Ako unosimo umereno raznovrsnu hranu, bez velikih količina masti, a sa dovoljno biljnih vlakana i vitamina, sigurno možemo reći da se hranimo zdravom hranom koja štiti od malignih i kardiovaskularnih oboljenja. Naravno, uz odricanje od pušenja i alkohola. Ovo je stav Društva Srbije za borbu protiv raka publikovanog u knjižici "Ishrana i rak".

Međutim, nije dovoljno samo znati da treba da unosimo raznovrsnu hranu, jer je i ona opterećena mnogim nepoželjnim supstancama koje su u izvesnoj meri rizične za pojavu zloćudnih tumora. Mnoge namirnice, naročito usoljeno meso i suhomesnati proizvodi, riba i sirevi, sadrže nitrate i nitrite. Lisnato povrće, krtolasti plodovi i korenje povrća naročito su bogati nitratima, a ima ih i u pijaćoj vodi.

Glavni sastojak nitrata je azot, neophodan za rast biljaka, a njega čovek ne bi trebalo da unosi u preteranim količinama. Jer, iako su nitrati malo toksični, pod uticajem pljuvačke postaju nitriti, prilično toksična supstanca. U želucu se sa drugim sastojcima- aminima, koji se unose mesom, sirom i nekim lekovima pretvaraju u nitrozamine.

A za njih je, tvrde stručnjaci, dokazano da su kancerogeni za pojedine životinjske vrste, mada nema potvrde o kancerogenosti za ljude. Ali, bez obzira na ovo upozorenje, nitrati koji se nalaze u salatama i povrću bogatom vitaminom C, nemaju ovo dejstvo jer se "pouzdano zna" da je hemijski proces stvaranja nitrozamina usporen upravo delovanjem ovog vitamina.

Stoga nutricionisti preporučuju da se korišćenje masti svede na 30 odsto dnevne kalorične vrednosti, odnosno od 60 do 80 grama za odraslu osobu, čime se ne štitimo samo od raka već i od prilično raširenih kardiovaskularnih bolesti.

Kako to praktično izvesti? Tako što treba izbegavati meso i suhomesnate proizvode bogate mastima, odnosno uzimati "mršavo" meso i ribu. Za pripremu hrane koristiti takođe što manje masti. Pre kuvanja meso osloboditi vidljivih masnih naslaga, a sa živinskog mesa skinuti kožicu. Kad je reč o mlečnim proizvodima treba uzimati samo one od obranog mleka i izbegavati masne sireve i pavlake. Umereno treba jesti i umake, majoneze, premaze bogate mastima i zaslađena jela, a uzdržavati se od pomfrita, čipsa, oraha, čokolade i kolača, koji su po pravilu veoma bogati mastima.

I preterana upotreba soli, a naročito usoljeno meso i riba, dimljeni proizvodi i jako začinjene namirnice, sumnjiče se da pogoduju razvoju raka na želucu. Na ovo treba da obrati posebno pažnju stanovništvo naše sredine, jer je izračunato da su dnevne uzete količine soli po glavi ljudi dvostruko veće od preporučenih (nutricionisti preporučuju pet do šest grama).

A kako smanjiti upotrebu soli? Prvo, izbegavanjem usoljenih namirnicama, a kad god je to moguće so zameniti svežim aromatičnim travama, ili mirođijom. Jelo soliti na kraju kuvanja, a nikako ne soliti konzervirano povrće ni gotovu hranu, jer oni sadrže dovoljno soli. Slanik treba da se skloni sa trpeze jer je loša navika da se automatski dosoljava jelo. A ako već neko ne može soli da se odrekne, onda neka koristi dijetetsku so i začine.

izvor

Ja ponekad mislim da ti sedis u mojoj kuhinji na lusteru , nevidljiva i sve zapisujes sto vidis.

Svega sam se odrekla, ali soli ne znam kako cu

lilit napisao:Glavni sastojak nitrata je azot, neophodan za rast biljaka, a njega čovek ne bi trebalo da unosi u preteranim količinama. Jer, iako su nitrati malo toksični, pod uticajem pljuvačke postaju nitriti, prilično toksična supstanca. U želucu se sa drugim sastojcima- aminima, koji se unose mesom, sirom i nekim lekovima pretvaraju u nitrozamine.

Sve sto si napisala je tacno,ali evo jedna mala zanimljivost,jedinjenja azota su veoma korisna za organizam ali isto tako mogu biti stetna,npr NO(poznatiji kao azotmonoksid) je veoma otrovan gas,a kada se stvara u organizmu utice na smanjenje krvnog pritiska,unistava mikrobe,i i ima ulogu u prenosu impulsa.Sto se tice soli slazem se da ako se u hranu sipa neso sto vec u sebi sadrzi so(npr paradajiz sos ili sir_treba izbegavati dodatne kolicine,bespotrebno je ja licno koristim vec dve-tri godine kalijumovu so,posto su jedinjenja kalijum manje stetna od Natrijuma kog vec ima u u organizmu i bespotrebnan je dodatni unos,a i kalijum je potrebniji nasem srcu on ga cuva od oboljenja.Takodje je dobra i morska so.Soli ne vise od 4g dnevno i jos nesto ja ne preporucujem zacin c i vegetu,mislim da imaju previse stetne soli a i secera,bolje neki drug lekoviti zacini i sveze povrce a ne suseno! Zdravlje na prvom mestu,ovoga treba da se pridrzavaju i oni koji nemaju visak kg,jer to neznaci da je njihovo srce zdravo kao i ceo KV sistem

Morska so:
http://www.health-benefit-of-water.com/sea-salt.html#health

e sad, koliko je bolja morska so od obicne, da li to znaci da je bolje koristiti morsku so u normalnim kolicinama ili u smanjenim???

