CVEKLA

Drugi nazivi: crljena blitva, cveka, cvekla,cikla, crvena repa.
Latinski naziv: beta vulgaris

Opis biljke: iz osnovne biljke, koje je pradomovina obala Sredozemnog mora, proizašle su mnoge kulturne sortne repe. Iz pocetnog tankog korena, stoletnim uzgajanjem dobiven je gomoljasti podzemni deo biljke. Iznutra je crvene do krvavocrvene boje, a stabljika i listovi su kod vecine sorti crveno nahukani. .poreklom je sa obale Sredozemlja.
Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine, bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima, cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance. Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka deluje i antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slucajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda cini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov visestruke lekovitosti ove biljke cine ipak betanin i betain, jer podsticu razmenu materija, regulisu krvni pritisak, smanjuju holesterol,
odrzavaju krvne sudove, podsticu rad jetre... ,


Stanište: uzgaja se u povrtnjacima.

Lekoviti deo biljke:za lek se
upotrebljava podzemni deo biljke. Sabire se u jesen, . Pohranjuju se u umereno tople prostorije. Ako se cuva na odgovarajuci nacin, cikla se može sacuvati do iduceg letae

Lekovito delovanje: osnovno delovanje cvekle je u suzbijanju tumora i lecenju leukemije. Zatim, u lecenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u pocetnom stadiju. Osim toga, koristi se za regulisanje krvnog pritiska, osobito kod bolesnika s niskim ; povoljno utice na zivce i rad mozga. Za sve vrste lecenja koristi se sveze cedjeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle može se dobiti 700 do 750 g soka. Cvekla je, nadalje, korisna u lecenju slabokrvnosti, posebno kod dece i mladih osoba, a pospešuje rad zeluca, creva i zuci.

SOK OD CVEKLE
Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Od 1 kilograma cvekle dobije se otprilike 700 grama soka. Cveklu treba tanko oljustiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana. Kod tezih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljsanje smanjiti na 1/4 litre.

Vlakna stite srce

Dodavanje dve-tri porcije voca ili žitarica bogatih vlaknima svakodnevnoj ishrani može obezbediti snažnu zaštitu srca. Najnovija studija pokazuje da se sa svakih deset grama vlakana dnevno može smanjiti rizik od smrtnosti od koronarne bolesti za 27 odsto, a od oboljevanja za 14 procenata. Porcija mekinja (a to znaci tri cetvrt šolje) i kruška sadrže po pet grama vlakana, a slicna doza ovsene kaše i jabuka po tri grama. Naucnici ukazuju na to da je važno i koji izvori vlakana se koriste, odnosno podvlace da vlakna iz povrca nemaju zaštitnu ulogu u ovom smislu. Istraživaci dodaju da takozvana dijetalna vlakna smanjuju rizik od srcanih bolesti na više nacina, poput sniženja nivoa holesterola u krvi i krvnog pritiska i poboljšavanja osetljivosti na insulin.
Istraživanja su pokazala da se sa svakih deset grama dnevno vlakana iz žitarica za cetvrtinu smanjuje rizik od oboljevanja, a za toliko vlakana iz voca – rizik je manji cak za trecinu. Preporucena doza vlakana na dan je, inace, 25 do 30 grama. Naucnici su dodali da je moguce i da osobe koje jedu, na primer, kukuruz ili grašak mogu ipak oboljevati od srcanih bolesti, i objasnili to cinjenicom da su ove namirnice bogate skrobom i cesto veoma preradene, što smanjuje njihov hranljivi sadržaj. U vezi s ovim proucavan je i krompir, takode pun skroba, i došlo se do zakljucka da sva hrana bogata ovim sastojkom može izazvati skok nivoa šecera u krvi, a to povecava rizik od srcanih bolesti i dijabetesa tipa 2. Zbog toga se, uz zaštitni efekat vlakana, mora racunati i s donekle suprotnim efektom skroba.

Kuvanjem se uništavaju anti-kancerogene materije

Kuvanje tokom pripremanja povrća iz porodice kupusa kao što su karfiol, brokuli, kupus u velikoj meri uništava antikancerogene materije koje one poseduju.

Dosada su naučnici utvrdili da ovo povrće u velikoj meri smanjuje rizik od raka zahvaljujući visokoj koncentraciji supstanci poznatih kao glukozinolati koje se tokom varenja razgrađuju u izotiocianide koje predstavljaju preventivne materije protiv kancera.

