CIKCAK DIJETA se zasniva na jednostavnom načinu ishrane koji se može primenjivati bilo da je reč o smanjenju, održavanju ili uvećavanju težine. Tačnije, reč je o režimu unosa kalorija koji održava metabolizam aktivnim. Cikcak dijeta nije kompletan režim ishrane i ne može vas naučiti da jedete zdravo ukoliko već nemate zdrave navike ili volju da ih uvedete. Ona ne propisuje izbor namirnica, tako da se o zdravoj ishrani morate informisati iz drugih izvora. Cikcak dijeta takođe pretpostavlja da već imate naviku da vežbate ili se bavite nekom fizičkom aktivnošću; vežbanje njome nije „propisano“, ali se preporučuje, kao i kod svakog zdravog režima života.

Prednost ovog načina ishrane jeste u tome što se može primeniti u bilo kom trenutku druge dijete (dakle, moguće je kombinovati ga s drugim dijetama) i što se njime kao jedinim ili pomoćnim sredstvom može održavati težina posle bilo koje dijete. Takođe, sami birate namirnice koje volite, tako da će vam ovakva dijeta mnogo lakše pasti. Verovatno najveća prednost cikcak dijete jeste u tome što ljudski organizam i inače teži da menja svoje prohteve za unosom kalorija, zavisno od brojnih okolnosti kao što su promenljiva fizička aktivnost, promene raspoloženja i duševnog stanja, različite obaveze, i jednostavno – ljudska potreba da se u ishranu unose male promene. Zato se cikcak dijeta uvek može prilagoditi našim trenutnim okolnostima. Svi imamo dane kad nam se jede jača hrana i dane kad osetimo potrebu da pojedemo nešto lakše. Zapravo je neprirodno unositi isti broj kalorija svakoga dana!

Nedostatak ovog načina ishrane jeste u tome što nije svako informisan o potrebama ljudskog tela i nutritivnoj vrednosti namirnica. On podrazumeva upućenost u osnove zdrave ishrane i/ili pomoć u vidu doktora, nutricioniste ili literature. Takođe, moramo sami sebi odrediti potreban unos kalorija na nedeljnom nivou. Iako se formulom ili uz pomoć kalkulatora mogu izračunati vrednosti potrošnje bazalnog metabolizma i dnevne potrošnje, mora se imati u vidu da su te vrednosti samo približne i da mogu dosta da variraju od pojedinca do pojedinca. Kod održavanja težine opasnost praktično ne postoji, pošto će svako za kratko vreme oceniti da li treba da malo smanji ili poveća unos kalorija. Kod dijete u cilju mršavljenja, međutim, lako se može zapasti u tu grešku da se nedeljni unos previše smanji. Pre dijete obavezna ili makar poželjna bi bila konsultacija sa stručnim licem. Ukoliko niste sigurni, krenite od sasvim blage redukcije, nikako od oštre.

Cikcak dijeta spada u grupu dijeta s redukovanim kalorijskim unosom, ali je razlika u tome što se ovde kalorije računaju na nedeljnom nivou. U svakom ciklusu od po sedam dana postoje „niskokalorični“ i „visokokalorični“ dani. Smenom različitih unosa kalorija održava se mnogo konstantnija aktivnost metabolizma. Veliki udeo u ovoj dijeti igra psihološki efekat jer su ciklusi odabrani tako da se „visokokalorični“ dani mogu uklopiti u vikende, koji su mnogim ljudima problematični zbog izlazaka i iskušenja koja izlasci nose sa sobom. Uopšte, saznanje da dva dana u nedelji možemo jesti „opušteno“ doprinosi tome da se mnogo bolje pridržavamo dijete i osećamo mnogo manju iznurenost i napetost.

Postoji nekoliko načina za sprovođenje ovog načina unosa kalorija, popularno zvanog „cikcakovanje“. Za svaki od njih neophodno je najpre odrediti svoju dnevnu potrošnju. Ukoliko je cilj smanjenje telesne mase, dnevna potrošnja će se redukovati za određen broj kalorija. Sem ukoliko je posredi neznatno smanjenje dnevnog unosa, obavezno treba konsultovati stručno lice!

