Hvala. Posle svakog tvog odgovora se ose'am super...nekako preporođeno... I volim taj osećaj...
Ja sam jedna mala dosada i uvek imam nešto da te pitam....
Mnooogo me zanima Toni Buzan, odnosno njegov rad na unapređenju ljudskog uma. Pošto sam ja baš kreativna, uvek svoja i obožavam da crtam, mnogo su me privukle mape uma. Upravo čitam njegovu knjigu "Moć dečjeg uma" i izgleda da se cela knjiga vrti oko tih mapa...Imam i "Brzo čitanje", ali njega ostavljam za neki drugi put.
Danas pitam profesorku, i žena me pita šta je intuicija Ja "sklopim" odgovor (volim da sve sama smišljam, a ne da bubačim iz knjige) i očekujem da će to biti uvod u njeno objašnjenje...Ali ne...Kaže ona: "E dobro, sada počinjemo novu lekciju" i tu shvatim da nema potrebe da bilo šta kažem...no comment!

Misliš li da je malo "naduvano" to što Buzan kaže, da brzina čitanja može da dostigne preko 1000 reči/min, da mapama uma možeš duplo da poboljšaš sposobnost pamćenja i sve ostalo...? Ili je sve to samo marketinški trik?
Čini mi se da to i nije baš usko povezano sa tvojom profesijom, al reko` da pitam...

Tesko pricam o svojim problemima, ali sto kaze reklama, nista ne kosta , moze da pomogne.
U procesu sam usvajanja zdravih navika i skidanja kilograma, a u isto vreme spoznaje mnogih cinjenica koje su do tog viska i dovele. Zbog toga se i javljam.
Juce mi je dosla iznenada kcerka, na placeno odsustvo od 120 dana, sa realnom predpostavkom tehnoloskog viska. Od juce sam se vratila najlosijim navikama. Opet sam celog dana nesto jela.
Osecam se potuno bespomocno i imam zelju da se skupim u nekom cosku i prestanem da postojim.
Ona, koja kao i ja u njenim godinama, jako dugo skoro da nije podnosila moje prisustvo (smaram je, bio je njen komentar) sada se opet obraca meni, razgovaramo, pravimo neke nacrte poteza. Opet je dete koje ocekuje da cu ja znati sta treba da se radi. Ja cu za nju uvek biti tu, to nije problem, imam veliko radno iskustvo i cetiri otkaza iza sebe, ali se bojim da ne mogu u isto vreme i da kontrolisem apetit. I ranije sam pisala da sam hranom nesto zatrpavala, ali nisam uspela da otkrijem sta. Sada mislim da je to bio strah da necu ispuniti ocekivanja. To je nesto sto me prati celog zivota, strah da ne znam dovoljno, da nemam dovoljno snage, i tome slicno.
Nemojte mi reci kako to nije moja briga i da ona sa svojih 30 godina mora da bude sposobna da resava svoje probleme, jer to ne mogu da poslusam. Data mi je sansa da povratim njeno poverenje i necu je ispustiti. Takodje vam ne mogu pisati o tome kako sam izgubila njeno poverenje, jer bi bila velika prica - najkrace bila sam bez posla kad je ona diplomirala i nije bilo ni veza ni mogucnosti na koje smo racunale.
Ono sto mi je sad potrebno je ,,uputstvo'' kako da ne upropastim ovih 15 kg manje i ne vratim se na pocetak.

Ciao mvera .
Podrzavam to sto

U procesu sam usvajanja zdravih navika i skidanja kilograma, a u isto vreme spoznaje mnogih cinjenica koje su do tog viska i dovele.

. Caskanje na temu svojih problema i te kako pomaze.

Osecam se potuno bespomocno i imam zelju da se skupim u nekom cosku i prestanem da postojim

Zasto?

Ona, koja kao i ja u njenim godinama, jako dugo skoro da nije podnosila moje prisustvo (smaram je, bio je njen komentar)

Zasto?

Opet je dete koje ocekuje da cu ja znati sta treba da se radi

Deci treba objasniti da roditelji nisu svemocni ali su uvek tu da im pruze ljubav,utehu...

Sada mislim da je to bio strah da necu ispuniti ocekivanja. To je nesto sto me prati celog zivota, strah da ne znam dovoljno, da nemam dovoljno snage, i tome slicno.

To je manjak samopouzdanja koji se godinama gradi kao i sto se "krnji" nikim "gubitkom", ali se ponovo gradi .

