Pojesti ovo ujutro znači da ste 70 posto zdravih stvari uneli za taj dan.
Druga važna osobina ovog doručka je što možete da ga ponesete na posao i da tamo doručkujete. Pritom ćete izazvati (naravno da nam to nije cilj, ali bar će biti veselo) zainteresovanost mnogih kolega i koleginica- naročito.
Što i nije zanemarljivo ako vam se neka dopada, a ne znate kako da joj priđete.Ovako će ona prići vama.
Evo njegovog sadržaja:
Obzirom da je njegov sadražaj bogat raznim voćem u zavisnosti od sezone tako ćete ga i pripremati.
Sada je sezona citrusnog voća, ali postoji drugo voće koje se može naći u zaleđenom stanju, jer ja nisam neki veliki ljubitelj citrusnog voća, osim ako se radi o malim količinama( o tome u članku prekiseljavanje organizma).
Dakle prvo ću vam reći kako ga ja pravim a posle ćemo dodati još neke varijante. Nadam se da znamo da smo u Novembru i radi se o zamrznutom voću.
Kupite Jagodu, Malinu, Borovnicu... Nemojte odmah da prigovarate kako je sve to skupo. Da jeste, ali samo naizgled...
Kada napravite doručak na moj način ispašće jeftiniji od tri pogačice i jogurta, od dve paštete-pekarske, a o rolovanim viršlama da ne govorimo.
Dakle kupite veća pakovanja u velikim supermarketima. Za sada, a od sledece godine ćete lepo svoj friz napuniti malinama sa pijace. Pakovanja su od 1kg, a borovnice su u pakovanjima od 300 gr.u Rodiću i Metrou.
Šta nam sve treba:
Malina
Jagoda
Pakovanje borovnica
Kuvani ovas, banana, mleveni lan, mleveni orasi ili bademi, kašičica meda.
Kako se sprema:
Ovas operite i skuvajte. Otprilike na laganoj vatri mu treba oko 1sat. Jedna šolja ovsa i oko 2 šolje vode. Pošto smo rekli da se sa ovom hranom nećemo mučiti, ja uvek skuvam veću količinu.
Posle to podelim u manje činije i zaledim u frizu. Možete ga jesti u zrnu,ali ga ja sameljem u multipraktikumu zabog principa da svaki zalogaj morate sažvakati 30-40 puta. Naročito kad su žitarice u pitanju.
Na taj način skraćujete vreme žvakanja, čuvate svoje zube a imate i više vremena za priču ako sa nekim zajedno doručkujete.
Jagode, Maline i Borovnice izvadite predhodno veče i ostavite u frižideru. Nemojte biti robovi količine kad je voće u pitanju.Od toga se nećete ugojiti. Morate voditi računa jedino o materijalnim efektima.
Za jednu osobu: petina kutije borovnica i čajna šolja jagoda i malina. Pola banane. Kafena kašika mlevenog lana, kafena kašika meda jedna puna do vrha supena kašika mlevenog badema ili oraha.
Kako se jede? Bez smeha. Ništa se ovde slučajno ne piše
Na dno posudice stavite dve supene kašike kuvanog ovsa (poravnajte ih) tako izgleda kao da vam je tanjir pun, a rekli smo da su gladne naše oči, a ne stomak i preko njega sipajte voće. Preko toga kašičicu meda( ima onih kojima med nije važan, ali ni od kašičice meda se nećete ugojiti). Iseckajte pola banane a preko toga pospite mleveni lan i badem.
Spakujte to u malu plastičnu kutijicu i ponesite na posao. Kada vas kolege ili koleginice vide bar će biti manje političkih i depresivnih tema.Zadirkivaće vas i biće veselo, ali ja vam garantujem da će vam porasti rejting. Uostalom ako vam se neko dopada na poslu eto načina da zapodenete razgovor.
Zašto sve ovo u vašem tanjiru?
OVAS: Mnogo pre nego što je reč "holesterol" prešla u kućnu upotrebu- u vremenima kada su srčana oboljenja bila retka pojava-mnogi Amerikanci su svoj dan započinjali punom zdelom ovsenih (zobenih) pahuljica.
Sredinom 20 stoleća, međutim, ovsena kaša je u mnogim domaćinstvima zamenjena masnijom hranom, kao što su slanina sa jajima, ili sendvič bogat šunkom jajima i majonezom. Osamdesetih godina kada se zemljom poput kuge raširila"holesterolska groznica",ovsena kaša se ponovo vratila na scenu i to posle serije članaka u vodećim medicinskim časopisima, koji su izveštavali da ovas koji je bogat rastvorljivim vlaknima, može da snizi holesterol za čak 12 procenata.
