziološku pozadinu, kako naš organizam funkcioniše, kako to znanje možemo najpametnije iskoristiti u cilju ne samo gubitka viška (i to iz masti, ne iz mišića) već i poboljšanja raznih zdravstvenih tegoba.

Program ove dr je zaštićen autorskim pravima ali sama skripta nisu - čak nas dr podstiče da uputimo i druge u ove principe. Zato sam mislila najpre da ga ovako skeniranog okačim negde pa da ga skida ko hoće, ali sam se predomislila. Ne bih volela da budem prva ruka iz koje će neki sa lošim namerama doći do materijala - napr. da ga koristi na neki komercijalni način. Znam da takvi nadju način da dodju do materijala ali ne bih da budem direktni izvor. Zato sam se odlučila da ovde to obznanim pa oni koji su zainteresovani za hrono program ishrane (sada nas na forumu koji smo po hrono ima četiri koliko znam) neka mi se jave na PP pa ću im ga poslati. A i vas onda molim da dalje prosledjujete samo onima koje poznajete bilo u RL ili preko foruma.

Naravno, svima preporučujem odlazak na bar osnovni pregled u ordinaciju ove dr. Mene je oduševilo koliko podataka daje InBody analiza sastava tela i verujem da to treba znati (napr. da li nam je masnoća uglavnom potkožna/celulit ili se nalazi u unutrašnjim organima, procena minerala u kostima, odnosi masti vs mišići segmentno, koliko imamo vode unutar a koliko van ćelija, edema... i šta bi bilo idealno stanje za nas). Urade vam i njihov test netolerancije na namirnice, razgovarate sa lekarom (treba da dodjete sa detaljnijom krvnom slikom - oni traže neki minimum parametara, ja sam uradila i neke dodatne pokazatelje) i sa nutricionistom o svojim specifičnostima. Složeniji pregledi verovatno obuhvataju i merenje nivoa slobodnih radikala u krvi i biokapaciteta krvne plazme za opdbranu od njih... Sve ima na njihovom sajtu ili ih zovite. Ovo su samo moje preporuke u najboljoj nameri ali znam da je i osnovni pregled skup (a onima koji nisu iz Bgd organizaciono možda i neizvodljiv) ali bar je priručnik onome ko pažljivo čita i razmišlja o pročitanom odličan izvor.

Bilo bi dobro da svaku dilemu oko hrono rešavamo ovde a ne po dnevnicima (znam da se tamo lako raspričamo, ali to onda ostane zatrpano) - oslanjajući se na sam priručnik/skipta. Od sutra ću verovatno imati još manje vremena za forum pa ću još manje moći da privirujem u dnevnike.

Vega hvala ti sto si uvek ovako detaljna. Ja nemam novca za taj pregled stvarno je preskup ali bih rado izucila te skripte je razmisljam o hrono ozbiljno.

Lela i skripte će ti biti sasvim dovoljne. Samo mi pošalji na PP neku e-mail adresu na koju mogu da ti ih pošaljem. Skripte su u pdf formatu (6MB).

Vega napisao:Skenirala sam najsvežiji priručnik "Program ishrane dr Gifing - Mala škola fiziologije". U vidu skripti je, a imam i par dodatnih listova sa najsažetijim instrukcijama (posebno za restriktivni period prvih 4 sedmice). Priručnik detaljnije od prethodnih izdanja (knjižica, plus jedan okačen na Netu) objašnjava fiziološku pozadinu, kako naš organizam funkcioniše, kako to znanje možemo najpametnije iskoristiti u cilju ne samo gubitka viška (i to iz masti, ne iz mišića) već i poboljšanja raznih zdravstvenih tegoba.

Program ove dr je zaštićen autorskim pravima ali sama skripta nisu - čak nas dr podstiče da uputimo i druge u ove principe. Zato sam mislila najpre da ga ovako skeniranog okačim negde pa da ga skida ko hoće, ali sam se predomislila. Ne bih volela da budem prva ruka iz koje će neki sa lošim namerama doći do materijala - napr. da ga koristi na neki komercijalni način. Znam da takvi nadju način da dodju do materijala ali ne bih da budem direktni izvor. Zato sam se odlučila da ovde to obznanim pa oni koji su zainteresovani za hrono program ishrane (sada nas na forumu koji smo po hrono ima četiri koliko znam) neka mi se jave na PP pa ću im ga poslati. A i vas onda molim da dalje prosledjujete samo onima koje poznajete bilo u RL ili preko foruma.

Naravno, svima preporučujem odlazak na bar osnovni pregled u ordinaciju ove dr. Mene je oduševilo koliko podataka daje InBody analiza sastava tela i verujem da to treba znati (napr. da li nam je masnoća uglavnom potkožna/celulit ili se nalazi u unutrašnjim organima, procena minerala u kostima, odnosi masti vs mišići segmentno, koliko imamo vode unutar a koliko van ćelija, edema... i šta bi bilo idealno stanje za nas). Urade vam i njihov test netolerancije na namirnice, razgovarate sa lekarom (treba da dodjete sa detaljnijom krvnom slikom - oni traže neki minimum parametara, ja sam uradila i neke dodatne pokazatelje) i sa nutricionistom o svojim specifičnostima. Složeniji pregledi verovatno obuhvataju i merenje nivoa slobodnih radikala u krvi i biokapaciteta krvne plazme za opdbranu od njih... Sve ima na njihovom sajtu ili ih zovite. Ovo su samo moje preporuke u najboljoj nameri ali znam da je i osnovni pregled skup (a onima koji nisu iz Bgd organizaciono možda i neizvodljiv) ali bar je priručnik onome ko pažljivo čita i razmišlja o pročitanom odličan izvor.