Nemojte mi reci kako to nije moja briga i da ona sa svojih 30 godina mora da bude sposobna da resava svoje probleme, jer to ne mogu da poslusam

Nemam nameru to da kazem ali kazem da smo tu da pokusamo pomoci ali to ne znaci da to moramo uraditi posto poto. Pomazemo i prijateljima a kamo li deci.

Takodje vam ne mogu pisati o tome kako sam izgubila njeno poverenje, jer bi bila velika prica - najkrace bila sam bez posla kad je ona diplomirala i nije bilo ni veza ni mogucnosti na koje smo racunale.

Vise bi volela da cujem siru pricu.

Ono sto mi je sad potrebno je ,,uputstvo'' kako da ne upropastim ovih 15 kg manje i ne vratim se na pocetak

Resiti probleme i vise samopouzdanja

Andjela, samo sam svratila na Ćaskalište da ti se zahvalim na postovima na "Poremećaji u ishrani" koji su me i doveli na ovaj Forum - veoma su mi značili tih prvih dana! Stekla sam utisak da više nisi aktivna na Forumu. Sad sam opet zahvaljujući tebi "otkrila" ovaj pdf i srećom obilje tvojih postova, sigurna sam da će mi značiti. Unapred zahvalna!

Ciao Lucy

Aktivna sam jos uvek ali zbog van virtualnih obaveza sam malo redje ovde ali vas sve pratim . Budi bez brige

Pozdrav Andjela,
zanima me kako se gubitak apetita posmatra u psihologiji?
Sta dovodi do toga isl.

pozz.ja sam nova.imam jaku volju i zelju da smrsam.ali imam jedan prodlem.odlucila sam koju dijetu ali nenailazim na podrsku u porodici.majka kaze da dijete nisu zdrave za mene jer sam u pubertetu.i ona je rekla da nece da mi pomogne u tom planu,jer kako ona to kaze to bi bilo moje samoubijanje.MOLIM VAS POMOZITE MI.Ja sam jos maloletna(imam 12)i nemogu sama da se snabdevam namernicama(tj. da kuvam potrebno hranu)?sta da radim?

Mitumba-Na psiholoskom nivou , gubitak apetita se gleda kao kada se organizam okrece protiv sebe.

Nina97- stvarno si vrlo mlada za dijete u pravom smislu reci. Ne znam koliko imas kila i koliko si visoka, da li se bavis nekim sportom... Inace sam protiv rigoroznih dijeta u bilo kojem dobu. Treba nauciti osnovne stvari o zdravin navikama a jedne od njih su hrana,sport,bioritam... U tvom slucaju bi ti preporucila da smanjis prvenstveno industrijske slatkise, da jedes voce kao uzine ili u svakom slucaju kada ti se jede slatko, da ne pijes vestacke sokice (gazirane pogotovo), izbaci npr.majonez...

znam,vec odavno sam i z upotrebe izbacila slatkise i vestacke sokove.pijem mnogo tecnosti(vode) i ponekad popijem i sveze iscedjeni sok.jedem puno voca.ne,nazalost posto sam prenatrpana brojnim obavezama u skoli,retko nalazim vremena za sport.medjunim u poslednje vreme svakog dana vezbam na sobnom biciklu.ali nema nikakvih rezultata.

Polako Nina, bice. Bitno je da ne jedes i ostalo u velikim kolicinama. Izbaci kiflice,krofne,fornete,sve slane grickalice...
Napisi kakav ti je dan od ustajanja do leganja.

Obicno ustajem vrlo rano(kad sam prva smena oko 6.30 a kad sam druga oko 7.00),doruckujem(najcesce voce i jogurt),u skoli na malom odmoru pojedem sendic(koji je napranjen od crnog hleba).kada docem kuci(oko 1)obicno popijem casu mleka ili cedjenog voca.onda oko pet rucam(ono sto rucaju moji obicno je to meso uz dodatke povrca).izmedju 1 i 5 ucim.nakon p5 h pola sata vozim sobli bicikl,i nakon toga popijem pa oko litar vode.to je kad sam prva smena a kad sam druga onda je to vec komplikovanije.doruckujem i rucam ujedno negde oko dvanest(hranljiv rucak jer to mora da me odrzi do sedam sati uvece)na pauzi u skoli pojedem obicno neku vocku(bananu naprimer).a onda kad dodjem kuci (oko 7.45)jedem ono sto su moji rucali samo u manjim kolicinama.Visoka sam 169 a imam oko 65kg.

hello, ja sam nova na forumu i bash mi se svidja sto postoji ovako neka tema.