Nedeljni unos je sedmostruka vrednost prosečnog željenog dnevnog unosa. Poenta ove dijete je u tome da unos kalorija ne sme biti isti svih dana, zato postoji nekoliko načina da se kalorije rasporede u toku nedelje.

Najlakši način jeste da se dani smenjuju u razmeri 1:2, što znači da svakog drugog dana jedete duplu porciju. Za izračunavanje ovakvog rasporeda unosa kalorija potrebno je samo malo proste matematike:

- Pomnožite željeni dnevni unos kalorija sa dva.
- Podelite dobijeni rezultat sa tri.
- Dobili ste broj kalorija koje ćete unositi „niskokaloričnim“ danima. Svakog drugog dana ješćete tako, a danima između ćete unositi dvostruku količinu kalorija.

Navedeni način nije zgodan kod sitnih osoba s malom težinom, jer je usled niže donje granice kod njih dozvoljeni raspon manji. Zato je idealan raspored dana u nedelji pet „niskokaloričnih“ i dva „visokokalorična“. I ovde je računanje jednostavno. Jedan od najlakših načina je sledeći: ukoliko broj željenog prosečnog dnevnog unosa kalorija obeležimo sa U, koristimo u osnovi ovu formulu:

(U x 7) : 9

Dobijeni rezultat je broj kalorija koje ćemo svakodnevno unositi pet dana u nedelji. Dva dana ješćemo dvostruku količinu. Najbolje je ako sebi odredimo pravilan ciklus kojeg ćemo se pridržavati, na primer da nam “visokokalorični” dani uvek budu petak i nedelja.

Kod onih najsitnijih čak i ova formula može da vodi premalom dnevnom unosu “niskokaloričnim” danima. U tom slučaju, najjednostavnije je da od željenog prosečnog dnevnog unosa oduzmemo neki manji broj kalorija (npr. 50 ili 100), te da ih dodamo “visokokaloričnim” danima. Npr. u slučaju osobe koja ne sme da unosi u proseku više od 1200 kcal dnevno ako uopšte želi da oslabi, to izgleda ovako:

niskokalorični dani: 1200 – 50 = 1150
visokokalorični dani: 1150 + (5 x 50) : 2 = 1400


Za perfekcioniste, postoje onlajn kalkulatori koji u obzir uzimaju telesnu težinu i daju preporučen unos kalorija za dane u nedelji. Imajte na umu da ćete dobiti vrednosti koje su prosečne, dakle, uvek postoji mogućnost da iz nekog razloga vaše lične potrebe odstupaju od njih. Kada tražite onlajn kalkulator, opredelite se za onaj koji nije rigorozan i ne vodi u opasnost od premalog ili suviše grubo izračunatog unosa. Dobar kalkulator može se naći na http://www.naturalphysiques.com/tools.php?itemid=64 . Za preračunavanje kilograma u funte možete koristiti bilo koji onlajn konverter (ukucajte u pretraživač „kg to lbs“ i dobićete čitav niz konvertera). Kolone u tabeli kalkulatora kreću se (sleva nadesno) od drastične redukcije težine, preko blage redukcije i održavanja, do blagog i najzad znatnog povećanja težine. Pažljivo odredite i pročitajte svoju kolonu! Kalkulator takođe ima i opcije za prosto (simple) i složeno (complex) izračunavanje. Ako nemate živaca za preterano brojanje, koristite opciju „simple“.

Dodatni „tip“: u ovoj kao i u svakoj dijeti treba voditi računa ne samo o unosu vitamina i minerala, već i o odnosu ugljenih hidrata, proteina i masnoća. Formule koje koriste nutricionisti mogu se naći na Internetu, ali najbolje je da vam taj odnos, u vašem konkretnom slučaju, preporuči stručno lice. Sem smanjenja (ne i ukidanja) unosa masnoća, opšta preporuka je da se u dijeti blago poveća unos proteina na račun ugljenih hidrata, kao i složenih ugljenih hidrata na račun šećera. Kod većine zdravih osoba dovoljno je malo redukovanje i promena odnosa u korist proteina i složenih ugljenih hidrata.



