Zanima me što vas je naročito frustriralo, i da li vas je išta frustriralo prouzrokovano vašim kilogramima?
Da pojasnim, u ovo se ne ubraja to da smo bili veći nego smo htjeli biti nego neke sitnice koje nisu mučile ljude bez viška kilograma.
Primjerice mene grozno živcira to da kada obučem farmer hlače (a bome i drugih materijala) čiji kroj je mrkva - meni se to obavezno usiječe između nogu, tako da imam malo slovo V da prostite, na farmerkama, gdje se spajaju butine. I ne radi se o veličini, određeni krojevi mi ne pašu, probala i sa velikim brojevima koje nema potrebe da kopčam jer su ogromni, a ono V i dalje bode oči.

ma nerviralo me je sve...psihicki najvise...nekako su mi sve drugarice bile vitke a fizicki mnogo nespretnije od mene...ali nikako taj cvak u glavi i godine opterecenja i zaludjivanja iako mi je resenje bilo tu OBAVEZNA FA, i korekcija ishrane ali postepena io naravno NE dijeti...sad sam svoj na svome za ceo zivot ,sve je iza mene...pravi put pronadjen,blokade odklonjenje...kako je sad lako a nije bilo ...trajalo je godinu dana postupnog upoznavanja sebe i sve je lakse...molim vas samo zbog sebe...osecaj je neverovatan nema naprezanja i odricanja jer je to sad stil zivota...povremena odstupanja ne vracaju na stari put jer je sada to samo trenutak a ne ceo zivot

ela napisao:ma nerviralo me je sve...psihicki najvise...nekako su mi sve drugarice bile vitke a fizicki mnogo nespretnije od mene...ali nikako taj cvak u glavi i godine opterecenja i zaludjivanja iako mi je resenje bilo tu OBAVEZNA FA, i korekcija ishrane ali postepena io naravno NE dijeti...sad sam svoj na svome za ceo zivot ,sve je iza mene...pravi put pronadjen,blokade odklonjenje...kako je sad lako a nije bilo ...trajalo je godinu dana postupnog upoznavanja sebe i sve je lakse...molim vas samo zbog sebe...osecaj je neverovatan nema naprezanja i odricanja jer je to sad stil zivota...povremena odstupanja ne vracaju na stari put jer je sada to samo trenutak a ne ceo zivot

To je jedan od razloga zašto sam se i ja odlučila promijeniti i živjeti zdravo. Dosta mi je više da sam na rubu plača svaki put kada probavam hlače, majice, haljine, suknje u kabinama u robnim kućama.
Jedna od stvari koja me kao udarila šakom je bila izjava moje zaove nedavno. Rodila je prije 6 mjeseci, oduvijek je bila mršava, i sada pati radi nagomilanih kilograma, i rekla je "ne mogu se lijepo obući".
Ja joj kažem - "pa kako ne možeš? I bucke se mogu lijepo obući."
ona: "ne, ne mogu, želim svoju staru odjeću i želim opet biti lijepa i zgodna."

Koliko me god to ne bi trebalo pogađati, pogađa me, i žena sa viškom kilograma može da bude lijepa, čak i zgodna, ukoliko se zna obući onako kako to paše njenom tijelu. Ali da nismo lijepe.. van pameti.

visak kg svima dodaje godine...naravno lepota lica da ali telo veruj mi rekla sam sebi nikad vise...kada sam krenula na kupanje u subotu i obukla novi kupaci gde nista ali nista ne kipi,lepo oblikovanu i zategnuto ...nisam uvlacila stomak i povlacila kupaci da ne pravi prevoje...osecaj bozanski stvarno pogledala sam sebe u ogledalo i rekla to je to ,nikad vise nazad samo jos napred,primecivala sam zene oo sebe pa i devojke sa salom oko stomaka koliko nemaju samopouzdanja i kako im se pogledi zaustavljaju na zgodnim telima i videla sebe koja sam to isto sebi dozvoljavala godinama iako je visak bio od 10 kg bio je i te kako...dosla kuci i rekla sebi bravo samo napred,sad ce skoro godinu dana kako intezivno vezbam zene na aerobiku me navode kao primer kako je sve moguce...i zaista je tako,moguce je kada kazemo sebi da nam to nije do Bog nego nas grozan nacin zivota...mrzela sam prolece jer se tada svi poskidaju u haljinici a meni pocinje da se vidi ono sto sam kao zimus prikrivala

