Kada se Božen manje-više tek pojavila, krenemo mi porodično u nabavku tih tabletica. Ja sam tad bila negde u srednjoj, nekih 16 godina čini mi se. To je taman bilo neko rano proleće, pa je zimski period prežderavanja ostavio traga.
Ulazimo mi, a prodavačica kez. Valjda nas je videla kao priličan izvor provizije, jer niko od nas nije bio ni blizu ITT. Elem, pitamo mi za te tabletice i dobijemo objašnjenje u sitna crevca (posle svega što se unese sem vode po 2-4 komada, što više to bolje), ali to nije sve! Trebalo je kupiti još i nekakve čajeve i anti-celulit gel i sapun i ne sećam se više šta još.
Napomenuli smo i zdravstvenu istoriju porodice (konkretno baba astmatičar i čir na 12-palačnom crevu, tata gastritis, mama migrena), kaže ženska: sve je to ok, sve je to prirodno, itd.
Dolazimo kući i jedva čekamo sutrašnji dan da počnemo. Pošto je baba bila domaćica kuće, uz sve što servira svakome od nas je servirala i po koju pilulicu u šoljici za kafu. I sve je to bilo super nekoliko dana. A onda, tata se vraća kući - dovozi ga kolega. Loše mu, povraća. Baba se savija od bolova u stomaku. Mamina koleginica zove sa posla, da tata dođe po mamu da je vozi kući ili kod lekara, puca joj glava.
Na kraju sam ja (bez dozvole, ali sa nešto poznavanja vožnje) sela za volan, pokupila mamu i sve zajedno ih odvezla u Urgentni. Tamo nas je dočekao jedan lekar-poznanik i rekao da smo svi "moroni glupi što veruju reklamama" i da će nas se odreći preko novina.
Srećom, posledice nisu bile trajne. U roku od 2 dana su svi bili k'o novi