Ej to se i meni desavalo...stvarno sam mrzela taj osecaj, a onda sam malo raznislila i shvatila da ja ustvari pregorim u procesu ako me kapirate!
Ulozis celu sebe u nesto, polomis rukice i nogice dok trcis do cilja...i onda izmucena primis pehar...
Covek mora dobro da se zapita zasto mu je nesto vazno-recimo, vazno mi je da polozim ovaj ispit jer.....a ne moram da prodjem, moram da prodjem. Bar meni je tako lakse. Mora da postoji motivacija za sve, a upravo motivacija, ta koja te drzi i gura u procesu, upravo ti ona omogucava da se na kraju slatko i pobednicki nasmejes.

@andjela ne znam dali se radi o nekom ne zadovoljstvu, svi smo mi manje vise zadovoljni ili ne, svi imamo probleme, vece ili manje, strahove, padove, radosti, srece....

Ja sam na primer od onih osoba koja smatra do sam sebi ili ulepsavas zivot ili ne. Znas ono kad ustanes ujutru i kazes sebi kako je divan dan i kako je sve divno tako i bude, ja u to verujem. Kao onaj primer sto si dala sa cerkom.

Ovo o cemu sam pisala je pojava koja nije retka ne samo kod mene nego i kod drugih.

Mozda je u pitanju ono sto si rekla, da je nesto NAJZAD ZAVRSENO ili ovo sto je @AuRoRa sto rece da jednostavno pregoris, popustis kocnicu pa iz tebe izadju sva suzbijena osecanja, tipa strah od neuspeha.

Ovo ti moj poslednji primer, dugo je vremena trebalo da sredim dnevnu sobu, znaci tuto komleto, jer je stara zgrada, struja, parket, gletovanje, drvenarija, namestaj,..., mucenje sa radnicima. Sad je skoro sve zavrseno i pa nisam nesto bas odusevljena, a juce me zove drugarica jer se zaposlila i tu se strasno obradujem.

nisam znala gde mogu da postavim par pitanja... (mozda ovo nije tema za to...sorry)

elem,posto sam letos vec bila ovde i tako,zbog gubitka kilograma...e,pa jos vise sam oslabila...doslo je do prekida ciklusa itd...
sada,imam 49kg po poslednjem merenju i vratio mi se organizam u normalu,sto se ciklusa tice..

mada,da li je normalna pojava,da tako kazem,blaga depresija? ja se nisam ugojila,daleko od toga,pojavio mi se pojas oko donjeg stomaka i spojleri,tako da mi se cini da me sve steze i gusi... zbog toga se jako lose osecam,i plasim se da sada u "vracanju" kilograma necu moci da se zaustavim,jer je ovo do sada bilo moranje..prilicno se lose osecam,a sada me vec svi teraju da jedem,tako da usustini ja stalno nesto "kljucam" i od toga mi je muka... inace ne jedem slatkise,klasicne...uglavnom voce,ali ponekad mozda preteram..kolika je optimalna kolicina unosa voca dnevno?

Ciao Jelena
Nas dve smo se vec "cule" koliko mi je poznato.
Cini mi se da si imala 45kg na 167cm. BMI je tada 16,1 sto znaci da si zesce podhranjena. Sada imas 49kg tj BMI 17,6.
Ovo sam napisala samo ilustracije radi.
Licno nisam neko ko voli tabele, statistike, pravila itd ali postoje neki arsini koji su ipak tu da bi nas malo opomenuli,trgnuli...
Podhranjenist ne znaci samo da je neko mrsav i izgleda tako. Podhranjenost (kao i gojaznost) nose sa sobom i mnogo ozbiljnije "stvarcice". Znaci da se tvoj organizam dobrano muci. Prva od stvari kod devojaka je to sto se izremeti ciklus jer izremetis hormonski status.
Depresija,anoreksija,osesivno kompulzivno stanje svesti....su prateci dugari u svemu tome.

