Kisela jabuka-lek za glavobolju

Verovali ili ne, nakisela jabuka nije samo voćka koja osvežava i daje energiju već njen sočan plod i višestruko leči. Kako objašnjava bečki profesor Hademar Bankhofer, jabuke su dobre za probavu, a one nakisele jabuke pomaže kod migrene i smanjuje holesterol. Na primer, ko pojede šest jabuka, može da smanji štetni LDL-holesterol, a poveća zaštitni HDL-holesterol. Takvo dejstvo posledica je pektina - balastnog sastojka, koji usisava žučnu kiselinu, a potom je izbacuje. Tako je jetra primorana da proizvede novu kiselinu, zašta joj je potreban holesterol.

Ukoliko želimo da od jabuka imamo efekta, onda jedna jabuka dnevno nije dovoljno. Bankhofer u slučaju migrene savetuje konzumiranje nekoliko veoma kiselih jabuka. Svakodnevno konzumiranje jabuka dobro je i za bubrege jer se time aktivira njihova funkcija.

Izvor: glas javnost

Karfiol i brokoli - borci protiv raka

Karfiol i brokoli možda nisu omiljena hrana zbog svog jakog mirisa, ali su izuzetno zdravi. Reč je o povrću iz porodice kupusa za koje je naučno dokazano da su najbolji zaštitnici organizma od raznih kancerogenih pojava. U frižideru možete da ih čuvate najviše tri dana, a ukoliko je skuvano pojedite ih nakon dva. Sada im nastupa sezona, pa iskoristite priliku da jedete zdravo.Karfiol u sebi skoro da ne sadrži masti, ima malo ugljenih hidrata i kalorija, a sadrži fitonutrijente. Te supstance deluju dvostruko, sprečavaju štetno delovanje enzima koji aktiviraju spojeve odgovorne za razvoj raka i povećavaju pozitivno delovanje onih enzima koji onemogućavaju i eliminišu kancerogene supstance.
Stručnjaci su nedavno otkrili da fitonutrijenti šalju signale genima da povećaju proizvodnju enzima uključenih u procese detoksifikacije. Utiču na metabolizam estrogena i štite od razvoja raka dojke ili drugih oblika raka karakterističnih za žene.
Ovo povrće u sebi sadrži i vitamin C, folnu kiselinu i beta karoten pa je odličan čuvar kardiovaskularnog sistema, zatim smanjuje rizik od pojave multipleks skleroze i smanjuje rizik od pojave moždanog udara.
Za smanjenje rizika od razvoja raka nedeljno bi trebalo da pojedete tri-pet obroka karfiola ili bilo koje kupusnjače.
Da biste najbolje iskoristili sve hranljive supstance iz karfiola, kuvajte ga kratko, recimo 10 minuta. Zadržaće svoje zdrave sastojke, a miris mu neće biti jak.
Čuvanje: Kupljeni karfiol čuvajte u frižideru u papirnoj ili plastičnoj kesi. Da biste izbegli nakupljanje vlage, karfiol svakako položite stabljikom prema dole. Najbolje je da ga iskoristite u roku od pet dana nakon kupovine. Kuvani karfiol najduže čuvajte dva dana.

Brokoli

Brokoli se smatra izvornim oblikom karfiola i veoma je zdrava hrana koja štiti imunološki sistem.
Zanimljivo je da kuvani brokoli ima više C vitamina nego pomorandža, da količina kalcijuma u brokoliju premašuje količinu kalcijuma u jednoj čaši mleka i da samo jedan komadić ovog povrća ima više vlakana nego kriška crnog hleba.
Brokoli je takođe jedan od najboljih izvora vitamina A koji postoje u prirodi. Zbog bogatog sadržaja različitih biološki aktivnih sastojaka i spojeva, kao i antioksidanasa, brokoli pomaže u prevenciji očne mrene, srčanih bolesti i smanjuje rizik obolevanja od nekih tipova raka.
Najsnažnija materija u prevenciji raka je sulforafan, koji u molekulu sadrži sumpor, koji ima produženo delovanje. Sulforafan je otporan na toplotu, ali nije otporan na proces starenja brokolija, zbog čega posle tri dana stajanja njegova koncentracija i aktivnost naglo opadaju. Sulforafan je ispitivan na Hopkins univerzitetu u SAD, gde je potvrđeno da (kada se redovno uzima) pobuđuje produkciju enzima koji brane telo od hemijskih kancerogena.
Ako se brokoli jede dva-tri puta nedeljno, rizik od malignih tumora može da se, prema procenama stručnjaka, smanji čak za 50 odsto. Osim toga, preliminarna laboratorijska istraživanja pokazala su da sastojak I3C, koji se prirodno nalazi u brokoliju, zelju i prokulicama, može da spreči faktore koji pomažu reprodukciju herpesa.