ja sam sa 16 godina (sad imam 19)imala tacno 100kg (te kilograme sam gomilala godinama, konstantan napredak) i tada sam krenula kod nutricioniste i do februara 2009-te godine doshla na 75 kilograma.

ali kao shto vidite sada sam opet startovala sa 98 UN dijetu.

moj problem je u tome sto kada sam dosla kuci (posle 4 meseca, jer sam u gimnaziju i sada na fakultet isla u inostranstvu) svi su mi rekli (porodica, drugovi) da sad stvarno savrseno izgledam (od malena se bavim aktivno sportom i znam da je cudno sto sam uspela da imam 100kg aktivno se baveci istim, ali moram priznati da sam do svoje 16te godine ja jela nenormalne kolicine hrane(krishom)). i ja kada sam se vratila u internat sam prestala sa teretanom, pocela da jedem sve sto nisam protekle 2 i po godine i eto za nekih godinu dana nabacila 22 kilograma.
ja ne osecam neku "tugu" u meni zbog toga jer sam svesna(poucena primerom svojim) da mogu da dodjem svojim trudom na zeljenu kilazu ali osecam strah da opet, nakon nekih godinu dve, bavljenja sportom + zdrave ishrane ne padnem u isti problem.

htela sam da pitam da li postoji neko "spremanje" za trenutak kada odlucimo da prekinemo sa dijetom? i da li bi mi pomoglo da idem na primer kod psihologa jednom mesecno?
(ja sam inace i ranije isla kod psihologa jer sam u pubertetskom dobu bila jaaaako "nestashno" dete pa sam tako reshila probleme sa roditeljima i od tad imam jako pozitivno mishljenje o psiholozima(ranije sam mislila da je to za lude, budale, itd...))

hvala vam unapred na odgovoru

Nina-Ajde da pokusamo ovako(ako sam dobro shvatila kako funkcionise tvoj radni dan):
Kada ides pre podne u skolu:
-Ustajanje u 6.30h
-Dorucak...jogurt i 3 kasike muslija ili , 3 kasike ovsenih pahulja ili kesica ovsene kase koja se razmuti u 1,5 dl tople vode.
-Uzina...2 banane ili 2 jabuke ..(1 komad na 2 odmora)
-U 13h dolazak u stan (gledaj da dodjes peske mada ne znam koliko imas metara od kuce do skole) neko voce i saku kostunjavog voca ili jos bolje ako ima neka corba (1 tanjir)
-U 5h rucak koji jedu i tvoji roditelji (gledaj da ne mesas krompir,hleb,rizu,meso...a povrce moze sa svim)
-Pola sata voznje bicikla.
-2h pred spavanje 3 dl jogurta.

Kada ides popodne:
-Ustajanje u 7h.
-Dorucak kao sto sam napisala.
-Uci neko vreme pa voznja bajsa pola sata pa opet ucenje,
-Rucaj isto kao sto sam vec pisala za rucak.
-Setnja do skole.
-2 uzine tj. 2 vockice.
-Vecera...ako ti je malo da popijes samo jogurt onda gledaj da pojedes povrce ili corbu.

Ako ti ovo zbog neceg ne odgovara ti javi , pa cemo da menjamo

Masha na pocetku da te pozdravim i da ti kazem da mi je drago sto si nam se pridruzila. Sajt i forum iskoristi kako mislis da je najbolje a cini mi se da ima za svakog po nesto (bar se mi trudimo da bude sve obuhvaceno ).
Neke stvari ne znam da li sam dobro shvatila pa cu te zamoliti da mi nesto razjasnis.

Ovo da si se ugojila pa krenula kod nutricioniste sam razumela i mislim da je to odlicna stvar, kao i odlazak kod psihologa. Sve manje ima zabluda da kod psihologa idu ljudi koji su ^$$#%#$$ i to mi se svidja

ali kao shto vidite sada sam opet startovala sa 98 UN dijetu

Da li to znaci da si vec bila na ovoj dijeti?

moj problem je u tome sto kada sam dosla kuci (posle 4 meseca, jer sam u gimnaziju i sada na fakultet isla u inostranstvu) svi su mi rekli (porodica, drugovi) da sad stvarno savrseno izgledam (od malena se bavim aktivno sportom i znam da je cudno sto sam uspela da imam 100kg aktivno se baveci istim, ali moram priznati da sam do svoje 16te godine ja jela nenormalne kolicine hrane(krishom)). i ja kada sam se vratila u internat sam prestala sa teretanom, pocela da jedem sve sto nisam protekle 2 i po godine i eto za nekih godinu dana nabacila 22 kilograma.