Šta o cikcak dijeti kažu lekari:

PREUZETO I PREVEDENO SA:
BNET, Health Publications

LINK:
http://findarticles.com/p/articles/mi_m ... ntent;col1

Ukoliko ste već pre držali dijetu, i više ste nego svesni standardnog ishoda: smanjujete unos hrane i gubite na težini... makar u početku. Ali tad se vaše napredovanje usporava i počinje da mili – pre nego što se u potpunosti zaustavi. Od tog trenutka, koliko god da strogo vodite računa o kalorijama, koliko god da vežbate, ne mrdate s mesta.

Šta se tad dešava? Uleće prirodni nagon vašeg tela da se zaštiti po svaku cenu. Osećajući manjak kalorija, vaše telo se prebacuje u “izgladneli način rada” i prekida svako sagorevanje masnoća da bi gomilalo zalihe kalorija.

Čak i ako ste uspešno skinuli nekoliko kilograma, vaše telo često reaguje tako što prilagođava potrošnju energije s težnjom da povrati prethodnu težinu, poznatu kao “zadata vrednost”. U jednoj studiji iz 1995. Laboratorije za istraživanje ljudskog ponašanja i metabolizma na Rokfelerovom univerzitetu u Njujorku izvršena su merenja i gojaznih i negojaznih ljudi koji su svoju težinu bilo uvećali bilo smanjili za 10% do 20%. U oba slučaja metabolizam se menjao – kod snižavanja težine, ispitanici su počeli da sagorevaju manje energije u toku dana, dok su pri povećanju težine sagorevali više, pošto je telo nastojalo da se vrati na svoju “zadatu vrednost”.

Te promene u radu metabolizma, kojima je namena da nas zaštite u vreme gladi, bile su izuzetno važne u preistorijsko vreme, kad čovek nije znao kada i otkud će mu pasti sledeća šnicla od mastodonta, i kad mu još nije bilo zapelo da izmišlja paket od šest piva. Ali ako priželjkujete mišiće kojima ćete se razmetati na plaži, taj neprijatni fiziološki mehanizam svaki put će vam uništiti trud – ukoliko ne naučite kako da ga upregnete u svoju korist. Tu u igru stupa ciklično smenjivanje kalorija.
Alteracije u dijeti koja sledi osmišljene su tako da izvuku prednost iz normalnog metaboličkog procesa: kad vaše telo poželi da se vrati na “zadatu vrednost”, vi ga razdrmate viškom kalorija. Od tog trenutka pa nadalje, ciklično smenjujete obrazac ishrane, što će aktivirati lampicu vaše “peći” za sagorevanje masnoća i pomoći vam da iskujete lepo oblikovano telo.


ZAŠTO CIKLIČNA ISHRANA?

Pre svega jedno upozorenje: iako bodibilderi i ostali koje zanima zategnuta, mišićava građa uspešno u svojoj ishrani godinama primenjuju izvestan vid kalorijskih ciklusa, ovaj pristup ne raspolaže dovoljnim istraživanjima da to podrži. Većina studija na temu manipulisanja unosom kalorija fokusirana je na gojazne pojedince; nijedna se ne fokusira na kalorijske cikluse u cilju dodatne izgradnje mršavih mišića. Ako to ostavimo po strani, naučni dokazi koji se mogu nakupiti iz raspoloživih istraživanja pokazuju da promenljiv unos kalorija može da smanji procenat masti uz očuvanje mišića.

Ukoliko ste već neko vreme na dijeti a nema primetnog gubitka masnoća, nudimo vam ovaj plan koji je osmišljen je na osnovu raspoloživih naučnih istraživanja i koji će vas snažno pogurati sa te mrtve tačke. On počinje desetodnevnim periodom u kom ćete unositi više kalorija nego što je vašem telu zaista potrebno; ovaj korak ima svrhu da prodrma metabolizam i natera ga da počne da koristi masnoće kao gorivo.

Zatim ulazite u nedeljne cikluse koji se sastoje od 5 dana unosa koji je za 500 kcal manji od onoga što je vašem telu potrebno, i za njima 2 dana unosa iznad kalorijskog nivoa potrebnog za održavanje težine. “Ti ciklusi od pet niskokaloričnih i dva visokokalorična dana možda i neće imati dodatnog efekta na vaš metabolizam, li će vam pomoći da ostanete na dijeti”, kaže mr sci Kristin Rejmers, pridruženi direktor Međunarodnog centra za ishranu sportista u Omahi.

