Budući da i sama imam problema sa emotivnim prejedanjem na netu sam naišla na ovaj članak koji onima sa sličnim problemima može da bude korisna informacija:

Emocionalni izjelica
Kod emocionalnih izjelica, nerazjašnjene ili neadresirane emocije kompenziraju se hranom ili nekom specifičnom namirnicom.
Istraživanje učestalosti pojave emocionalnih izjelica u Finskoj pokazalo je prevagu ženskog spola nad muškim
Kada jede izvan obroka, kada jede ne zato što je stvarno gladan nego da pokrije frustracije kao što su strah, tjeskoba, briga, stres, ljubomora, kada ustaje noću i odlazi do hladnjaka da bi jeo - čovjek se pretvara u ovisnika o hrani ili, jednostavnije, postaje - emocionalni izjelica. Premda nije vezan uz spol, ovaj sindrom pretežito je karakterističan za žene. Jedna je od podvarijanti emocionalnog izjelice i pretjerana ljubav prema čokoladi. No, to mogu biti i druge namirnice, kao primjerice sladoled, kruh ili čak kikiriki. Ako emocije ostanu nerazjašnjene ili neadresirane, glad za hranom ili nekom specifičnom namirnicom bit će konstantna.
Uzroci emocionalnog prejedanja
Pokušajmo sada sortirati primarne uzroke zašto emocionalni izjelica pretjeruje s hranom:
1. Strah (nesigurnost, opći strahovi od ljudi, strah od seksa, strah od trudnoće, strah od ispita, briga, anksioznost, strah od braka itd.) Zašto se jede u avionu - zbog jakog straha od leta!
2. Ljutnja (ljutnja na bračnog partnera, ljutnja zbog nepravde, ljutnja zbog prevare na poslu..) Kad god ste ljuti na sebe ili nekog drugog ili na neku situaciju, prihvatit ćete radije hranu nego sučeljavanje s izvorom ljutnje koju treba riješiti. Jedem kad se naljutim!
3. Napetost (stres zbog nagle promjene, frustracija zbog neispunjenih obveza, razočaranje u poslovnog partnera, ljubomora na bračnog partnera, gubitak posla, likvidacija tvrtke itd.) Beznadnost, bezizlaznost situacije zbog uvjerenja da se ništa ne može promije niti.
4. Sram (samooptuživanje zbog fizičkog izgleda, zbog pogrešaka na poslu, zbog nedoličnog ponašanja, zbog ljubomornih scena itd.) Najveći broj debelih osoba stidi se svoje prekomjerne težine, a utjehu nalazi u hrani.
Kako prepoznati emocionalnog izjelicu?
Svjesni ste da jedete izvan obroka, gurate u sebe kalorije kada uopće niste gladni, svjesni ste da to ne valja i da će biti posljedica, ali ipak to radite. Niste nikad pokušali precizno i pošteno (prema sebi) utvrditi zašto to radite i kada. Ako se upustite u retrogradnu analizu, morate doći do onog trenutka kada ste krenuli prema hladnjaku. Što ste tada pomislili? Kome se svetite i zašto? Hoće li vaša debljina pomoći nekome (vama) ili je to samo skakanje iz problema u problem?
To se otprilike odigrava u mnogim glavama, a kompenzacija za takve frustracije je hrana. Kad se stvori začarani krug, sve ide samo od sebe, a čovjek mehanički obavlja radnje kao robot. Tako nastaje emocionalni izjelica! Tiho, neprimjetno, i to može trajati godinama.
Kako se riješiti problema?
Otkrijte u sebi razloge pretjerivanja i onda prekinite zatvoreni krug. Okrenite glavu od hrane i hladnjaka, od stola i tanjura, i bavite se drugim stvarima i znajte: hrana nije centar svijeta! Otkrijte što vas je tako pritisnulo te ste se svetili sami na sebi stalnim posezanjima u hladnjak. Je li to iščekivanje, nestrpljenje, usamljenost ili dosada? Pronađite nešto što vas potpuno okupira, promijenite mjesto boravka makar na kratko, upoznajte druge ljude!