Ovo ne mogu da "pohvatam"
U gimnaziju (srednju skolu) se krece sa 15g a zavrsava se sa 19g. Sada imas 21g i na fakultetu si. Jel sam to dobro povezala? Od 15-te godine do sada si permanentno u internatu?
Da li si od 15g pa sve do sada ( a i dok zavrsis fakultet) u internatu?
Ako si sa 16g imala 100kg i krenula kod nutricioniste onda to znaci da si mrsavila dok si bila u internatu, jel?
Ne znam odkle si se vratila i gde si bila (sem naravno kod kuce za vreme skolskih odmora).
2 i po godine si na faksu i vratila kg?

Uh ala sam te izbombardovala pitanjima ....bitno mi je kada si , gde , kad i kako jela i mrsavila .

ali osecam strah da opet, nakon nekih godinu dve, bavljenja sportom + zdrave ishrane ne padnem u isti problem

Zasto bi pala u problem ako jedes zdravo i bavis se sportom? U problem mozes pasti ako to ne radis.

htela sam da pitam da li postoji neko "spremanje" za trenutak kada odlucimo da prekinemo sa dijetom? i da li bi mi pomoglo da idem na primer kod psihologa jednom mesecno?

Kod psihologa mozes ici cesto koliko god ti to prija i to radi svaki put kada pozelis bez obzira na dijetu.
"Spremanje" je onaj deko koji govori o nama zasto jedemo kada ne treba. Sta nas tome "vuce".

hvala vam unapred na odgovoru

Nema na cemu, drago mi je da pomognem kada zatreba

heheh znam da je komplikovano ali evo sad cu malo bolje (nadam se da objasnim)

ja sam od 17te godine u Francuskoj, tj u internatu i sa 19 sam zavrsila gimnaziju i upisala fakultet (tokom leta 2009te) i evo sad imam 20 godina i prva sam godina na fakultetu. od kad sam na fakultetu zivim sama u svom stanu.

do 16 (znachi u Berogradu) sam dogurala do 100 i onda do prosle godine u februaru dosla do 75, tj uspela sam da godinu dana u Beogradu i godinu i po dana u Francuskoj sama uskladim ishranu.
tada sam otisla na 2nedeljni raspust u Bgd kada su i pale sve pohvale na racun izgleda.

Ali kada sam se vratila u internat jednostavno sam se opustila i nisam vishe isla na sport redovno ( nisam skroz zapostavila sport, ali pre februara sam ishla svaki drugi dan u teretanu,a nakon toga jednom nedeljno) i jela sam sve sto mi padne napamet u neogranicenim kolicinama (napr. odem u prodavnicu i kupim cokoladu od 300 g i smazem je celu, i tako svaki drugi,treci dan po nesto).
zaboravila sam da vam kazem da sam od februara do juna spremala maturske ispite (jako zahtevne ispite koje se ticu 2 protekle godine ucenja) pa sam i zato imala dosta manje vremena za sebe(sto nije objashnjenje za jelo i ne radjenje sporta nego samo stavka koja mi je dosta pritiska donosila jer da ih nisam polozila morala bih da ponavljam zavrshnu, cetvrtu godinu gimnazije).

tokom leta sam vodila racuna o ishrani ali sam imala jako ne redovan stil zivota i hranjenja ( svako vece izlasci do jutra, pa spavanje do popodnevnih casova, uz to ide i alkohol naravno i uglavnom jedan obilan obrok dnevno)

nisam ranije nikad bila na UN dijeti, ovo mi je prvi put.

moj problem nije u tome da ne znam zbog cega jedem. jedem iz dosade i kada imam puno obaveza to me jednostavno smiruje od stresa.

ja se jedino plashim povratka kilograma, tj da li cu biti dovoljno jaka psihicki nakon gubitka kilograma i dostizanja zeljenog izgleda da ne krenem opet u neograniceno jelo.

oduvek ( od nekih pubertetskih godina naglasheno) sam jela jako velike kolicine hrane i kada sam na dijeti nemam problema ali nekako uvek imam u podsvesti "uh kada bih sada mogla da smazem ceo hleb( napr.)"

hvala na odgovoru
i forum je zaista super jer se mogu videti razna iskustva ljudi i tako se dobiti motivacija a i pokupila sam sa foruma dosta saveta i dosta stvari za koje nisam bila sigurna sam nashla.

hvala vam josh jednom

Hvala,sve odgovara za sada.inace skola mi je na oko 30 min. od kuce,uvek idem peske.