U novoj studiji istraživača sa Warwick univerziteta poređeni su efekti pripreme povrća iz porodice kupusa kuvanjem, kuvanjem na paru, u mikrotalasnoj rerni i pečenjem i uticaj ovih raznih oblika pripreme na koncentraciju glukozinolata u pripremljenom povrću. Tokom pripreme namirnica na pari, u mikrotalasnoj rerni ili pečenjem se gubi neznatna količina antikancerogenih materija tokom kuvanja se njihova koncentracija smanjuje 75%.

Ukoliko želite da iz povrća koje pripremate izvučete maksimalno korisno dejstvo izbacite kao opciju kuvanje i razmotrite ostale načine pripreme hrane.

Bitna je i temperatura na kojoj se čuva povrće. Čuvanjem povrća u frižiderima se za sedam dana gube neznatne količine glukozinolata ali njihovim čuvanjem u zamrzivačima se gubi 33% ovih materija.

Bakar nam je potreban

Ima ga u svežem vocu i povrcu, izmedu ostalog cvekli, ali i školjkama, orasima, pecurkama… Jedan od elemenata bez kojih ne bi mogao da se stvori hemoglobin za crvena krvna zrnca je bakar. Ovaj mineral je i sastavni deo proteina i enzima, što znaci da ucestvuje u mnogim procesima u organizmu, pored ostalog i u formiranju vezivnog tkiva i funkcionisanju centralnog nervnog sistema. Bakra ima u svežem vocu i povrcu, školjkama, orasima i pecurkama. Jedna od biljaka koje sadrže, izmedu ostalog i bakar, je cvekla. Ona je bogata i belancevinama, mastima, ugljenim hidratima i drugim mineralima: kalcijumom, kalijumom, natrijumom, magnezijumom, fosforom, gvoždem, fluorom, manganom, jodom, sumporom, rubidijumom, litijumom, stroncijumom, bromom, i vitaminima grupe B, ukljucujuci i B12, neophodan vegetarijancima. Antocijan, koji joj daje prepoznatljivu boju, je biljni pigment koji pomaže obnavljanje krvi. Cvekla sprecava demineralizaciju kostiju, aterosklerozu i usporava starenje. Potpomaže razmenu materija, reguliše krvni pritisak, snižava nivo holesterola u krvi, održava krvne sudove, podstice rad jetre. Dobra je preventiva protiv tumora, leukemije, niskog pritiska, ali i gripa, pa je to razlog više da se jede, narocito zimi. Takode, pospešuje rad nervnog sistema i mozga i organa za varenje.
Kada bakra nema dovoljno u organizmu, dolazi do malokrvnosti, i to najcešce posle bajpasa na organima za varenje, kod onih koji se hrane putem infuzija i kod pothranjene dece. I osobe koje uzimaju velike kolicine cinka mogu patiti od anemije, a ogleda se kroz bledilo, premor, „kratak dah”, lupanje srca. Tada bi mogla da pomogne i cvekla.
Smatra se da je dnevno potrebno uneti 0,2 do 1,2 miligrama bakra, a uravnoteženom ishranom unese se i mnogo više.

Zasto beli luk?

Ko ne bi želeo da olakša rad srcu, opusti krvne žile i snabde organe dovoljnom kolicinom kiseonika? Najsmrdljiviji od svih poznatih lekova vekovima stoji na usluzi. Jedite beli luk. Dovoljna je sasvim mala kolicina. Naucnici su otkrili zašto konzumiranje belog luka održava zdravlje srca. Kljuc je u alicinu, materiji odgovornoj za ozloglašeni sumporni zadah, kaze se u studiji tima sa Sveucilišta Alabama. Alicin se razgraduje na manje sastojke koji reaguju sa crvenim krvnim zrncima i stvaraju spoj koji opušta krvne žile i omogucava dobar protok krvi. Osim toga, smanjuje pritisak i omogucava da se putem krvi prenosi više kiseonika do organa, te tako olakšava rad srca. Oprezni trebamo biti samo sa koncentratima belog luka koji se prodaju u apotekama. Prevelike doze mogle bi da prorede krv i uticu na krvarenje.

