EMOCIONALNA PISMENOST tj. emocijonalna inteligencija EQ zasniva se na ljubavi koja se odnosi, kako na nas same tako i na društvo koje nas okružuje. Služi kao sredstvo oslobađanja od tiranije bezdušnosti. Ona je izvor lične moći koja nam pomaže da uspemo u današnjem svetu. Zasnovana je na ljubavi. Ljubav znači (za početak naseg ćaskanja) VOLETI (sebe i druge) i BITI VOLJEN (od sebe i drugih). Kasnije cemo „vežbati ljubav“ tj. njeno davanje i prihvatanje.
Emocionalno nepismena osoba je bespomoćna, jer ne može biti u dosluhu sa emocijama kako svojim tako i ljudi oko sebe. Druga krajnost je takođe emocionalna bespomoćnost, a to je kada ne možemo kontrolisati svoja osećanja, preterano reagujemo na njih i tada nas one „kontrolišu i terorišu“. Znači, dve strane jedne „medalje“ bespomoćnosti su: preterana kontrola emocija i preterano izražavanje emocija. Obe donose bol, ili tačnije receno, u oba slučaja nanosimo sebi bol kao i drugima.
Emocionalno pismena osoba zna da PREPOZNA svoja osećanja, da je razume i kanališe i time povećava kvalitet svog života a i kvalitet života ljudi oko sebe. U ovom „opismenjavanju“ treba da naučimo koje emocije imamo mi a koji drugi ljudi, koliko su jake, kako da ih izrazimo i kako one uticu na druge ljude. Kad i gde da izrazavamo osećanja.
Bitno je da naučimo kako da preuzmemo odgovornost za način na koji naše emocije utiču na druge. Treba da naučimo kako ne biti defanzivani, kada smo suočeni sa nečijim neslaganjem. Razumeti tuđe emocije i naučiti kako reagovati na njih.
Istraživanjma o emotivnosti tj. ljudskih osećanja opterećena su raznim predrasudama. Još uvek ima mišljenja da smo podeleni na „intelektualno“ i „afektivno“. Ima ljudi koji sebe predstavljaju kao nešto što je rascepljeno između dela koji misli i realno je, i dela koji oseća tj. iracionalni deo. Samim tim, oni se bore protiv iracionalnog (osećanja) ne bi li im „polegli“. Kada bi se čak i desilo „kapituliranje“ pred „iracionalnim“ onda pokušavaju da je skriju od drugi a što je najgore da je sakriju i od sebe. Ovo nužno vodi ka tome da osudjujemo druge ljudi koji su „podlegli“ osećanjima jer su oni slabići koji su iracionalni.
Ovakva razmišljanja dovode do povlačenje u infantilni deo nas. Sve više smo okrenuti situacijama koje izazivaju neprijatna osećanja i samim tim zapostavili smo pa i ne primećujemo situacije koje izazivaju prijatna osećanja. Posledica je ta da sve teže izazivamo prijatna osećanja a bežimo od neprijatnih, jer ih smatramo lošim i pogubnim po nas. Ne retko se poteže za raznim stimulansima kako bi došli do željenih prijatnih osećanja.
U nastavku našeg druženja, bilo bi dobro da malo proćaskamo uopšteno o emocijama kao i o tome šta nisu emocije, šta izaziva razna osećanja i njihovu reakciju... Možete mi predlagati koje vas emocije najviše zanimaju, a ja ću se potruditi da ih sve iznesem i predstavim svima nama.
Vaša Andjela