Jedenje voca i povrca je pozeljno u bilo kom stanju a kao sto rekoh nisam zagovornih statistike i tabela, tako da ih trebas jesti onoliko koliko tvom organizmu prija npr.4 narandze u toku dana.

andjela napisao:Ciao Jelena
Nas dve smo se vec "cule" koliko mi je poznato.
Cini mi se da si imala 45kg na 167cm. BMI je tada 16,1 sto znaci da si zesce podhranjena. Sada imas 49kg tj BMI 17,6.
Ovo sam napisala samo ilustracije radi.
Licno nisam neko ko voli tabele, statistike, pravila itd ali postoje neki arsini koji su ipak tu da bi nas malo opomenuli,trgnuli...
Podhranjenist ne znaci samo da je neko mrsav i izgleda tako. Podhranjenost (kao i gojaznost) nose sa sobom i mnogo ozbiljnije "stvarcice". Znaci da se tvoj organizam dobrano muci. Prva od stvari kod devojaka je to sto se izremeti ciklus jer izremetis hormonski status.
Depresija,anoreksija,osesivno kompulzivno stanje svesti....su prateci dugari u svemu tome.

Jedenje voca i povrca je pozeljno u bilo kom stanju a kao sto rekoh nisam zagovornih statistike i tabela, tako da ih trebas jesti onoliko koliko tvom organizmu prija npr.4 narandze u toku dana.

jao,da ... borim se sa svim tim "stvarcicama"... i pratecim drugarima.. organizam mi se vraca polako ali sigurno u normalu,i trudim se da ispratim sve to. hvala na podrsci.

Nema na cemu Jelena Samo se ti javi svaki put kada negde "zaskripi"

evo me opet... nego ponovo neka muka..

otkako je poceo taj proces "popravljanja" i vracanja u normalu, jedem normalno... i ponekad i previse.. ne znam da li organizam trazi da nadoknadi "ispusteno"..ili je u pitanju nesto drugo, mozda se meni cini s obzirom na to koliko malo sam nekada jela... inace, evo desilo se napr. da pojedem 8 mafina...s tim sto recimo pre toga 4-5 dana nisam jela nista slatko... i iskreno, jedino sto me muci je da, posto sam zadovoljna trenutnim izgledom, necu moci da se zaustavim, i onda preteram i "povecam " se i previse...

Jelena draga, 8 mafina je mnogo.
Stvar je u umerenosti.
Pojedi 2-3 komada i sve ostalo ali po malo.
Netreba jesti "prazne" kalorije i tu bi trebala da se "zauzdas".
Na forumu i maticnom sajtu ima dosta tekstova o zdravoj ishrani pa ih treba malo"procesljati".

Uh...i ja imam problem sa odrzavanjem tezine...ali sad vise u glavi nego sto ga imam stvarno...
sada kada sam se vratila u normalno stanje, stalno me hvata paranoja da ce se kilogrami vratiti iako se ja hranim pravilno, zdravo i u dozvoljenim kolicinama, a verovatno je i moj strah opravdan posto nikada nisam uspela da odrzim liniju od kako sam u ovoj stalnoj borbi sa kilogramima a tome ima 5-6 godina
dosta sam razmisljala o svemu tome i dosla do zakljucka da covek pre nego sto se upusti u projekat zvani "skidanje suvisnih kg" mora da se zapita zasto jede toliko i zasto ga bas to cini srecnim...i mislim da je uvek postoji neki problem koji lezi ispod svih tih kilograma i ako se on ne resi nece ni fizicki problem.. (ovo naravno ne vazi za ljude koji imaju neki poremecaj u metabolizmu ili problem hormonske prirode)
u svakom slucaju, ja to gledam sada kao neki ispit zrelosti i odgovornosti prema sebi...toliko sam se namucila da smrsam a posle par meseci to vise i nisam gledala kao muku nego kao nesto sto je sastavni deo mog zivota, pomirila se sa tim da cu morati negde da uvek razmisljam o tome sta jedem i da ako preteram, odmah upalim lampicu u mozgu da treba da se zaustavim
greota da sav trud koji sam ulozila propadne
meni je dosta pomogao razgovor sa nutricionistom. Mi smo se dogovorili da ja kod njega dolazim 1 mesecno da se merim ili da ga zovem kada osetim da pocinjem da se gojim dok ne prodje neki "krizni" period od godinu dana i mislim da je to ok

Bravo Popkice

Joj, popkice, jako te razumijem... ja kad sam prvi put spustila na 57kg. - mislila sam kako se više nikad neću udebljati... ali sam znala sanjati da imam 70-ak kila... i na kraju, kroz 2 godine (a čak 3 godine sam održala težinu) - sam digla na 70...