Sojino mleko kod menopauze

Dodatak probiotika, dobrih bakterija koje cuvaju naše zdravlje, sojinom mleku povecava prirodnu dostupnost izoflavona u njemu, tvrdi nova studija. Sojini izoflavoni su zapravo fitoestrogeni, aktivni sastojci biljaka koji deluju poput estrogena, zbog cega se i smatraju dobrom alternativom hormonskoj terapiji kod žena u menopauzi. Sojino mleko preporucuje se ženama u menopauzi jer smanjuje njene simptome, cuva kosti i sprecava osteoporozu.

Cink veoma vazan

U telu odraslog coveka nalazi se oko dva kilograma metala, od cega se oko 2,5 grama odnosi na cink. Preporucljiva dnevna doza: od 9 mg za žene do 11 mg za muškarce. Uravnoteženi unos cinka povecava osecaj ukusa, poboljšava zdravlje kože i kose, jaca reproduktivni sistem i može izoštriti kratkotrajno pamcenje i paznju. Kao sredstvo protiv upale, cink se katkad upotrebljava za lecenje akni, reumatskog artritisa i prostatitisa. Unosom dodatnih kolicina cinka može se povecati otpornost na infekcije, posebno kod starijih osoba i ubrzati zaceljivanje rana. Cinkom su bogati ostrige - više nego bilo koje druge namirnice, nemasno meso, plodovi mora, jaja, soja, kikiriki, pšenicne klice, sir... Nizak nivo cinka redovno je uocena kod 30% do 50% alkoholicara. Prvi znak upozorenja je najcešce gubitak ukusa. Ostali simptomi su bele mrlje na noktima, dermatitis, gubitak apetita, umor, sporo zaceljivanje rana no u težim slucajevima može doci i do kasnog seksualnog sazrevanja i niskog rasta. Preterivanje sa cinkom takode je loše. Previše cinka može prouzrokovati slabljenje imunološkog sistema, mucninu, glavobolje, povracanje, manjak vode u organizmu, bolove u želucu, lošu koordinaciju mišica, umor te prestanak rada bubrega.

Mangan je vazan

Mineralne ili neorganske materije su nezamenljivi sastojci hrane. Nemaju energetsku vrednost, ali ipak ucestvuju u životno važnim procesima u organizmu coveka: izgradnji kostiju, održavanju kiselo-bazne ravnoteže, sastava krvi, normalizaciji razmene vode i soli, radu nervnog sistema… U zavisnosti od njihove kolicine u organizmu, dele se na makroelemente (kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožde, kalijum, natrijum hlor, sumpor, cija se kolicina izražava u gramima), mikroelemente (jod, fluor, bakar, kobalt, mangan, cink, hrom, selen i drugi, cija se kolicina izražava u miligramima ili delovima miligrama) i elemente u tragovima (zlato, radijum, živa i drugi, kojih ima u zanemarljivo malim kolicinama, ali ipak imaju visoku biološku aktivnost). Jedan od mikroelemenata cija je uloga u organizmu postala jasna slucajno, i to tek sedamdesetih godina prošlog veka, je mangan. Prilokom proucavanja metabolizma vitamina K u organizmu naucnici su slucajno ustanovili cime se manifestuje nedostatak mangana u ishrani. Naime, jednom ispitaniku nisu ga dodavali u poseban nacin ishrane kojim su ispitivali metabolizam vitamina K, i zakljucili da je on, posle 17 nedelja, koliko je istraživanje trajalo, dobio laki osip, kosa mu je od crne postala žuckasta i rasla je mnogo sporije, kao i nokti i brada, patio je od napada povracanja i mucnine, snizio mu se nivo triglicerida u krvi i oslabio je.
Tako se došlo do zakljucka da je organizmu mangan neophodan radi pravilnog metabolizma masnoca, za izgradnju kostiju, vezivnih tkiva, za proizvodnju energije, sintezu holesterina i nukleotida (DNK), neophodnih svakoj živoj celiji za deljenje. On se u organizmu pretežno nalazi u celijama jetre, pankreasa, bubrega i kostiju. Smatra se da se uravnoteženom ishranom unosi dovoljno mangana, a potrebe se krecu oko dva do pet miligrama dnevno. Ima ga u integralnim žitaricama, vocu, zelenom povrcu (posebno spanacu), suvom bobicastom vocu (pre svega borovnicama i kupinama), caju, dumbiru i karanfilicu. S obzirom na to da postoji veza izmedu mangana i gvožda, može se desiti da se kod onih kod kojih dode do deficita gvožda u organizmu (krvi), usvaja više mangana, uz mogucnost intoksikacije. S druge strane, ako je organizam “preopterecen” gvoždem, mogucnost usvajanja mangana se smanjuje, što može dovesti do njegovog nedostatka. Simptomi, pored vec pomenutih iz eksperimenta, su i krhkost kostiju, netolerancija prema šeceru, visok nivo holesterola, degeneracija polnih žlezda. Na intoksikaciju manganom ukazace gubitak apetita, halucinacije, smanjenje sposobnosti procene situacije i zaboravnost, pospanost i bolovi u mišicima.

