Joj, pa ti si bas zaglavila neku nezgodnu infekciju. Pitam se da li su bas morali da te setaju sa jednog na drugi antibiotic. Zar nisu mogli da urade test po kome znaju koji je antibiotik dobar za date bakterije. Nadam se da ce sadasnji tretman da radi.

Ovo nije setanje po antibioticima zbog lutanja i neznanja, nego valjda postoji razlog sto se, kod ovakve stvari, tako radi.
Moj lekar je inace, a i po ovom pitanju, jako strucan i iskusan, a i fenomenalan covek (plus sto je i maksimalno duhovit i sa mozgom koji radi 3oo na sat ) i sve ovo radimo da bismo bili sigurni da bolest nece preci u hronicnu. Inace ja sam sasvim dobro ali sve ovo cinim da bih, ako Bog da, sprecila da se nekad u.buducnosti dogodi nesto strasno.
Hvala Bogu pa mi je dao ovakvog Dr, koji ima ovo znanje i strucnost plus sto mi je dostupan kad god zatreba. Da on nije bio ovakav kakav je, kao i jos jedna doktorka, ko zna sta je sve moglo sa mnom da bude...

Zasad se kljukam svojim ab i pb i anti ovo protiv ono....pa cemo videti...

Prodje i slava. Riba, salata, nesto kolaca... A prebranac ostavljen da se jede od sutra.

Pozz

Srecna slava, domacice!

Za lajmsku (boreliozu) znam da se cak i na najmanju sumnju daju sok-doze antibiotika kao preventiva - kao klinka sam par puta pokupila jelenskog krpelja i deka (veterinar) me je preventivno, nakon vadjenja "dusmanina" stavljao na rotaciju nekoliko antibiotika. A narocito ako se kasnije pojavi neki simptom i otkrije se nesto na telu sto bi moglo da bude trag ujeda krpelja... Sva steta koju intenzivna antibiotska terapija moze da nanese je minorna spram onoga sto ta prokleta bakterija moze "u najboljem slucaju" da nam ucini. S dr (i doktorkom) si imala srece vise nego sto si ikad bila teska x100, jer su inicijalni simptomi cesto toliko generalizovani da se lako mogu pripisati kojecemu desetom (premor, sezonske ne-toliko-opasne infekcije, kancelarijski posao, manjak/visak kretanja...)! Ta bakterija se u nekim fazama ponasa kao gram-pozitivna, a u nekim kao gram-negativna, a "zilava" je, pa primena generickih (i generalno slabih) antibiotika (koji su super za "obicne" bakterije, tipa one koje nam zveknu gnojnu upalu grla) ima malo efekta.

Da je deka ziv, sigurno bih mogla da ti dam bolje objasnjenje zasto se "udara" (njegov izraz) razlicitim antibioticima, ali ovako mogu da ti kazem samo: to je tako zato sto je tako zato sto su neki pametniji ljudi za te i tak'e stvari rekli da je tako.

Ali znam sta bi ti deka preporucio i da ga ne prizivam Uidji tablom ili burmom i belim koncem: sve 4 u vis i 2 dobre sunke izmedju! Sorry na prostakluku, ali posto znam da ti je tvoj trener (il' kako si ga ono krstila? ) na raspolaganju, sunki ne manjka

Sad bez zezanja, upravo tako: ti sve 4 u vis! Ako ti se bakterija zapatila, moras da povratis snagu (imunitet), a to znaci dovoljno odmora i relaksacije. Sto ne mora da znaci da lezis kuci k'o bolesnik, vec da (kad god imas vremena) radis ono sto te relaksira. Bakterije i ostale gamadi ne vole serotonin (hormon srece), pa se dopinguj istim kad god se zgodi.

Nepopularno psiholoski ti savetujem (ako ti se uklapa sa terapijom, pored gore navedenog a prema dekinim ucenjima) da imuniteta radi konzumiras dobro vince, a zivaca radi i pivce!

Hvala!
Nažalost i na sreću sve znam.
Kažem nažalost zato što je to jedna potencijalno tako zeznuta stvar i na sreću što sam obaveštena...
Da, različiti Ab se definitivno koriste sa razlogom, a pogotovo kada se zna da će lečenje biti dugotrajno ili relativno dugotrajno.

S dr (i doktorkom) si imala srece vise nego sto si ikad bila teska x100

Ovo je ogromna istina.
Inače napolju postoji i izraz LLD (lyme literate doctor) i još par nekih sličnih (lyme aware doctor i drugi)... što govori koliko je bolest slabo poznata i koliko je od životne važnosti pronaći LLD. A sad kad bih pričala kako sam upoznala ovog doktora a i priču o doktorki koja se takođe pojavljivala na početku priče, bilo bi malo predetaljno, ali definitivno jesu neki prsti sudbine i sreće...
Ono jedino što se kod mene pojavljuje je povremeni AV blok odnosno Blok desne grane (BDG), ima ga, pa ga nema, pa ga ima... (dobro je da nije stalno prisutan) i to je ono što pratimo, između ostalog, i kljukamo me terapijom (i pratećim stvarima)...

