Radila za Armanija, umrla od gladi, teška 36 kg.
Anoreksija - Bulimija ------- prate nas kroz vekove
IZGLADNJIVANJEM DO KOSKE
Bolesno mršavljenje u Srbiji uzima strašan danak, zbog anoreksije kod lekara svake nedelje završi pet tinejdžera
BEOGRAD - U Srbiji u poslednjih deset godina svake nedelje zbog anoreksije kod lekara završi pet tinejdžera.
Bolest mršavih najveći danak uzima među devojčicama, koje drastičnim dijetama i izgladnjivanjem žele da se prilagode svetskim trendovima i budu manekenski "vitke".
Osim što dovodi do teških poremećaja u organizmu i psihi, za obolelog anoreksija može da ima i koban ishod.
Anoreksija vodi u horor
Dr Jagoda Jorga iz Savetovališta za dijetetiku pri Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da je smrtnost lečenih anoreksičara čak 10 odsto. Prema rečima dr Jorge, istraživanja u našim osnovnim školama pokazala su da čak 95 odsto devojčica od 13 do 15 godina drži nekakvu "dijetu" koja bi mogla da bude kobna po zdravlje.
- Istraživanje je pokazalo i da već u petom razredu devojčice postaju opterećene svojim spoljnim izgledom. Zato drže najdrastičnije dijete, koje se uglavnom svode na obroke od zelene salate, mleka i jogurta. Devojčice iz ishrane izbacuju hleb i meso, pa je ubrzo svedu na svega 400 do 600 kalorija dnevno.
Posle samo nekoliko meseci ovakvih izgladnjivanja, osoba može da izgubi i desetak kilograma.
Dijeta tako postaje "okidač" koji pokreće lanac poremećaja u organizmu, iz koga je teško izvući se - kaže dr Jagoda Jorga.
Ona upozorava da u anoreksiju, tj. opsesivno gladovanje ne upadaju gojazne, već dobro uhranjene, zdrave osobe, koje smanjuju obroke iz želje da budu poželjne i da se dopadnu. Među njima, na deset devojčica dolazi jedan dečak.
Osobom koja upadne u anoreksiju upravlja strah od debljine, pa ona tako meri svaki zalogaj.
Anoreksična osoba, ne gubi apetit, ali ima užasan strah od hrane, što vremenom dovodi do pogoršanja i fizičkog i psihičkog stanja.
Dr. Jorga:
- Anoreksične osobe traže pomoć tek kada njihovo stanje postane alarmantno. Dolaze devojke kojima je već mesecima menstrualni ciklus u prekidu. Blede su, ispijene, lomi im se kosa, nezainteresovane su za svet oko sebe. Pomoć traže i zabrinuti roditelji pošto primete da je njihovo dete vidno smršalo i postalo depresivno.
- To je, naime, paradoks ove bolesti. Devojke mršave da bi se nekom dopale, a onda sa razvojem bolesti gube interesovanje za suprotni pol, prestaje im menstruacija, postaju depresivne, povlače se u sebe. Kod muškaraca se smanjuje libido - objašnjava dr Jorga.
Prema njenim rečima, anoreksija izaziva i probleme u radu srca, jer izgladnjivanje slabi srčani mišić. Ispašta i mozak, pa se tako kod ovih osoba smanjuje i intelektualna sposobnost. Rečju, želja za dopadanjem i "šlang" linijom pretvara se u put do pakla sa koga se u normalan život vrati samo 50 odsto obolelih. Ostali odlaze u hroničnu anoreksiju, koja nije opasna po život, ali mora da se kontroliše.
U lečenje se uključuju specijalista za hranu i obavezno psihijatar.
Zbog hormonske terapije koja bi kod anoreksičnih devojaka trebalo da uspostavi menstrualni ciklus, tu je i endokrinolog.
Anoreksija, inače, nije bolest 20. veka, jer je prvi slučaj ove bolesti zabeležen još u 15. veku.
Međutim, zbog trendova i društvenog pritiska da bi žene trebalo da budu lepe i mršave, anoreksija u 21. veku dobija razmere epidemije.