Kako prepoznati emocionalnog izjelicu? On se s vrata baca na hranu, pa ako nakon posla objed nije na stolu, on otvara hladnjak i jede prvo što mu padne šaka. Emocionalni izjelica dobije napad gladi u nelogično vrijeme (između obroka) ili na nelogičnom mjestu. On čak jede u telefonskoj govornici držeći slušalicu na uhu! Emocionalni izjelica uvijek je gladan i uvijek može jesti, a njegov izgled uopće ga ne zanima. Ako mu date neki dobar članak ili dobru knjigu, glatko će odbiti jer prepoznaje pokušaj da ga promijenite! Svaka briga i pokušaj pokazivanja brige slome se kao valovi na hridi! Samo krajnje svjesni ljudi visoke razine samokontrole mogu spoznati ozbiljnost svoga problema pa prema tome poduzeti i odgovarajuće korake.
Što govore rezultati istraživanja?
Istraživanje učestalosti pojave emocionalnih izjelica u Finskoj pokazalo je prevagu ženskog spola nad muškim, a utvrđeno je da postoji veza između višeg indeksa tjelesne mase i emocionalnih poremećaja u prehrani osobito u periodu od 14. do 31. godine.
Jedna je od podvarijanti emocionalnog izjelice i pretjerana ljubav prema čokoladi ali i drugim namirnicama; sladoledu, kruhu ili čak kikirikiju.
Autor knjige "Fattitudes; Beat Self-Defeat and Win your War with Weight" psiholog dr. Jeffrey Wilbert kaže: "Otvaranje prema sebi samom i pošteno otkrivanje psiholoških problema najvažnije je kod saniranja problema emocionalnog izjelice. Ako to ne možete sami, potražite pomoć stručnjaka." On iz prakse iznosi najčešći problem kada pacijent kaže kako "više nema kontrolu" ili "gubi kontrolu". Tada treba energično intervenirati i prekinuti zatvoreni krug koji vodi u hladnjak. Mi smo skloni kritizirati one slabe volje, ali oni jednostavno postoje i ne mogu sami sa sobom izići na kraj.
Napetost ili nedostatak hranljivih sastojaka rađaju žudnju
Ima mnogo znakova koji ukazuju da napetost rađa žudnju za mastima pa se ne bez razloga u takvim slučajevima često konzumira cijela čokolada, koja sadrži preko 50% masnoće. Kod stresnih situacija obično se uzimaju jako slatke stvari. Osoba koja obavlja stresan posao i očito takav posao ne može podnijeti, poseže za čipsom i konzumira ga u enormnim količinama. Strastveni ljubitelji sporta za vrijeme košarkaških prijenosa ili neke druge discipline, u panici (strahu) da njihov tim ne izgubi, mogu konzumirati punu zdjelu kukuruznih kokica. Naravno, pri tome im ne pada na pamet mjeriti kalorijsku vrijednost koju su unijeli u tijelo. Pred neki važan sastanak ili spoj s osobom suprotnog spola, mnogi potežu čašicu konjaka ili viskija kako bi se opustili. Mehanizam je uvijek isti – potiskivanje jakih emocija (straha). Imam jednu dobru prijateljicu koja odjednom može pojesti pola toplog kruha ili poveliku količinu peciva. Ona ne može objasniti zašto to radi, ali je vidljivo da joj to treba. Prof. dr. Sarah Lebowitz s Rockefeller University kaže da je napetost toliko moćna da izaziva porast hormona kortizola u krvi i neurotransmitera koji izazivaju apetit. Među njima se ističe "neuropeptid Y" koji otvara i zatvara potrebu za ugljikohidratima. No, postoji i drugi vid žudnje za hranom, a to je onaj fizički. Naprosto, može nam nedostajati neki od vitamina, minerala ili kvalitetni protein.
http://www.coolinarika.com/clanak/emocionalni-izjelica