“Preimućstvo cikličnog smenjivanja prilično malih raspona kalorija u okviru kratkih vremenskih perioda verovatno više pomaže zato što olakšava da se pridržavamo dijete, a manje zato što vara metabolizam”, kaže K. Rejmers. “Smena kratkih ciklusa onome ko je na dijeti obezbeđuje dane kad sme da jede bez griže savesti, a da budemo iskreni, to je izuzetno važno. Jedan od stavova koji ometa tolike pokušaje dijete jeste crno-belo shvatanje da je držanje dijete ’sve ili ništa’; ako smo jedan dan zabrljali, sve smo upropastili, gotovo je. Ciklično smenjivanje obezbeđuje da se pomoću visokokaloričnih dana prevaziđe takvo shvatanje, a izazivaće gubitak masti dokle god se na duže staze držimo umanjenog unosa kalorija.”


MALE PROMENE – VELIKI REZULTATI

Još jedna dobra vest je ta da manipulacija unosom kalorija ne znači da ćete morati da vodite podrobne dnevnike – naprosto ćete samo prvih dana beležiti šta ste pojeli – baš kao što nećete morati ni da merite hranu u gram. Ovaj plan u šest koraka ne unosi nikakve radikalne promene u vaš trenutni plan ishrane; on unosi samo malo jednostavnog “raščišćavanja”, mala dodavanja i oduzimanja onome što već jedete, zavisno od dana u ciklusu, kao i malo discipline – ješćete na svaka tri sata umesto da jelo nabijete u dva ili tri obroka pojedinih dijeta.

Plan polazi od pretpostavke da redovno vežbate, da svaku grupu mišića razrađujete najmanje jednom nedeljno, u dva-tri ponavljanja. Iako bi bilo lepo preskočiti vežbe kako biste više vremena proveli u kući – izvrdavajući kućni posao tako što ćete gledati sportski program – bez stimulansa u vidu vežbi za smanjenje tažine i kardio-treninga, nećete biti u stanju da postignete željene rezultate ni u ovoj ni u bilo kojoj drugoj dijeti.

Izazov je pred vama: jeste li spremni da pobedite svoju pećinsku genetiku i uhvatite se u koštac? Šest koraka, s ponekim odlaskom u teretanu čisto radi svake sigurnosti, i može i vaše telo biti kao izvajano.


ŠEST KORAKA KALORIJSKIH CIKLUSA

Plan ishrane koji sledi možete primenjivati na dva načina. Ako su vam navike jedenja manje-više iste iz dana u dan, i ukoliko vam je težina na istom najmanje mesec dana, možete odmah preći ne korak br. 3. Nastavite da jedete kao i sad, ali “visokokaloričnim” danima dodajte po 500 kcal, a “niskokaloričnim” oduzmite po 500. Ukoliko ste, međutim, spremni da preduzmete i neke dodatne korake kako biste obezbedili uspreh, krenite od koraka br. 1.

1. Odredite svoj dnevni unos kalorija. Tri dana beležite šta ste jeli i u koje vreme. Jedite onako kako biste normalno jeli, pošto će ti rezultati poslužiti kao osnova dijete; ukoliko u ta tri dana izmenite način ishrane, pogrešno ćete postaviti dijetu, a time i rezultate. Ovaj program polazi od pretpostavke da ste najmanje mesec dana bili na približno istoj težini; ukoliko vam je u poslednje vreme težina šetala naviše ili naniže, pričekajte da se ustali pa tek onda pokušajte s cikličnim pristupom.
Pre nego što ta tri dana isteknu, poželećete i da prelistate neku knjigu gde su date kalorijske vrednosti namirnica. Ukoliko biste radije da namirnice pogledate na Internetu, možete posetiti sajt Američkog odeljenja za poljoprivredu (http://www.nal.usda.gov/fnic/cgi-bin/nut_search.pl) i tamo potražiti nutritivne podatke. Takve informacije biće vam neophodne za korak br. 2.