zato jesmo lepe ali smo debele...i to je grozno i nezdravo...to moramo sebi da kazemo i prvi korak je napravljen...iako moram da napomenem da su mi svi govorili da lepo nosim kg ja sam bila nesrecna iako to niko nije primecivao

Slažem se, ali ja nekako ne volim kada nas nazivaju nelijepima samo zato jer imamo/smo imale salce na stomaku, butinama, guzi, i slično.
Meni isto grozno pada što sam kada sam bila na 62 kg i tada imala jako izražene jagodice. Sada mi je i lice bucmasto. Mislim da tu nažalost ima puno utjecaja društva, prije su žene bile ljepše tim što su više sala imale na stomaku.
Al dobro, nisu se skidale u ovakve sada kupaće.
Da je ljepše vidjeti djevojku ravnog trbuha kojoj ne kipi ništa - i meni je ljepše. Ali ni ovo drugo nije nužno ružno (i rime bacam ) samo je neugledno i jaaako nezdravo.

Mene najviše frustira moj stomak. Uvek sam ga imala, ostali delovi tela smanjuju se, povećavaju, ali on je uvek tu. Zbog stomaka uglavnom nosim široke i duge majice i tunike, biram tamniju odeću i onda imam utisak ne vidi se, ali opet on je i dalje tu. Problem je što sam izbegavala i momku da dam da me zagrli oko struka. Najviše me nerviralo kad me neko iz zezanja štipne za stomak. Ko zna kako su oni gledali na to, vrv misle da nisam normalna
Desilo mi se jednom da mi je jedan iz kola dobacio "debela" dok sam prelazila ulicu. Sigurno to svima radi i ljudi to zaborave, a meni je ostalo urezano da nikada neću to zaboraviti. Kao i jednom žena mi je htela ustati u autobusu, i rekla "izvini učinilo mi se da si trudna"
Iako sam svesna viška i o tome otvoreno pričam, kada neko ko mi nije blizak ima komentar na moju težinu, ja odgovorim na provokaciju ili napravim šalu na svoj račun, ali ipak me pogodi, mada teško to priznajem.

Imala sam mnoštvo takvih situacija. Izuzev provokacija u osnovnoj školi, najgore mi je bilo prije godinu - dvije kada mi je pred cijelim društvom jedan lik koji je došao odnekuda, i prvi put nas sve vidio, postavio pitanje: "Oprosti, ali jesi li ti trudna?"
Mislila sam da ću umrijeti od stida.
A komentari ljudi koji mi nisu bliski, na moju težinu - njih uopće ne dopuštam. Jednostavno nemaju pravo to komentirati, jer nitko od njih nije bez mane, imaju ih 100, i našao/la se komentirati moju težinu? Posebice govoriti mi da sam debela? Za mene debeli su ljudi kojima ta debljina počinje fizički smetati da obavljaju osnovne funkcije - ustajanje, kretanje, vršenje nužde. I stoga ne dam reći da sam debela. Da imam višak kilograma - imam. Povelik višak - imam. Ali da mi to komentira netko tko me ne poznaje. Ne bome, ja se tu dobro narogušim i steram ih u ..