Neću da otvaram novu temu, već ću u produžetku da postavim i jedan test koji sam našla u jednom starom časopisu. Mene je malo "zdrmao", nadam se da neće negativno delovati na druge, a opet..možda to i nije loše:

Da li ste zavisnik?

Nasuprot jasnim znacima koje daje alkoholizam ili narkomanija, postoje i drugi vidovi zavisnosti koje su mnogo suptilnije nego što to mi mislimo i otuda ih teško primećujemo. Pa tako govori se o zavisnosti od ljubavi,
zavisnosti od kupovine i o zavisnosti od hrane..
Ključan aspekt zavisnosti je – njeno odricanje, malo je onih koji su spremni da priznaju da nemaju kontrolu. Ali budući da su efekti svake
zavisnosti destruktivni, treba se iskreno preispitati jer se na taj način, ma kako to bilo neprijatno, zapravo sebi čini ogromna usluga. Slede neka pitanja koja se mogu da ukažu na zavisnost od hrane.

-I sasvim malo povećanje kilaže čini da se osećete neprivlačno. Kada gledate sebe u ogledalu vidite samo svoje mane, a ne i lepe osobine.

-Mnogo više jedete iz želje za zadovoljstvom ili zbog osećaja usamljenosti i depresivnosti, nego zbog osećaja gladi.

-Opsednuti ste dijetama, raznim tikovima i brzim rešenjima za postizanjem „idealne“ figure

-Vaša težina utiče na vaš život – možda čak izbegavate izlaske u društvo zbog svog izgleda.

-Smenjujete cikluse opsesivnog brojanja kalorija i masti koje ste uneli izgladnjujući se,da bi ste se zatim prejeli!

-Jedete šećer i hranu bogatu ugljenim hidratima kao što su hleb ili krompir- ova hrana oslobadja endorfine, supstance koje utiču na dobro raspoloženje ali i izazivaju zavisnost.

-Često jedete sami, uz osećaj krivnje i postidite se ako vas neko vidi.

-Nakon kratkotrajnog zadovoljstva hranom, javlja se osećaj krivnje i/ili druge negativne emocije.

Preuzeto iz časopisa Health&Fitness mart. 2005

Odlican je tekst.

Ja sam licno, svesna uzroka koji me navodi da se povremeno prejedem, ali sam svesna i cinjenice da mi se to desava sve redje i da ne moramo traziti pomoc psihoanaliticara da bi pobedili, kako je mi ovde nazivamo "nesita u sebi" ili "dvoglavu i troglavu alu ili azdaju".

Svako od nas ima u sebi dovoljno snage da se odupre tim porivima, ali mora prvo sebi priznati u cemu je problem, pa problem resavati na drugi nacin, ako je resiv, a ako nije, onda mu smanjiti stepen vaznosti i intenziteta i ukloniti njegovu vezu sa hranom.

Ko ne moze, resenje se samo namece - strucna pomoc.

Sunset,tekstovi su ti odlicni!
Ali najgore od svega je sto sam se nasla u njima. I stvarno je tako,znam po sebi.....jer i ja sam kao onaj tip sto jede u telefonskoj govornici....i zaista bih uvek mogla jesti,bilo sta jer nisam probirljiva(citaj sve volim da jedem).A najvise jedem iz dosade Recimo kad imam skroz isplaniran dan,bez slobodnog vremena i gomilom obaveza ne moram ni jesti.Ali,ako imam samo koji minut slobodan iskoristicu ga za zdranje
Da li sam zavisnik?!Da! Jedno vreme sam se odlicno kontrolisala,ali poslednjih mesec dana sam totalni zavisnik! Ali meni jedino u toj prici pomaze sport,u mom slucaju plivanje.I sto vise treniram-plivam,to se osecam bolje.Vise volim sebe,sigurnija sam i samoj sebi lepsa i zgodnija.A da ne pricam o osecaju kad posteno odradis trening,pa me posle obuzme osecaj zadovoljstva i prijatnog umora.Tada se najbolje osecam i jedino tu vidim izlaz iz moje zavisnosti.
Ali,problem je u tome sto ja idem iz krajnosti u krajnost.....U stvari,ja sam zavisnik u svakom slucaju...ili se prezderavam,uglavnom emocionalno,ili preterujem sa obavezama i sportom(citaj i ovo kao zavisnost).Mada u svakom slucaju,bolje da budem zavisna od sporta,nego od hrane!
PS.Posao zove,nastavicu kasnije!Tema je odlicna!A ovaj tekst cu odmah da odstampam!

Tema je fenomenalna! Tekstovi su fantasticni!
Vecina ljudi se prepoznaje u ovim tekstovima ali ne zeli to da prizna.
Ja priznajem da sam se prepoznala u ovom tekstu ali i da se jedan duzi vremenski period trudim da to promenim kod sebe.

Uvek kada neka dijeta ne da zeljene rezultate, razocaram se i onda krenu pljeskavice, pasta, gumene bombone i kazem sebi "Samo ovo, od sutra opet"...To "sutra" obicno krene tek za nedelju dve...Medjutim sada sam stvarno resio da izguram stvar do kraja...