A serotonin, ne verujem da ikome može da škodi, po bilo kom pitanju fizičkog ili mentalnog zdravlja .

Svima želim srećan jedan Božić koji je iza nas (ko slavi), Novu godinu kao i drugi Božić!

Hvala! I tebi sve najbolje

I tebi srecne praznike (sve koje slavis) i da ti u ovoj godini lekari budu samo drugari

Hvala , takođe. Zaboravih da svratim ovde...
Dok izguram još neke zbrke pa možda da opet malo dođem sebi (mislim u dnevnik)...

Samo da te pozdravim i cestitam sve praznike i slave unazad

Hvala Olivera, i tebi sve najbolje!

Prvo digresija.
U stvari prvo Dobar dan! pa onda digresija...
Pre neki dan sam usput malo slušala jedan jutarnji tv program (priznajem, ne baš najpažljivije). Gost je bio neki lekar a tema je bila gojaznost kao zdravstveni problem. Mnogo toga je izgovoreno. Sve što je taj lekar rekao je naravno na mestu i nema tome šta da se prigovori. Naravno da nema šta inače da mi laici prigovaramo lekarima ali dešava se zaista da ponekad izgovore i nešto provereno pogrešno ili polupogrešno. Elem, sve što je rekao je na mestu, pričao je jasno, lepo, razgovetno i simpatično. Dakle sve je na prvi pogled u redu.
Ipak, mislim da ništa korisno nije rekao. Mislim da niko iz svega toga što je on rekao nije mogao ništa da nauči. OK, rekao je da ishrana treba da bude uravnotežena, da bude zastupljeno i ovo i ono i to i to a da to to i to treba da se ne jede, da je fizička aktivnost neophodna itd.. Međutim, ničim nije nagovestio od čega bi neko trebalo da krene i kako da ta saznanja primeni i kako da nauči da jede. Nije dovoljno reći da piramida ishrane mora da sadrži te i te namirnice itd..
Nije ni pokušao da pojasni kako i zašto nepravilno strukturisana ishrana vodi na pogrešan put i zašto ljudima ne polazi za rukom da uspostave funkcionalnu ishranu iako im je hiljadu puta rečeno šta treba i mora da se jede a šta je uljez u ishrani... Ne, ništa o toga......
Jednog čoveka su uklučili u program i on se obratio ovom lekaru sa svojim pitanjem / problemom. Apsolutno nije dobio koristan odgovor. Bilo je nekoliko boljih tj korisnijih načina da mu se odgovori. Mogao je i da konsultuje horoskop umesto što je pozvao studio da postavi pitanje...
Bila sam malo razočarana a istovremeno sam negde dobila i potvrdu nekih svojih uverenja u vezi sa ,,naučiti da se jede,, i te neke šire priče u koju verujem i koju sam sklona da prenosim drugima ako me pitaju ili i ako me ne pitaju....


E sad ovako, pošto sam završila sa digresijom...

Ponovo radi debeloskop!
Vidim da je na forumu trend nekih plusića pa da se i ja pohvalim jednim. Ne znam još koliko sam tačno u plusu, tri dana nisam bila kod kuće i nisam se merila a prethodnih par dana i nije bio neki momenat za merenje. Ali, sutra ujutro ću se izmeriti pa ću saznati kakvo je tačno stanje na istinomeru.

Prvo sam još oko sredine decembra imala fazu od nekoliko dana kada su mi se jeli slatkiši više nego uobičajeno. I jela sam ih tada, ne previše, ali više nego uobičajeno. Onda je bila slava, Sv Nikola, tada sam jela i po malo kolača, ništa strašno, međutim, posle toga neki plusić od recimo 1kg nikako nije hteo da spadne. To mi je bilo malo neobično, to što ne spada (jer nije bilo stvarnog prejedanja a i moja uobičajena ishrana je uvek besprekorno funkcionisala), ali dobro... Međutim, kasnije je to ipak spalo spontano.
Onda je u nekom trenutku recimo posle polovine januara ili nešto slično apetit počeo baš da mi se povećava.... U nekom trenutku, još uvek u januaru, sam već znala i zašto (verovatno) se sve to dešava. A zatim je u poslednjih 2 nedelje ili nešto kraće od toga došlo do nenormalne potrebe za hlebom. Meso mi se recimo nije jelo ali sam počela da jedem hleb u 2 ili 3 obroka što ja nikad pre u životu nisam radila, a i ne tolerišem ja inače višak UH ni malo dobro... Ali bilo je nekako neizbežno, mislim to jedenje hleba. Sreća pa nije potrajalo.