Izvor: blic


Brokoli - zeleno blago


Brokoli je sve češći gost i na našim pijacama, kao i bolje snabdevenim marketima. Dve najčešće vrste su purpurno crveni i zeleni brokoli. Treba odabrati onaj čiji su cvetovi čvrsti i kompaktni, bez žutih glavica, jer je to znak prezrelosti. Može se koristiti sirov kao salata, pržen na malo ulja ili obaren na pari. U našoj tradicionalnoj kuhinji brokoli je malo ili nimalo zastupljen kao povrće, pa ga zbog toga mnogi nerado jedu. Međutim, treba imati u vidu da ga stručni timovi, a na osnovu saznanja do kojih su došli u svojim istraživanjima, preporučuju kao veoma važan sastojak u ljudskoj ishrani, jer ima puno razlog za to. Prvo sadrži veliku količnu antioksidantnih vitamina A, Ce i E, koji usporavaju oštećenje ćelija izazvano slobodnim radikalima.

Ovo povrće sadrži gotovo dvostruko više vitamina Ce nego pomorandža. Brokoli se posebno preporučuje trudnicama jer sadrži veće količine folne kiselina i9 vitamine iz grupe Be. Zatim sadrži kalcijuma, magnezijuma, kao i znatne količine gvožđa. U najnovijim istraživanjima naučnici su sok dobijen od brokule dodavali stanicama raka, nakon čega je 95 odsto obolelih stanica odumrlo. Brokuli je, dakle, na vrhu top-liste zelenog povrća koje podstiče proces uništavanja zloćudnih stanica. Redovnim uzimanjem brokolija u naučnim krugovima se smatra posebno korisnim i za prevenciju raka dojke, a koji se povezuje s viškom ženskih hormona estrogena. Stručnjaci ističu da žene koje unose velike količine folne kiseline smanjuju rizik da obole od raka materice i pluća.

Izvor: glas javnosti

Kukuruz - za hranu, lek i grickanje

Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja čuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobađaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza, pa on štiti od raka, bolesti srca, katarakte i Alchajmerove bolesti. Iako u kukuruzu možemo uživati tokom cele godine, onaj koji jedemo s početkom jeseni sadrži najviše hranljivih materija. Kuvani i pečeni kukuruz Uvaženo mišljenje da je sirovo povrće zdravije od kuvanog ne važi za kukuruz. Prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći. Antioksidansi su molekuli koji pomažu organizmu u odbrani od štetnih slobodnih radikala i tako štite od niza degenerativnih bolesti, poput katarakte, raka, bolesti srca, Alchajmerove bolesti. Osim toga, ovakva obrada povećava i aktivnost antioksidativnih molekula i nivo fito-materija kojima kukuruz obiluje, a kojima se pripisuju antikancerogena svojstva.

Kačamak Kačamak je nutritivno vredna namirnica koja ne opterećuje organizam suvišnim kalorijama. Naime, 60 g kuvanog kačamaka (otprilike jedno serviranje) sadrži samo 44 kcal, 2 g masti, pri čemu prevladavaju višestruko i jednostruko nezasićene masnoće i 44 g ugljenih hidrata. Kalorijska vrednost palente zavisi i od sastojaka koji joj se dodaju. Na primer, dodatak samo 20 grama maslaca podiže kalorijsku vrednost palente na 370, pri čemu se sadržaj masnoća povećava za otprilike 15 g. Palenta sadrži beta karoten, provitamin A, a ujedno je vrlo dobar izvor tiamina (vitamina B1), kao i mnogih drugih vitamina i minerala, uključujući vitamin B5, folnu kiselinu, niacin, vitamin C, fosfor, kalijum i magnezijum.