Fantasticna je tema...svaka cast!!!

Totalno sam se našla u ovom tekstu. Međutim, tužna stvar je dok sam ga čitala, razmišljala sam o tome šta se nalazi u frižideru....

Ja sam upravo to, svaki neuspjeh kod mene se nazdravi hranom, nekad toliko brzo jedem i trpam u sebe da me bukvalno zaboli vilica ili se umalo zadavim jer to sto strpam u sebe gutam bez zvakanja

U datom trenutku mi je svejedno sta je to sto jedem, mada sada kad razmisljam,nikad nisma jela nesto sto je zdravo, recimo voce ili povrce, kod mene je to uvijek hljeb, kolaci, keksi.

Ali evo 5. dan nisam zgrijesila , nadam se da cu izdrzati jer zaista mislim da je debljina tek odgovoro naseg tijela na nesto mnogo dublje u nama. Citala sam da jedan broj ljudi koji operativnim zahvatima redukuju tezinu, svoju sklonost/ovisnost prema hrani zamjene alkoholom, a iz razloga sto nikada u stvari nisu rijesili problem zbog kojeg su se debljali nego su samo jednu ovisnost zamjenili drugom. Tako barem kazu

Pozdrav
Sehi

Ja jedem kad se nasekiram i toga sam svjesna, tada mi sve drugo postane nebitno. Isto tako obecavam sebi da cu od sutra na dijetu, pa cekajuci da pocnem pokusavam se dovolno najesti svega sto bi mi nedostajalo da natucem par kila prije same dijete.

Evo mene, opet. Ja sam 100% sigurna da jedem iz emocionalnih razloga i da sam se ovoliko ugojila jer sam se osjecala nezadovoljno, jer sam imala hrpu problema i nisam imala snage no volje. Imam jako stresan posao, ali anjgore mi je kaad dodjem uvece kuci. Onda jednostavno jedem previse pa nadoknadim ono sto sam pazila citav dan. Osim toga jedem iz navike. IZ NAVIKEEEE

Znaci krajnje je vreme da se navike menjaju

MICIKA napisao:Evo mene, opet. Ja sam 100% sigurna da jedem iz emocionalnih razloga i da sam se ovoliko ugojila jer sam se osjecala nezadovoljno, jer sam imala hrpu problema i nisam imala snage no volje. Imam jako stresan posao, ali anjgore mi je kaad dodjem uvece kuci. Onda jednostavno jedem previse pa nadoknadim ono sto sam pazila citav dan. Osim toga jedem iz navike. IZ NAVIKEEEE

micika, ti si moja najbolja drugarica po pitanju ovoga - ISTA SAM TAKVA!


ja jedem i kad sam srecna, i kad sam tuzna, i kad mi je dosadno, i kad sam gladna, i kad nisam, i iz navike...

doduse, uzivam u hrani, ali jedem je mnogo vise nego sto mi treba
i isto tako mogu da ne jedem citav dan, a uvece bi se razvalila

Dosada je najveci neprijatelj dobre linije. Kada sam 'zaludna' ja samo gledam oko sebe sta bih pojela.

amin ja kada nemam nista da radim a obicno imam nego izbegavam lezim i pogodite jedem samo da je cokoladno a i ustipke i palacinke i pomfrit pljesku itd..sada nadjem nacin da sebi zaokupim paznju pa da radim nesto samo da ne bih jela...

Totalno se prepoznajem u ovome! Narucito u tome da cim dodjem odnekud ja prvo gledam u frizider, jedem izmedju obroka, nekontrolisano, mogu uvek da jedem u totalno bezveze vreme, ako nista nije spremljeno od rucka pojescu prvo sto mi padne pod ruku, i kada sam sita ja ne znam da se zaustavim, nego bih jos samo malo, ali imam jos veci problem, sve cu to uraditi prejescu se i posle ispovracati! To mi se desava po pet-sest puta na dan, svakoga dana! Ne znam kako da se izborim sa tim!
Ranije sam imala problem sa viskom kilograma, trudila sam se, naporno trenirala, smanjila i redukovala i shranu i sada mi se svi cude i jedva me prepoznaju.
Ne znam kada mi se to desilo da sam postala emocijonalni izjelica, ne znam kako sam to postala ali znam da jesam...Stvarno sam u problemu