2. Napravite sebi dijetu. Ovo vam je prilika da iskoristite svoj uspavani talenat za matematiku – ne treba vam nikakva naročita računica, dovoljno je prosto sabiranje i oduzimanje. Od tri dana koja ste zabeležili, odaberite onaj koji je najbliži vašoj redovnoj ishrani i kalorijsku vrednost hrane koju ste tog dana jeli rasporedite u pet ili šest obroka dnevno (razmak između obroka treba da bude 3 sata, poslednji obrok ne kasnije od 8-9 uveče).
Možda ćete uz to poželeti da zamenite neke preteranije “brljeve” kako ih ne biste ponavljali iz dana u dan. Na primer, jedno parče pice sa sirom, od 370 kcal, može se zameniti ćurećom pljeskavicom od 235 kcal i dvema kriškama integralnog hleba, svaka po 69 kcal. Ukupni unos kalorija ostaje isti, ali povećava se “zdravstveni količnik”.
Još jedno pravilo: u dijeti neka vam najmanje četiri-pet obroka sadrži proteine. Pokušajte da kalorije iskoristite najbolje što možete: koka-kolu zamenite obranim mlekom, čokoladicu zamenite proteinskim slatkišem.

3. Deset dana zaredom unosićete 500 kcal više od osnovnog unosa. Namena ove taktike je da izbaci vaš metabolizam iz kolotečine gomilanja masnoća tako što će ga zasuti energijom i hranljivim namirnicama. Ako niste to već znali, ubrzo ćete otkriti da 500 kcal u stvarnosti i nije baš previše hrane. Da biste ih dodali, možete udvostručiti glavni pbrok, i možda ubaciti negde nešto proteinsko (npr. dodatni komad pilećih prsa od 235 kalorija i proteinski slatkiš od 280 kalorija dodaće vam 515). Takođe smete da zbijete obroke na 2 sata razmaka i uvedete i sedmi obrok.

4. Pet dana zaredom jedite za po 500 kcal manje dnevno nego što je vaš osnovni unos, što postižete uz neznatne modifikacije. Ukidanjem ponečeg iz jednog do dva obroka – NE ukidanjem čitavih obroka – postižete taj trik. Predlažemo da u početku zapisujete šta jedete kako ne biste varali. Kad pokušavamo da oslabimo, skloni smo da potcenimo pravu količinu hrane koju jedemo, što nas uglavnom sprečava da dođemo do cilja na kraju programa.

5. Dva dana povećajte unos za po 500 kcal iznad osnovnog dnevnog unosa. Ta dva poslednja dana u nedelji dodaćete 500 kcal osnovnoj dijeti uz pomoć iste taktike koja je navedena u koraku br. 3.

6. Isti obrazac održavajte mesec dana, potom izvršite merenje. Držaćete se ciklusa od 5 niskokaloričnih i 2 visokokalorična dana. Kad stignete do kraja, ocenite koliko ste napredovali. Jeste li izgubili masnoće i sačuvali mišiće? Neka vam vodič budu ogledalo i komentari prijatelja i bliskih osoba. Ako promene nema, budite iskreni u donošenju zaključka. Da li ste preterivali s hranom koju nije trebalo da jedete? Da niste preskakali ili spajali obroke? Ukoliko je tako, udvostručite napor i krenite s novim četvoronedeljnim ciklusom.

COPYRIGHT 2002 Weider Publications
COPYRIGHT 2002 Gale Group

Da li je neophodno da se dani pojačanog i smanjenog unosa smenjuju uvek u istom ritmu? Za naprimer slučaj 5+2, da li je obavezno da pojačani dani budu uvek isti, napr. petak i nedelja ili se mogu proizvoljno šetati u sedmici? Ukoliko se predlaže fiksni ritam, to bi značilo da predvidjenih dana moramo jesti više, bez obzira što nismo gladni!?

Sa druge strane, kako se u tekstu kaže da nam potreba za kalorijama prirodno varira iz dana u dan, zar prateći samo svoje stvarne potrebe za hranom (znači bez nekog utvrdjenog ritma tipa 1:2, 5+2 i sl.) već nismo u cik-cakovanju a da o kalorijama i dijetama (pa i ovoj cik-cak) ne moramo uopšte razmišljati niti išta znati?