Kornfleks Kornfleks je izrazito zdrav i hranljiv proizvod dobijen iz kukuruza. Bogat je skrobom, proteinima, mineralima. Kao dobar laksativ poboljšava rad creva.

Kokice Kokice sadrže materiju triptofan, koju telo pretvara u serotonin - prirodno sredstvo protiv depresije i teskobe. Takođe su bogate i ugljenim hidratima pa podstiču otpuštanje insulina u krvotok, a insulin pred sobom čisti sve aminokiseline koje bi triptofanu blokirale ulazak u mozak. Zahvaljujući insulinu, triptofanu je put čist i on se probija do mozga, gde se pretvara u „hormon spokoja“ serotonin. Ta materija daje osećaj prijatnosti i zadovoljstva, omogućava normalan san, smanjuje apetit i podiže prag bola. Zato sledeći put kad pojedete hrpu kokica nemojte da osećate grižu savesti. I one vam pomažu da se osećate bolje. Dobre su čak i one koje se pripremaju u mikrotalasnoj pećnici, ali pod uslovom da sadrže malo masti. Izbegavajte ipak dodavanje maslaca ili stavite tek nekoliko kapi. Za još bolje raspoloženje dodajte kokicama malo belančevina - odličan izbor je rastopljeni sir.

Kukuruzna svila Kukuruzna svila je izvanredno sredstvo za izlučivanje mokraće i veoma dobro i neškodljivo sredstvo za mršavljenje. Ukoliko svila nije potpuno osušena, smanjuje izlučivanje mokraće, a pospešuje čišćenje. Kukuruzna svila se koristi još i u lečenju vodene bolesti i bolesti mokraćnih kanala sklonih stvaranju kamenaca. Dobri uspesi se postižu i kod upale bešike, srčanih bolesti s edemima, gihta i reumatizma. Koristi se za lečenje bubrežnih bolesti i kod noćnog mokrenja. Sadrži masna i eterična ulja, flavonoide, saponine. Poseduje diuretski učinak, podstiče izlučivanje tečnosti putem mokraće iz organizma, pomaže kod upala i peska u mokraćnim putevima. Deluje kao blago sredstvo za snižavanje šećera u krvi.

Izvor: blic.co.yu

Beli i crni luk najbolji prijatelji

Epidemiolozi kažu da gripa još nema, ali da vladaju druge respiratorne infekcije, njemu slične, koje izazivaju adenovirusi. Naravno, protiv virusa nema leka, ali za jačanje otpornosti organizma – ima.
Podsećamo ovaj put da su beli i crni luk najbolji čovekovi prijatelji u borbi protiv „hunjavice”.
Beli luk je prirodni antibiotik, koji će sprečiti komplikacije virusnih infekcija disajnih puteva, koje umeju da budu česte ako je imunitet slab (na primer, upala grla „spusti” se na pluća). Međutim, to ne znači da s ovim povrćem treba preterivati: dovoljan je jedan češanj dnevno, sve ostalo je višak koji organizam, jednostavno, izbaci neiskorišćen.
Naravno, ne treba zaboraviti ni njegovo pozitivno dejstvo na srce i krvne sudove, kao i povišen pritisak.
Ako ne volite miris i ukus koji u ustima ostaje posle belog luka, spas je u grickanju nekoliko zrna kafe, ili peršunovog lišća, može pomoći i šolja toplog mleka ili tople čokolade, a potom stare dobre „žvake”.
Crni luk takođe može da pomogne jer sadrži sumporna jedinjenja, vitamine C i B, biljne hormone (fitosterole) i kiseline, koji doprinose izbacivanju tečnosti iz organizma (a s njom i bakterija i virusa, koje i ubijaju) i rastvaranju sluzi. Ako imate kijavicu ili kašljete, dobro će vam doći sveže isceđeni sok od crnog luka. Dve-tri kašike treba pomešati s vodom ili nekim drugim sokom, najbolje od povrća. Pored toga, lek protiv kašlja iz „bakine apoteke” je i vruć napitak od prokuvane glavice luka (s ljuskom zajedno), najbolje zaslađen prženim šećerom.
Uz ovo, crni luk takođe reguliše krvni pritisak i jača krvne sudove.
Ako svemu dodate i limunadu, grip i ostale slične infekcije trebalo bi da vas obilaze u širokom luku.