Drugi sta pricaju i sta misle me ne dotice. Svesna sam da sam debela i promenicu to makar sa poslednjim trunkom svoje snage.Trudim se da sebe dodatno ne frustriram i ne kritikujem jer sam potrebna sebi psihicki jaka i stabilna.
Ali ono sto me je frustriralo jeste saznanje da sam tolike godine dozvolila sebi da kaloricna hrana i prejedanje preuzmu moj zivot da su oni upravljali sa mnom. Zlo je kad ste od necega zavisni i kad to pocne da upravlja vasim zivotom. DOSTA JE BILO!! Tacka je stavljena 01.02.2016. Pocela sam da se vracam u normalu kako sa obrocima tako i sa psihom i kilazom. Moja obaveza je da smrsam i to cu uciniti.

Uh...
Da se ne lazemo, zbog suvisnih kilograma sam imala problema i u ostvarenju bliskih kontakata sa muskim polom. Koliko sam puta cula ono ''lepa je, ali debela''. Naravno imala sam veza, ozbiljnih i ''sema'' ali izbor mi je bio prilicno suzen.
A tek problemi sa garderobom... jedva sam uspevala da nadjem odecu moje velicine, posebno kad je rec o pantalonama, farmerkama i jaknama. Nosenje haljina i suknji bez hulahop carapa mi je bilo nemoguca misija zbog toga sto bih obavezno raskrvarila butine .
Stariji brat mi je zbog debljine solio pamet samo tako, umeo je bas i da me uvredi nekim komentarima, iako je i sam debeljuca, ali ipak je on musko i njemu je to mnogo manji minus nego meni, kad je bio u mojim godinama bio je fit.
Jednog dela viska sam se resila hvala Bogu, ali borba je tek preda mnom.

Svi ljudi su manje ili vise povrsni. Muskarci su posebno vizuelni tipovi. A i realno nekog kad upoznas onda vidis samo one spoljne faktore, prema kojima procenjujes. Svi mi imamo samo jednu priliku za prvi utisak. I vecina ce se zadrzati na tom prvom utisku. I ustartu ce nas otpisati ili pak preci u akciju.
Medjutim, sa godinama i sazrevanjem misljenje drugih sve manje pocinje da te tangira, i sve manje mu pridajes znacaja i na kraju mu skoro uopste i ne pridajes znacaja jer svako od nas govori svoju istinu. Ne treba tudje reci prihvatati licno. I znog njih se potresati. 100 ljudi 100 cudi. Neces ljudima nikad udovoljiti. To je stvar licne nesigurnosti. I sama sam zbog drugih radila gomilu glupih stvari,..od izgladnjivanja, preko glumljenja nekog ko nisam bila, blajhanja kose...To je zapravo izvor najvecih nesreca. Ne to sto smo debele ili imamo neku drugu manu, nego to sto zapravo sebe ne volimo i ne prihvatamo, vec smo dozvolile da nam drugi "odredjuju vrednost".
Ja sam recimo kao dete trpela zlostavljanje. Ne bih sad da ulazim u tu temu, ali dolazilo je sa vise strana. Od odraslih i od dece. I jednostavno razvila sam se u takvu nesigurnu osobu koja je o sebi smatrala da je manje vredna i da za ljubav trebam da se dokazuje itd.
Nisam ceo zivot debela, ali jesam nesigurna. I ja tvrdim da je upravo ta nesigurnost kljucan faktor koji moram da otklonim da bih samu sebe odblokirala i da bih vratila i telo u naormalne okvire. Ma koliko radila na sebi, jos uvek druge ljude stavljam ispred sebe, jos uvek im dozvoljavam da mi skacu po glavi i rade kako zele. Ali dobra stvar je sto je toga sve manje i sve redje.
Nekad sam umela da se prodavacici na pijaci izvinjavam kad ona uporno nesto hoce da mi uvali a ja to necu ili mi ne treba. Sad samo podignem glavu i idem dalje. Dala sam sad jedan banalan primer. Ali tako je. Kako kaze ona poslovica...Nije stvar sta jedemo, nego sta jede nas. Kad odblokiramo te neke blokade u sebi, onda ce i kilaza dolaziti na svoje.
Trazite nacine da sebi pomognete. I Nikad ne odustajte od sebe!