od Pali Debela » pre 2 meseca
Sve te razumem, borimo se sa istim demonima.
Znas kako ja vidim, naravno uvek vazi disclaimer, da je to samo moje misljenje, i uopste ne mora da bude ispravno. Ja vidim da je dalek put od prejedanja do savrsene ishrane. Kao da pokusavas da skocis u dalj 20 m. Probas, ne uspes. Opet si na nuli. I tako samo probas ne uspevas, i crpis energiju i volju koja je vrlo ogranicena. A zar nije bolje, skocis koliko mozes. Pola metra, pola metra. Opet bolje nego nista. Tu se malo stabilizujes. Kada imas ponovo snagu, jos pola metra. Tako je bar meni bolje. Mada, naravno, svi smo razliciti, ne mora da znaci da to nekom drugom odgovara.
Na primer, narucis dostavu. Pa sta. Ali kazes sebi, pojescu pola te dostave i jos kupus salate dok se ne najedem. Kupis kupus salatu u maksiju u onom delu sa kuvanom hranom, jer ko ce da renda i da sprema to. I za sutra imas drugu polovinu. I jos kupusa. Jedes sve sto ti se jede, ma koliko nezdravo bilo samo duplo manja kolicina nego inace + salata u neogranicenoj kolicini. Kad imas vremena i volje i energije skuvas nesto.
Meni smeta da dane delim na dobre i lose, da hranu delim na dobru i losu. Da se plasim kasicice senfa i prstohvata vegete. Jer kada tako delis, onda naravno, a vi to radimo, to sam sigurna, pomislis, pa ovaj dan je pokvaren, daj da jedem sve sto mi se jede, pa cu od sutra po pravilima. Ja sam tako pokusavala od sredine jula. Ugojila sam se 5 kg. Grama smrsala nisam. Bolje da sam jela sta mi se jede bez grize savesti, a da ukljucim mozak kako mogu da popravim stvar, bar se ne bih ugojila. Zato sam sad sebi rekla, improvizacija. Jazz. Na bini sam i to je to. Snalazim se od dana do dana. Trudim se koliko mogu, analiziram razmisljam po malo, bez opterecenja, pratim kilazu, pa cemo da vidimo, da li moze tako. Mozda ne moze. Ne znam, videcemo. Ali moja savrsena dijeta je pocela, to je to. Nema novih restarta, novih pocetaka, savrsenih planova, ovo sam ja tako jedem, sve pisem, necu da se stidim i pokusacu polako da popravim svoje navike.
Jedno veliko izvinjenje sto sam se ovoliko raspisala kod tebe u dnevniku. Nadam se da ne zameras. Necu vise, jer malo je nekulturno. Saljem ti veliki zagrljaj! Zajedno smo u ovome, tu sam da te pratim i da te bodrim na tvom putu, za koji god put da se odlucis!