Najnovije studije sprovedene na medicinskom koledžu univerziteta u Kentakiju koji je inače dobro poznat po svojim istarživanjima vlakana,potvrđuju još jednom to. Čak šta više potvrđeno je da ovas smanjuje"loš" LDL holesterol. Kada je istoj grupi muškaraca koji su bili podvrgnuti ovom testu data hrana sa pšeničnim mekinjama nije zabeležena nikakva promena u nivou holesterola.Poput ostalih žitarica, ovas takođe sadrži antikasncerozna jedinjenja zvani fitati.
LAN: O lanu uvek razmišljamo kao sirovini za laneno platno ili ulju od lanenog semenja: Međutim za koju godinu svi ćemo ga jesti i biće nam drago zbog toga. Laneno seme je jedan od najboljih prirodnih izvora LIGNINA i omega-3 masnih kiselina (nalaze se još u masnim ribama:skuše, sardine, losos) dvaju supstanci koji mogu da učine mnoga dobra našem organizmu. Ispitivanja koja su sprovedena pokazala su da žene koje konzumiraju ishranu bogatu LIGNINIMA ređe obolevaju od kancera debelog creva, a naročito tumora dojke.Pored toga LAN može da pomogne u prevenciji srčanih oboljenja tako što snižava holesterol i trigliceride kod osoba sa povećanim lipidima.
BADEM: Može da zvuči čudno, ali mada je badem vrlo bogat masnoćama (13 grama masnoća na 30 grama badema) on može da bude od velike koristi vašem srcu.Obimna studija koja je obuhvatala 26.000 pripadnika adventističke Crkve sedmog dana, pokazala je da oni koji najmanje šest puta nedeljno konzumiraju
BADEME,ORAHE,i KIKIRIKI imaju prosečan životni vek za 7 godina duži od onog koji važi za prosek ostale populacije, a znatno nižu stopu pojave srčanih napada. Bademi su bogati mononezasičenim masnim kiselinama (o njima smo govorili u odeljku o MASNOĆAMA) koje obaraju holesterol i na taj način mogu da pruže zaštitu od srčanih oboljenja.Takođe su bogati i vitaminom E, još jednim zaštitnikom srca.Bademi još po nečemu nadmašuju ostale koštunjave plodove: predstavljaju odličan nemlečni izvor KALCIJUMA, koji pored izgradnje kostiju pomaže i u regulisanju rada srca i normalizovanju
krvnog pritiska.
BANANA: Ovo voće žute kore potvrđuje poslovicu da nam dobre stvari dolaze u malim pakovanjima. Prosečna banana sadrži 451 mg KALIJUMA minerala koji je od esencijalne važnosti za očuvanje normalnog krvnog pritiska, srčane funkcije i prevencije moždanog udara. Ona takođe sadrži i 25 procenata preporučene dnevne doze vitamina B6 (prirodno sredstvo za jačanje imunološkog sistema), i oko 15 posto preporučene dnevne doze vitamina C.
Vrlo je moguće da BANANA predstavlja najsavršeniju namirnicu. Jednog nutricionistu su pitali, koje su dve stvari koje bi mu bile potrebne da bi preživeo na pustom ostrvu. Njegov odgovor je bio: "Banana i voda". Ali oprez sa bananom, bar za one koji bi da malo i oslabe. Celu bananu možete pojesti samo ako se spremate pešice na Avalu.
MALINA, JAGODA, BOROVNICA: Zajedničko im je da su veoma niskokalorične namirnice. Šolja jagoda ima svega 45 kalorija. Porcija malina jedva 100 kalorija šolja borovnica 80 kalorija. Bogate su vlaknima, kalijumom, vitaminom C. Jagode sadrže još i elaginsku kiselinu. Samo još dve vrste voća -groždje i teršnje sadrže ovo specijalno jedinjenje za koje se pokazalo da sprečava karconogene, da pretvaraju zdrave ćelije u kancerogene.Za BOROVNICE je još poznato od davnina da su lek za dijareju, jer sadrže jedinjenja anticijanidi koji pomažu da ne trčite “tamo” svaki čas.
NA KRAJU:
Mašta, mašta vam je potrebna. Napravite kombinaciju koja vam najviše odgovara i ne držite se mog recepta kao pijani plota.
I kako dolazi jedno voće a odlazi drugo, tako ćete ga vi zamenjivati. Takođe možete ovas zameniti JEČMOM, ili ih kombinovati zajedno. Ili im Dodati i RAŽ. Jedan savet. Suprotno verovanju, pšenica se ne preporučuje, jer sadrži dosta kiseline I teže se vari. I ne daj bože još da skuvate čuvenu BELIJU.
Ako se setite kako ste nekad uživali u jagodama sa šlagom onda jednom u mesec dana priuštite sebi tu gozbu. Neće se vasiona srušiti, niti ćete se vi preko noći ugojiti. Ali samo jednom mesečno!
izvor: www.srbijanet.rs