izvor

SREMUS ili medvedji luk

Sremuš kao biljka



Allium ursinum - divlji beli luk, sremuš, srijemuš, cremboš, a zovu ga i "ubica otrova".

Sremuš je elitni predstavnik samoniklog jestivog bilja (SJB). Sremuš su mnogi probali da kultivišu i odgoje ga, ali nije poznato da je to nekome uspelo, tako da se može reći da raste samo tamo ,,gde mu se hoće''.

Sremuš je posle snega prvi koji je u stanju da ,,remontuje'' ljudsko telo, jer fantastičnom brzinom organizam čisti od štetnih materija. U sebi sadrži obilje eteričnih ulja, vredne mineralne soli, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin - kao glavni sastojak.

Raste od snega do juna, na humusom bogatom, vlažnom zemljištu, od viših brda do 1600 m. nadmorske visine u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama. Blagotvoran je kod oboljenja: arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti jetre, pluća, pri čišćelju rana, želuca i creva... pa onda ne čudi što je Johan Kunzle, sveštenik i pobornik lečenja biljem za njega rekao:
,,Ni jedna biljka na zemlji nije tako delotvorna za čišćenje želuca, creva, krvi, kao divlji luk. Večito bolesni ljudi... skrofulozni i bledunjavi, trebalo bi da divlji luk cene kao zlato. Mladi ljudi cvetali bi kao ruže i razvijali se kao jele na suncu...''

Sremus se moze koristiti svez kao salata ili termicki obradjen na nacin i u jelima...kako zeli.

Tajci ovde nedostaje slika jer ne znamo o kojoj biljci pises.Ja sam zivo zainteresirana za ovu biljku, stvarno

MEDVEDJI LUK - SREMUS

Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.
Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

TINKTURA:
lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska

izvor

Na pijaci se prodaju listovi koji su slozeni kao blitva, znaci kao veza

Patlidžan proteruje holesterol?

Moćni sastojci koji se nalaze u kori i mesu plavog patlidžana veoma su korisni saveznici u borbi koju svakog dana vodimo za zdravlje. Rezultati istraživanja potvrđuju da nema sumnje da je reč o povrću koje bi trebalo da je sto cesce u nasim tanjirima.
Pravo bogatstvo u obliku mnoštva vlakana i nikako zanemarljive količine vitamina B1 i B6, kao i kalijuma nalazi se u plavom patlidžanu. Odličan je izvor i bakra, magnezijuma, mangana, fosfora, niacina i folne kiseline.
Sve pomenute visokovredne materije i mnoge druge kojih u tamnoplavim plodovima ima u manjim količinama plavi patlidžan svrstavaju među povrće koje bi trebalo da se na trpezi nalazi što češće.
Nasunin, moćni antioksidant iz kore patlidžana, veoma je efikasan u sprečavanju oksidativne degeneracije lipida. Upravo zbog toga patlidžan je veoma uspešan u borbi protiv holesterola, što je potvrđeno rezultatima više naučnih studija i istraživanja.
Ipak, naučnici se još ne usuđuju da sam ekstrakt pomenute supstance koriste u iste svrhe jer se u nekoliko istraživanja pokazao kao neadekvatan. Najavljena su nova ispitivanja koja bi trebalo da reše tu nedoumicu.