Morska so je svakako ima blagu prednost zbog prirodnog joda a inače upotreba soli treba da bude smanjena jer so zadržava vodu u organizmu koja nam je potrebna za izbacivanje sagorelih masnih ćelija.

Kalijumova so je definitivno najbolji izbor kada je so u pitanju...

To mi jedino i preostaje - ali je skupa kao djavo .. (kad se rachuna na mesechnom nivou)

Uzimala sam morsku so, pashku ili ulcinjsku .. tu sam bar bila sigurna da je vade iz Jadranskog mora, i odjednom je nema .. nashu "C" necu da uzimam i ako pishe da je morska so, ali iz chijeg mora?

Pretrazivala malopre po netu da vidim gde bih u BG mogla da nadjem ulcinjsku so, kad mi izlete napis ..

So uvozna, ambalaža ulcinjska

Ulcinj, 18. septembra - Dok berba, inače najduža u sedam decenija dugoj istoriji Solane „Bajo Sekulić”, još traje, odavde se trgovcima i potrošačima u Srbiji šalju upozorenja da se u ambalaži ove Solane može naći i so sumnjivog kvaliteta.

-Nije tajna da se uvozi dosta soli iz Rumunije, Ukrajine ili Belorusije, ali je najgore to što se dio te soli prodaje u ambalaži sa oznakom naše Solane, kaže Ljubo Gazivoda, izvršni direktor ovog kolektiva, koja je jedini proizvođač soli u Srbiji i Crnoj Gori.

Gazivoda kaže da je ta so, blago rečeno, sumnjivog kvaliteta, da se ne može ničim ravnati sa ovom ekološki sasvim ispravnom solju („ulcinjska može da nosi znak tri zelene jabuke”) i da je time napadnuto tržište ove Solane, koje sve više osvaja prostor Srbije, tim prije što se sve više traži u Vojvodini i Beogradu.

-Obraćali smo se nadležnima u Srbiji da spriječe tu nezakonitu trgovinu, ali do sada nije bilo pravih reakcija. Danas je RT Srbije snimila jednu emisiju u kojoj sam ponovio to upozorenje, i nadam se da će se nešto konkretno, nakon svega, uraditi, kaže Gazivoda. On smatra da bi trgovinske kuće trebalo da, pri nabavci soli, svaki put ostvare kontakt sa Solanom „Bajo Sekulić”, kako bi zaštitili i sebe i potrošače.

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2003-09-19&id=6041

Chlanak je iz 2003. ali ne sumnjam da se bilo shta promenilo, jedino ako nije na gore!


Evo jos jedne stare vesti ...

Hranu solimo sa metalnim opiljcima

Nedavno sprovedeno istraživanje Pokreta za zaštitu potrošača pokazalo je da u šest od 23 ispitana uzorka kuhinjske soli ima metalnih opiljaka koji, ako se unesu u organizam, mogu izazvati krvarenje digestivnog trakta. Uzorci u kojima ima metala kupljeni su Beogradu, Mladenovcu, Kragujevcu, Kniću, Kraljevu i Čačku. Zato su sanitarni inspektori krenuli u rigorizniju kontrolu - po prodavnicama, magacinima, fabrikama.

Prema pravilniku o uslovima zdravstvene ispravnosti, u soli nije dozvoljeno prisustvo bilo kojih premisa, a naročito metalnih opiljaka koji su vidljivi i golim okom. Ako se so pospe na belu površinu, metalni opiljci su lako uočljivi. Stručnjaci kažu da se oni mogu pojaviti zbog loših uslova pakovanja i zbog nehigijenske proizvodnje.

Pored metalnih opiljaka u nekim uzorcima su primećene sitne, tvrde grudvice, što strogi propisi naše zemlje ne dozvoljavaju. Ovo istraživanje je pokazalo i da skoro trećina kupljenih uzoraka soli nije imala propisane deklaracije. Na nekima nije bilo istaknuto poreklo, ko je uvoznik, a ko proizvođač.

Činjenica da nekoliko firmi koje uvoze, pakuju i distribuiraju so u kojoj je pronađen metal nemaju registrovane telefone u službi 988 pokazuje da u ovoj oblasti nema mnogo kontrole.

Rezultati analize kuhinjske soli pokazali su i da gotove sve vrste soli koje se prodaju u našoj zemlji sadrže propisane količine joda. Manjak joda utvrđen je jedino u kuhinjskoj soli proizvođača „So produkt“ iz Beograda.

http://www.blic.co.yu/