Tako da, stvarno treba stalno biti svjestan toga da se ne udeblja, kad se poskidaju kile... ovo ti je super dogovor s nutricionistom. Imaš neko sigurno utočište.

Mnogo me zanima otkrivanje karaktera na osnovu rukopisa...pa me zanima, spada li to uopšte u psihologiju, ili je to isto kao gledanje u šolju....obično nagađanje? Ako je tvoj odgovor pozitivan, volela bih da mi kažeš bar nešto o meni ili o trenutnom raspoloženju, šta god na osnovu ovih sličica....

Ovo su neke moje beleške sa časova, a namerno sam stavila više primera, pošto sam bila različito raspoložena, negde sporije a negde brže pisala...Najviše me interesuje ova prva fotkica...tu sam zaokružila škrabotinu mog druga...pa me zanima i nešto o njemu...

Još nešto...
Na jednom od prvih časova psihologije profesorka nam je dala neka opšta pitanja tipa da li jedeš čokoladu i koliko , da li veruješ u horoskop, u Boga...
Među njima se krilo i pitanje o jačini volje - da svojim opišemo šta za nas znači jaka volja, i da ocenimo svoju volju na skali od 0 - 10. Ja sam svojoj volji dala ocenu dva šta ću kad sam iskrena i od tada me baš muči pitanje kako se jača volja. Kad sam odgovarala na pitanje napomenula sam da radim na tome da ojačam volju, ali, u stvari, ja samo želim to, ali pojma nemam kako Postoji li neki metod?

Pozz

Otkrivanje karaktera iz rukopisa je odlicna stvar ali time se bave grafolozi a ne psiholozi. Psiholozi uce nesto o tome i naravno da znam osnove ali nikada ne bi mogla reci da bi mogla 100% odrediti neciji karakter tako. Jos od 19-tog veka mnogi psiholozi nisu odoleli gravologiji (Frojd,Prajer,Lurije...) ali to ipak ne spada u psihologiju.

Sto se tice drugog pitanja, ovo sto vam je profesorka dala kao pitanje je odlicno
Cokolada =potreba za serotoninom...Serotonin je hormon zadovoljstva.
Ostala pitanja su vrlo delikatna pogotovo ovo o verovanje u Boga,horoskop,druge proroke, vidovnjake,....
Kada neko mnogo veruje u ....cuda, visu silu, srecu,....onda covek manje veruje u sebe. To je slicno sa voljom. Kada nesto zelis da uradis ne treba se oslanjati u "vise sile" vec uhvatiti se u kostac sa svojom voljom da ostvaris cilj. Volja se ne jaca (kao bildovanje misica ) vec jednom dobrom pricicom sa sobom. Koliko to zelis? Sta uraditi i ostvariti cilj?...ali i sa drugim pitanjima i odgovorima ? Kako ostvariti cilj? (odgovor:tako i tako)....Da li cu time nekoga pvrediti (psihicki, fizicki)? (odgovor: hocu/necu)....e sad zavisi od opcionog odgovora kako "algoritam" ide dalje.