Čini mi se da bih, ako bih postigla da jedem samo kada zaista imam potrebu i to samo onoliko koliko mi je zaista potrebno, mogla doći na težinu koja bi za mene bila optimalna bez pravila ili režima neke dijete.

Čini mi se da bih, ako bih postigla da jedem samo kada zaista imam potrebu i to samo onoliko koliko mi je zaista potrebno, mogla doći na težinu koja bi za mene bila optimalna bez pravila ili režima neke dijete.

Potpuno si u pravu... To i jeste najveci uspeh i kljuc za dobru liniju...

To bi bilo idealno, samo što nije lako to postići.

Ali poenta ovih istraživanja je da cikcak unos utiče na normalizovanje metabolizma nevezano za potrošnju na nivou dana (gleda se potrošnja na duži period, tj. na nivou sedmice), i da funkcioniše čak i kod osoba kod kojih je potrošnja svakoga dana ista (ja sam živi primer - trenutno biljka u saksiji). Koliko sam uspela da nađem, to mogu da budu bilo koja dva dana, samo da se baš ne vežu u dve susedne nedelje, pa da se gozbuje od subote do utorka, nego da između postoji pauza. Meni konkretno je vikend odgovarao jer tad pod normalnim okolnostima izlazim iz kuće i bude šetanja i igranja... ali (sad se ponavljam ) funkcioniše čak i sad kad sam nepokretna. Pa eto, ko voli, može da proba... ne može da škodi. Može da se desi da se u početku javi neki manji porast težine, meni se to desilo, ali onda je sjajno krenulo naniže.

Vega napisao:Ukoliko se predlaže fiksni ritam, to bi značilo da predvidjenih dana moramo jesti više, bez obzira što nismo gladni!?

Ne više nego kaloričnije... "više" može da bude i kad pojedeš lonac kuvanog povrća ili lavor salate i uneseš veoma mali broj kalorija... a ovde se ne traži količina, već kaloričnost. (Šaka brazilskog oraha, na primer, ili taan koji si pominjala - to ne može da zasiti, a kalorično je ubibože.) Tako da u suštini nema veze s glađu. Nisam ni ja vikendom gladna... ali mi bude slatko da slistim s nogu picu i pivo.

Da, stvarno čudno kako je nešto tako jednostavno i logično teoretski, a tako teško postići! I ne samo dotaći u nekom kraćem momentu, nego održavati bez napora i koncentracije. Čini mi se da je Lasata našla taj sveti gral, bar me njen avatar asocira na neprekidnu radost. Nadam se da forum ima još mnogo takvih primera zacementiranog ticker-a na kome zeka šlajfuje u ciljnoj tački, za sada znam za tek par njih.

Bila sam neprecizna sa onim "više", mislila sam naravno "više kalorijski", iako ne baš tako koncentrovano kao što su brazilski orasi, dobro da je Duda pojasnila. Od petka uveče do nedelje uveče imala sam kalorijsko pojačanje (2-3 vezana dana), ali bez cik-cak namere i ne nažalost onim što volim. Sad sam radoznala da vidim posledice, ali ne planiram da se kalorijski preračunavam, nego ću pokušati samo da sledim pravu glad. Izmerila sam se jutros, imam potpuno isto kao pre osam dana i isto očekujem da sutra, kao i prošli put, bude mali minus - restoranska hrana je meni uvek mnogo slana, pa mislim da imam zadržane vode (valjda ću se iscediti do sutra).

U vezi tih vrludavih kalorijskih potreba koje prava glad treba nam signalizira, primetila sam da ne prate fizičku aktivnost, bar ne kod mene. Na primer, posle časa fitnesa, retko kad sam gladna. Valjda mi vežbanje pojača hormone sreće (serotonin?), a i inače kada sam egzaltirana (napr. nekom akcijom u koju sam uključena) i srećna, potpuno izgubim apetit ali se ipak tada nateram da pojedem nešto lako kao što je voće. Možda ne bi trebalo? Bilo je nekada perioda kada od tuge nisam ništa jela (bukvalno ništa) nekoliko dana. Posle sam medjutim tugu i druga neprijatna osećanja gušila hranom. Zato sam malo zbunjena u toj nameri da sledim svoje prave potrebe, jer nisam sigurna koliko dobro tumačim unutrašnje signale. Još sa svih strana dolaze kontradiktorne preporuke i objašnjenja šta telu treba i kako reaguje...

dudank napisao:Nisam ni ja vikendom gladna... ali mi bude slatko da slistim s nogu picu i pivo.