Ribom protiv srcanih nevolja

U opsežnu listu koristi od konzumiranja ribe možete upisati još jednu - smanjenje rizika od neretko smrtonosne srcane aritmije, saopštili su istraživaci. Na roštilju ili u rerni pecena riba ali ne i na ulju pržena pomaže u smanjivanju rizika od fibrilacije srcanih komora - saopštio je dr D Mozafarijan s Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard u Bostonu koji je predvodio istraživanja grupe kolega.Rezultati pokazuju da redovno uzimanje tunjevine ili drugih pecenih riba može biti jednostavna ali i važna brana za zakrecavanje srcanog mišica i krvnih sudova medu starijim ženama i muškarcima - Zasluge za takvu situaciju lekari pripisuju masnoj kiselini omega 3 koja se može naci u mnogih vrsta ribe ali i u orahu, semenu lana i mnogim vrstama povrca zelenih listova. Veruje se da omega 3 takode smanjuje rizik od širokog spektra srcanih tegoba i da je izuzetno važna za razvoj i funkcionisanje mozga.

Brusnica sve traženija kao lek u EvropiBrusnica, gorko-kiselkasto bobičasto voće poreklom sa severnoameričkog kontinenta, sve je popularnija u Evropi, ne toliko kao dodatak pečenju, kao u SAD, već više kao lek, zahvaljujući svojim izuzetnim zdravstvenim svojstvima.

Zbog povećane tražnje na starom kontinentu, naročito u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, američki izvoz brusnice povećan je u poslednjih šest godina za sedamdeset odsto, izveštava Blumberg.

Devedeset odsto izvoza ovog voća ostvaruje se u formi koncentrovanog soka, a ostatak u svežem stanju, u obliku konzerviranog sosa ili kao sušeno i zasladjeno voće koje se koristi kao grickalica ili sastojak kolača.

Sve u svemu, danas oko 26 odsto američke proizvodnje brusnice, čiji je centar savezna država Masačusests, završava na evropskom tržištu. Pri tom se samo u Nemačku plasira 3,6 miliona kilograma ovog voća godišnje.

Rast izvoza doprineo je da se cena brusnice u SAD sada kreće izmedju 35 i 40 dolara za bure od 50 kilograma, dok je pred kraj minulog veka opala na svega 16 do 17 dolara. Trenutno je brusnica najvrednija poljoprivredna kultura savezne države Masačusets, u kojoj živi četiri od deset američkih uzgajivača tog voća.

Plodovi brusnice su izuzetno bogati vitaminom C i drugim zaštitnim materijama, izmedju ostalog bioflavonoidima, koji imaju snažno antioksidativno dejstvo, čime smanjuju rizik od kanceroznih i srčanih oboljenja.

Brusnica osim toga obiluje hipuričnom kiselinom, prirodnim antibiotikom koji ima izraženo dejstvo i na gljivice. Brusnica snižava i nivo šećera u krvi i doprinosi povećanju sadržaja tzv. 'dobrog' (HDL) holesterola.

Ono zbog čega je brusnica ipak najviše postala "hit" medju evropskim potrošačima je njeno blagotvorno delovanje na različita zapaljenja i infekcije urinarnog trakta. Brusnica deluje i na najčešću u najnezgodniju bakteriju urinarnog sistema - ešerihiju koli, a neka novija istraživanju pokazuju da ovo voće deluje i na još jednu opasnu bakteriju - helikobakter pilori, koja je najčešći izazivač čira na želucu.