Bilo bi dobro da svaku dilemu oko hrono rešavamo ovde a ne po dnevnicima (znam da se tamo lako raspričamo, ali to onda ostane zatrpano) - oslanjajući se na sam priručnik/skipta. Od sutra ću verovatno imati još manje vremena za forum pa ću još manje moći da privirujem u dnevnike.

Da, i ja imam ovu brošuru koju ima Vega i super je. Imam je i u PDF formatu, pa mogu da pošaljem ko želi, kao i papir sa najsažetijim instrukcijama.

Pitanje za sve koji su već bili na kontroli: da li ste nosili na kontrolu jelovnike i za koji period? Koliko oni to uopšte gledaju? Niko mi u AAC nije rekao da treba da ih vodim ni donesem. Da li su vama tražili da ih donesete?

Meni sledi ona prva kontrola posle mesec dana (uključena u paket osnovnog pregleda) ali ću imati jelovnike tek za prvu polovinu.

Mačka, nadam se da ćeš pomoći da ova se ovaj topik obogati. Svi kao da su koncentrisani samo na dnevnike, a ti ga (još) nemaš, pa se nadam tvom doprinosu ovde. Posebno mi je zanimljiv tvoj prvi post kod Boki - pa bih ti predložila da veći deo tog posta kopiraš na ovaj topik, kao i delove sledećih gde pišeš o svom AAC iskustvu. Naravno i recepte bi ovde mogla da okačiš.

Btw, znaš li da li možda neko dodaje šećer kada prži luk ili se on skoro sam karamelizuje kada se dugo prži? (a što ne volim to izbezobličavanje povrća do neprepoznatljivosti). Inače, u primerima jelovnika u skriptama ne primećujem da se pominje nešto bilo koji luk (ok, naglašeno je da su ti primeri tek onako tu - i mnogi imaju izuzetke od hrono principa). Imam utisak da je slično paradajzu luk skrobastije povrće. Bar kad mi se desi da se beli luk duže zadrži u šerpi, tj. više skuva (ili u rerni kada se peče riba) bude jako slatkog ukusa. Uprženi crni luk (kao za prebranac) je isto sladak. U skriptama se stalno pominje visok GI kuvane šargarepe, korena celera i cvekle a ništa o pečenim/prženim/kuvanim lukovima!?

Zdravo svima, ja idem sad u sredu na prvu kontrolu kod doktorke pa sta god bude trebalo od saveta, i neki recepti, ja cu ih pored svog dnevnika, dodavati i ovde

HVala Vega na ovim iscrpnim informacijama!

Tamara iti se pridruzila hrono klubu , dugo te nije bilo drago me j eda si opet sa nama

Vega ja sam nosila jelovnike na nekoliko kontrola , pogotovo kad sam imala stagnaciju , nije mi niko rekao da donesem, vec sam htela da me iskontrolisu.

Vega napisao:Pitanje za sve koji su već bili na kontroli: da li ste nosili na kontrolu jelovnike i za koji period? Koliko oni to uopšte gledaju? Niko mi u AAC nije rekao da treba da ih vodim ni donesem. Da li su vama tražili da ih donesete?

Meni sledi ona prva kontrola posle mesec dana (uključena u paket osnovnog pregleda) ali ću imati jelovnike tek za prvu polovinu.

Mačka, nadam se da ćeš pomoći da ova se ovaj topik obogati. Svi kao da su koncentrisani samo na dnevnike, a ti ga (još) nemaš, pa se nadam tvom doprinosu ovde. Posebno mi je zanimljiv tvoj prvi post kod Boki - pa bih ti predložila da veći deo tog posta kopiraš na ovaj topik, kao i delove sledećih gde pišeš o svom AAC iskustvu. Naravno i recepte bi ovde mogla da okačiš.

Btw, znaš li da li možda neko dodaje šećer kada prži luk ili se on skoro sam karamelizuje kada se dugo prži? (a što ne volim to izbezobličavanje povrća do neprepoznatljivosti). Inače, u primerima jelovnika u skriptama ne primećujem da se pominje nešto bilo koji luk (ok, naglašeno je da su ti primeri tek onako tu - i mnogi imaju izuzetke od hrono principa). Imam utisak da je slično paradajzu luk skrobastije povrće. Bar kad mi se desi da se beli luk duže zadrži u šerpi, tj. više skuva (ili u rerni kada se peče riba) bude jako slatkog ukusa. Uprženi crni luk (kao za prebranac) je isto sladak. U skriptama se stalno pominje visok GI kuvane šargarepe, korena celera i cvekle a ništa o pečenim/prženim/kuvanim lukovima!?

Važi Vega, prebaciću moje postove i recepte iz dnevnika Boki66.
Inače, na nutritivnim tablicama koje govore o GI- Glikemijskom indeksu, crno luk ima prilično nizak- ispod 20, tako da možemo jesti luk, osim onih koji su intolerantni na isti. Npr. ja uopšte ne osećam slatkoću kada jedem kuvanu šargarepu, a ispostavilo se da ona ima veći GI nego sveža, i to prilično. Valjda se kuvanjem povećava koncentarcija.

Ja sam do sada bila 4 puta na kontrolama i nijednom nisam nosila dnevnik ishrane 8niti su oni tražili), nego sam im govorila šta sam jela za svaki obrok.