Verovatno je onda cik-cak dijeta odlična za sve koji slično uživaju da sliste veću količinu hrane (pominjali si pola pleha pite ili torte?). Kada sam ja to radila, ne da mi nije bilo zadovoljstvo nego sam uvek bila psihički down. Sada ne bih to ponovo da prizovem sličnom akcijom, ali dala si mi dobru ideju za brazilske orahe!

Vega napisao:pominjali si pola pleha pite ili torte?

Torte sigurno ne, poslednju sam jela pre 20 godina. Skoro da uopšte ne jedem slatkiše... ali jedem druge lepote, da. Samo što se sa ovakvim sistemom smanjio i kapacitet, nekad sam mogla mirno da u toku večeri pojedem tri pice (ne tri parčeta, nego tri pice!!!), a sad to obično bude jedna. Nisam ni ja što sam nekad bila.

E, da, posle svake takve večeri (tj. dok sam bila pokretna) bilo je na vagi kilo manje... kao da organizam ubrza. U stvari i ubrza pošto sam takve večeri pakovala s pojačanom FA, tako da se sve tu uskladi... recimo, taj dan jedem laganiju hranu (jogurt, voće) da bih uveče mogla da se utegnem u neku haljinicu, a posle štrapaciram i i/ili igram, tako da se prirodno javi i glad... i onda je iskoristim da pojedem neku bombu. Tako da u suštini nema nekog raskoraka između potreba, želja i ovog sistema. Kad se moj hedonizam prevede u termine nekog zdravijeg života, dobija se zapravo ono što preporučuju u brojnim fitnes centrima. (Definitivno treba da patentiram ovaj moj "fitnes". )

lepo,kad zavrsim sa UN kom idem na cikcak Thanks

Ovo je dijeta za sve, preporucujem je svima, i ako se budete pridrzavali 100000% ce biti rezultata. Dijeta te nauci zdravoj ishrani i sto je najvaznije granici. Osetis i sam posle nekog trenutka kada je dosta,sto je jako bitno za sve prozdrljivce kakav sam ja bio. Mada ja mislim da je dobro drzati kupusaru jedno 3-4 dana pre pocetka ove dijete da se organizam procisti i da se oslobodi toksina. Ova dijeta ne obecava 10kg za nedelju dana ali obecava uspeh sto je najvaznije.

Samo da se javim posle mnogo vremena... Ova dijeta mi je pomogla da izgubim kilograme... Celih 25

Znam da kasnim, ali svaka cast Ivane! Koliko dugo si se hranio na ovaj nacin?
Evo ja pocinjem, a ujedno bih i da malo ozivim temu.
Mozda je glupo pitanje, ali smatram da uvek vredi ponoviti, covek se zbuni, zaboravi, i ono sto zna-ne zna u trenutku. Sta biste predlozili za rucak na NK danu? Za VK mi je prilicno jasno Ali kod NK sam se nasla u corsokaku. Naime ako je pasulj pravljen bez zaprske, kao corbasta varijanta, da li biste ga jeli na NK dan ili tada picite po proteinima i salatama?

Zašto da ne... samo ako je spremljen malo dijetalnije (i naravno ako poštuješ količine, tj. kalorije), s tim što je neka opšta preporuka da se ne mešaju zrele mahunarke s mesom (i jedno i drugo je kalorično, teže se vari zajedno, a hrana tipa pasulja već ima neke količine proteina).