Pričala nam je profesorka i o dejstvu Coca-Cole i Guarane...A kad je pričala o čokoladi, ja se ubacim (mi to tako stalno radimo) i kažem za serotonin, žena me ladno pogleda u fazonu `šta ti znaš, ja znam šta trebam da pričam`, iskulira me i nastavi svoju pričicu....
Danas mi je bilo žao jedne devojke koju je prozvala, i devojka je sve lepo naučila ali nije razumela pitanje (dete sa sela, ima ograničen fond reči) i ona kaže šta?!. Nemaš pojma kako sam se odvratno osećala zbog njene reakcije...Baš mi je bilo žao te devojke...
Mnoogo više sam očekivala od profanke iz psihologije Deluje mi kao da nema svoju ličnost i kao da čita gradivo iz knjige kad predaje lekciju Baš sam tračara
A što se tiče ciljeva...ja recimo imam cilj da do kraja godine smršam i dođem do pedeset...i neko kilo, da poboljšam kondiciju i da imam sve petice na polugodištu...Nemaš pojma koliko želim ove tri stvari
Što se tiče prvog cilja - to je lako - da malo redukujem ishranu (sad ionako imam puno obaveza oko škole, tako da i ne mislim o hrani) - znači ovo je ostvariv cilj
Kondicija - da idem peške u školu, da radim fizičko i vežbice sa diskova i neta, malo lupam loptu, preskačem vijaču, vozim bajs... - i ovo mogu da ostvarim
Sve petice - ovo bih stvarno želela, nemaš pojma koliko...I mislim da bi mi baš dalo osećaj da vredim, i to puno, treba raditi oko toga, pa ubereš plodove svog rada...superiška
Ali ne znam koliko je to ostvariv cilj...prošle godine mi je prosek bio 3.80. Ne bih baš rekla da verujem u ograničenja, al opet možda je ovaj moj treći cilj malo prenaduvan - ja znam dosta toga, čituckam, znam da se izražavam bolje od ostalih na času, ne zamuckujem dok odgovaram, pričam glasno i jasno (to sam od skoro počela, ali sad baš ubedljivo pričam dok odgovaram, ili `ćaskam` sa profanima), znači imam dobru osnovu... Danas me je profesorka srpskog na času pohvalila da u redu gde ja sedim `jedino Dejan (dečko koji je najbolji po uspeh na nivou 1. godine) i Ana (tj. ja ) imaju svoj stav` i nemaš pojma koliko sam samopouzdanja imala kad sam izašla iz škole, i mislim da sam sa svakim frajerom koji je prošao pored mene posle, dok sam se vraćala kući razmenila pogled, i to ne neki dečji . A ta profesorka (ona je imala prilike da me upozna, baš, baš) mi je još prošle godine rekla da sam veliko kapacitet i da mogu mnogo više od ovoga...
Ja stvarno verujem u sebe što se tiče ovog uspeha u školi, i to onako čvrsto, prosto vidim svoju knjižicu sa svim peticama Ali kad bi neko `sa Zemlje` posmatrao moju situaciju, sigurno bi rekao da mnogo sanjam

Profesoricu psihologije necu komentarisati tako da cu pisati o drugoj temi tj. ciljevima koje si nabrojala
1.

ja recimo imam cilj da do kraja godine smršam i dođem do pedeset

2.

da poboljšam kondiciju

Za mene je ovo jedan cilj a ne dva jer kada se oni saberu postanu zdrav nacin zivota.
Kazes da je lako doci do tog cilja. Jeste ali se ne treba u tome ususkavati vec raditi . Po nekada ce ti biti smor raditi nesto od toga sto si nabrojala. Gledaj da u tome istrajes maksimalno tako da ti to bude rutina. Kada prodje par meseci to ti vise nece biti cilj vec ce ti zdrava ishrana i fizicka aktivnost biti nacin zivota.

3.

Sve petice - ovo bih stvarno želela, nemaš pojma koliko...I mislim da bi mi baš dalo osećaj da vredim, i to puno, treba raditi oko toga, pa ubereš plodove svog rada.

Boldovala sam ti deo koji donosi ostvarenje ovog cilja. Vec si i sama svesna kako doci do njega isto kao i u prethodna dva. Znaci znas kako doci do svoja 3 cilja u zivotu. Ok, to je odradjeno pola posla (mada onaj laksi) i sada pocni da RADIS na njima.
Ana , pametna si devojka i bila u osnovnoj jedna od boljih djaka. 3.80 je ne rad u tvom slucaju a ne mali kapaciteti.

Ali kad bi neko `sa Zemlje` posmatrao moju situaciju, sigurno bi rekao da mnogo sanjam

"sa Zemlje" sam i ne mislim da sanjas
Sta znaci imati sve petice? Sedi i uci. Imas kapacitet,imas knjige, imas profesore, imas cilj, ...treba da ti bude volja=zelja=ostvarenje ciljeva.