Preventivna uloga

Angiogeneza je fiziološki proces izgradnje novih krvnih sudova, ali i deo procesa rasta i zarastanja rana. Takođe, učestvuje u rastu malignih tumora i njihovom širenju po organizmu jer snabdeva ćelije raka kiseonikom i hranljivim materijama.
Rezultati istraživanja koje su sproveli stručnjaci Odseka nutricionističkih nauka u Japanu pokazali su da je nasunin inhibitor angiogeneze i da bi mogao da bude od pomoći u prevenciji oboljenja u čijem napredovanju učestvuje angiogeneza.
Anticijanini kojih takođe ima u kori patlidžana imaju slično inhibitorno dejstvo, to jest sprečavaju rast nekih ćelija raka.
Stručnjaci posebno naglašavaju da se ishrana bogata plavim patlidžanom savetuje za bolju kontrolu dijabetesa tipa 2. Odličan balans visokog sadržaja vlakana i slabo rastvorljivih ugljenih hidrata čini to povrće idealnim za regulaciju nivoa šećera u krvi.
Smatra se da plavi patlidžan potiče iz Indije gde je rastao kao divlja biljka, a da je prvi put u Kini gajen kao biljka čiji se plodovi koriste u ishrani.
U Evropi je postao veoma popularan tokom srednjeg veka. Do 18. veka i Italijani i Francuzi ovladali su uzgojem tog povrća. U Ameriku je stigao tek početkom 19. veka.
Izvor: utoku.rs

Borovnica topi masti



Američki stručnjaci smatraju da su na pragu otkrivanja efikasne „topilice” masnih naslaga sa struka.
Laboratorijska ispitivanja na životinjama pokazala su da se redovnim unosom borovnica može smanjiti količina sala u centralnom delu tela, koje se smatra najopasnijim neprijateljem zdravlja.
Tema jedne od poslednjih studija sprovedenih na Univerzitetu u Mičigenu bila je veza između smanjenja masnih naslaga na struku i povećanog unosa borovnica. Stručnjaci Istraživačkog centra za kardiovaskularne bolesti pri tom univerzitetu tvrde da su borovnice odličan saveznik u borbi protiv sala, ali i da mogu biti veoma korisne u prevenciji metaboličkog sindroma, oboljenja srca i krvnih sudova.
„Za sada smo sigurni da u laboratorijskim uslovima životinje odlično reaguju na ishranu dopunjenu prahom borovnice", navode istraživači.
Nakon 90 dana „dijete" naučnici su konstatovali da su se naslage masnoća u abdominalnoj regiji smanjile, kao i da je nivo triglicerida niži, dok je poboljšana osetljivost na insulin. Grupa laboratorijskih životinja, koje su dobijale borovnice u prahu u okviru ishrane koja je bila nešto siromašnija mastima, imala je još bolje rezultate, a uz to je zabeleženo i smanjenje telesne mase.
Manja telesna masa, ukupna količina masti u organizmu i regulisana veličina jetre, dovoljan su razlog za dodatna istraživanja. Uvećana jetra dovodi se u vezu sa gojaznošću i osetljivošću na insulin, što su prvi znaci dijabetesa.
Iako je neophodno sprovesti detaljnije testove koji bi potvrdili ove rezultate i za ljude, naučnici podsećaju na rezultate ispitivanja uticaja redovnog unosa svežeg soka na faktore rizika pojave kardiovaskularnih bolesti. Samo tri nedelje svakodnevnog unosa soka od ovog voća dovoljne su da se kontrola glukoze i insulina u organizmu popravi.
Očekuje se da dodatne analize, osim potvrđivanja teorije kod ljudi, pokažu koje količine borovnica su neophodne za najbolje rezultate, kao i u kom obliku, kada i koliko puta dnevno je potrebno unositi ovo, bez sumnje, korisno voće. Masne naslage na struku, to jest one koje se nalaze oko unutrašnjih organa smatraju se za najveće neprijatelje zdravlja. Utešno je to što se sala u ovom delu tela najlakše otarasiti.
Izvor: utoku.rs