Fantastičan "strejt" pasulj možeš da napraviš s "lažnom zaprškom"... skuvaj pasulj (ja volim da dodam u njega i dosta sečene crvene paprike, kao i malo crnog luka na rebarca), jedan deo odvoj i izgnječi... vrati u lonac... i napravi zapršku od minimalne količine ulja, belog luka i mnoooogo aleve paprike, pa prokuvaj još malo. (Lepo je i kad se na pola kuvanja doda propržen crni luk, tj. na vrlo malo ulja, može i da se ocedi pa da se ubaci.) Umesto hleba, dodaš uz njega gomilu neke salate po izboru... i dobiješ sasvim OK ručak.

Dudank imam pitanje u vezi ovog dela

Nedeljni unos je sedmostruka vrednost prosečnog željenog dnevnog unosa. Poenta ove dijete je u tome da unos kalorija ne sme biti isti svih dana, zato postoji nekoliko načina da se kalorije rasporede u toku nedelje.

Da li je željeni dnevni unos onaj koji bi trebali da unosimo na osnovu tablica i naše težine i visine, ili je željeni dnevni unos onaj prosek koji je naveden da ispratimo par dana unazad koliko dnevno unosimo?
Kako se ovo može prilagoditi osobi koja je na dijeti i samim tim ne unosi standarno kalorija koliko bi unosila inače i da li je to moguće onda izračunati jer dole u tekstu takođe stoji da je neophodno imati oko mesec dana kontstantnu težinu kako bi se ova dijeta ili način ishrane mogao sprovesti.

Recimo mislila sam da ispoštujem onu tablicu iz linka koji si navela gore, pa me zanima da li sam to dobro shvatila.
*Average je 1672 i sada se oko toga sve vrti. Prvi dan oko 1300 kcal, drugi oko 1800 kcal, treći oko 1200, četvrti oko 2000, peti oko 1500, šesti oko 2100, sedmi je početna odosno 1672 kcal. U tablicu sam stavila moju težinu 69 kg. Da li je ovo gruba suština?

"Željeni dnevni unos" - reč "željeni" sve govori. Odabereš ciljnu (željenu) težinu i pogledaš šta tabele kažu o prosečnom unosu za nju.

MEĐUTIM: pravilo 1, besmisleno je uzeti prenisku ciljnu težinu (npr. ako neko ima 100 kg i hoće da smrša na 50, NE TREBA da gleda kalorije za tih 50 kg, dovoljno je da uzme za početak težinu npr. za 10 kila nižu od trenutne); 2) kako se polako skidaju kilogrami, tako se dijeta "šteluje" prema ličnim potrebama. Npr. neko će zahvaljujući cikcakovanju moći da jede kao osoba od 65 kila, a imaće manje od 60... zato se kreće sa srazmerno malom redukcijom, a unosi se smanjuju tek kad mršavljenje zakoči, pri čemu, zahvaljujući "šaranju" sa unosima, neće zakočiti onoliko rano kao što bi se to desilo sa nekom klasičnom redukcionom dijetom.

Mislim da sam ovde ili negde drugde pisala, u praksi se pokazalo da kod osoba kojima ostaje još mali broj kilograma da skinu, ili kod onih koji su bili na preterano strogoj dijeti, može da se dogodi da prve 2-4 nedelje težina malo skoči. Nakon toga obično krene naniže odličnim tempom (a unosimo u proseku više kalorija nego što bismo na nekoj standardnoj dijeti). Ali ima i slučajeva da neko nastavi da mršavi bez trunke zastoja.

Poenta cikcakovanja je u tome što je savršeno primenljiva na ishranu posle dijete (učimo se da hedonističke ispade ograničimo na jednom-dvaput nedeljno, a u međuvremenu jedemo bez gladovanja, ali i bez preterivanja, i isključivo zdravu hranu).

Ako nešto znači iskustvo, ja se nisam vezivala ni za kalkulatore, ni za brojanje kalorija kao takvo - tehnički jeste bilo "brojanje" - izbrojano jednom i doterano uz malo eksperimentisanja - a u praksi se svelo na to da sam nakon tog isprobavanja prosto propisala sebi koliko ću otprilike svakog dana pojesti određene namirnice (mlečnih proizvoda, mesa, skrobnih namirnica, masnoća, voća), uz praktično neograničeno neskrobno povrće. Posle nekog vremena to toliko uđe u naviku da više čak i ne procenjuješ količine, podsvesno znaš koliko čega i kad treba da staneš.