E sad, stanje jeste bilo izvanredno. Bila sam trudna 8 nedelja. Bila sam već trudna i u onoj prvoj fazi kada sam nekoliko dana u decembru želela slatkiše, samo što tad nisam posumnjala jer sam normalno imala ciklus... A nije bila planirana trudnoća. Imala sam prekid trudnoće pre par dana. Sve i da nisam želela prekid morala bih da ga uradim jer se trudnoća poklopila sa antibioticima i to ne bi ni došlo u obzir.
Elem, debela će sutra ustanoviti svoj saldo odnosno količinu svog plusa i nada se da će brzo da ga se reši, normalnom ishranom. Sad mi već hleb ne znači ništa i normalno se osećam u odnosu na hranu.
Recimo da je počelo sa 58 što je jedna od moje dve normalne kilaže (57 i 58 su moje dve normalne kilaže, s tim što je ova 57 češći slučaj, a padalo je ponekad i niže ali to ne računam u redovnu kilažu), pa ću brojati kilograme plusa u odnosu na 58. Valjda neće biti više od 2,5 ili 3 maksimalno, nadam se... Bilo je i gojenja (hleb) a i neke naduvenosti (što od hleba što valjda od drugih promena i hormona)....

Eto to bi bio moj skromni (skroBni) doprinos masi forumskih pluseva, pa u to ime još jednom !


P.S. Javiću se sa stanjem na vagi.

Uh, secam se da ti je negde u dnevniku neko pozeleo za rodjendan trudnocu, a ti se lepo zahvalila, a znam i da bi pored intenzivne AB terapije bilo suludo nastaviti trudnocu. Kako napreduje borba sa lajmskom?

Za plus kod tebe se ne brinem puno. Koliki je - da je, smlatices ga ti lako. A nekako mi i drago (ne u zlobdnom smislu) da ces malo vise da se druzis saS nas

Život pišu Rumuni što reče neko....

Posle ovog konkretnog leka koji sam pila, plus antimikotika koje sam uzimala preventivno, ne bi dolazilo u obzir nikako...
Sećam se i ja da je jednom bilo reči o tome na neki moj rođendan, i čak mislim da se sećam i ko mi je to poželeo. Magi.

Smlatiću plus valjda. Odnosno smlatiću sigurno nego treba brzo da ga smlatim. Dobar izraz, smlatiti plus. Usvojen za ovu moju (nadam se kratku) životnu fazu, s tim što ja planiram da jedem normalno. Mislim, sigurno je da ne idem na neku dijetu, naravno...
Već sad mi je normalan osećaj za hranu i ne pomišljam na budalasto ponašanje odnosno jedem samo zato što treba da se jede i kako treba da se jede.

Lajmska... pa dobro valjda. U svakom slučaju je držimo pod kontrolom i bavimo se nekim radnjama a ja se nadam da neće preći u hronični oblik. Pratim srce, ekg, ultrazvuk. Sad se odmaram, tj svoj imunološki sistem, pa ću od recimo polovine marta ili malo ranije najverovatnije ponovo na neke antibiotike. Samo se nadam da neće biti longacef jer je to mnogo skupa varijanta....
U proteklim mesecima sam bila kod lekara desetine puta (ne smem ni da brojim), što na preglede što po upute ili recepte, što na kontrole, što tamo što ovamo... muka bi mi bilo da sam odlazila u spa centar na masažu a kamoli po lekarima ili laboratorijama ili bilo gde (ja ne volim da često imam obavezu negde da idem pa sve i da je u spa centar ili tako nešto a kamoli ovo, ne volim ni kod frizera da idem)... Još kad bih računala i 15 dana infuzija na početku, to je još dodatnih 15 odlazaka.... i ne želim da brojim...
Ali šta da se radi...

Juhu, Mrsa nam se vratila!

Zao mi je za gubitak trudnoce, dodje to zenama gorko iako nije bila zeljena. No sta se mora nije tesko.

Mene sada zanima jel ces ikada moci da se skines sa antibiotika? Ne znam puno o lajmskoj bolesti.

Juhu, Mrsa nam se vratila!

Drago mi je da si tu, zao mi je za gubitak, zivot , sigurna sam da ces taj visak/plus lako smlatiti i da ti nije potrebna dijeta

Hvala Veco, Olivera.
Slazem se sa konstatacijom da te situacije umeju da budu gorke i to je prirodno. Ali, iskreno, i da nije bilo antibiotika, tesko da bih se odlucila da postupim drugacije. Jednostavno, tako je kako je...
...da bar napisem iskreno kako stvari stoje, za slucaj da sam u prethodnim postovima ostavila drugaciji utisak...

Edit:
A antibiotici, skinucu se ako Bog da