Obavezno zapošljavanje punačkih
O ozbiljnosti anoreksije govori i to što je u nekim zemljama ova bolest uvršćena na spisak bolesti koje se leče protiv volje obolelog.
U borbu protiv anoreksije u Engleskoj uključio se i BBC.
On je sklopio ugovor sa Nacionalnim institutom za zdravlje kojim se obavezuje da će zapošljavati jedan broj punačkih osoba,
i na taj način doprineti borbi protiv diktata mršavih.
Sadizmom do savršenstva
Klinički psiholog Tijana Mandić kaže da je kod obolelih od anoreksije najbolesnija njihova zamisao kako bi trebalo da izgledaju, tj. definicija sopstvenog "idealnog ja". Zato su, prema njenim rečima, neki stručnjaci predlagali da se anoreksija uvrsti u monosimptomatske psihoze.
- Za nastanak anoreksije, osim biohemijskih, veoma su važni i društveni i individualno-psihološki faktori.
Anoreksija se pojavila u industrijskim društvima, i to u srednjoj klasi koja je želela napredak na društvenoj lestvici.
U takvim porodicama deca, posebno devojčice, podizana su sa imperativom uspeha i savršenstva.
Ako tome dodamo i sličice "barbika" u njihovoj podsvesti, kao i poruke masmedija, koji od premršave devojke velikih grudi prave ideal lepote, sklopićemo mozaik faktora koji, uz individualno psihološki faktor, čine osnovu za nastanak ove bolesti.
Osobe obolele od anoreksije uglavnom imaju primitivni i sadistički ego i ideal i veruju da moraju da budu savršene da bi se drugome dopale.
Ona navodi primer devojčice obolele od anoreksije koja je u školu došla sa ranama na prstima ruke,
jer je celu noć ponavljala pisanje domaćeg zadatka ne bi li postigla "savršen" rukopis.
Preuzeto iz arhive Kurira
Anoreksiju i bulimiju otkrivaju - ginekolozi
Mlade pacijentice su čekale vise od godinu dana do prvog kontakta sa ginekologom, a na pregled su se javile tek kad izostanak menstrualnog ciklusa više nisu mogle sakrivati.
Kako praćenje i lečenje anoreksije i bulimije još uvek ne postoji, najveći broj slučajeva obolelih devojaka je otkriven tek posredno i to na - Odelenju ginekologije.
Šokirani roditelji
Do tog podatka se doslo zadnjih nekoliko godina jer se u proseku javljalo pet djevojčica dnevno sa anoreksijom ili bulimijom i to u uznaprednovaloj fazi bolesti. Zadnji ovakav slučaj su dve 17-godišnjakinje, a razlog zbog kojeg su tražile pomoć lekara nije osnovna bolest s kojom se bore već godinama, dakle anoreksija, već izostanak menstrulanog ciklusa, koji je usledio kao posledica dugotrajnog poremećaja ishrane.
Međutim, najstrašniji je podatak je da su devojcice čekale duze od godinu dana do prvog kontakta s ginekologom, a na pregled su se javile tek kad problem više nisu mogle skrivati.
Uglavnom obolele devojke na Ginekologiju dovode roditelji koji se šokiraju saznanjem da je gubitak menstrulanog ciklusa zapravo posljedica višegodišnje borbe s izgladnjivanjem, prežderavanjem i prisilnim povraćanjem.
- Gubitak ciklusa spada u teže posledice borbe s anoreksijom i bulimijom, isto kao i endokrilni poremećaj, dakle rad žlezda sa unutrasnjim lučenjem.
Sa ginekoloskog odelenja su poslate pravo na psihijatra i u endokrinološku ambulantu.
Pomoć psihijatra
Iako se i anoreksija i bulimija vode kao psihijatrijske dijagnoze, većina mladih pacijenata odbija uopste priznati bolest, a zatim zbog srama ne žele potražiti pomoć psihijatra. Upravo zato, najviše ih, i to tek nakon nekoliko godina borbe s ovim teškim poremećajem, završi ili na ginekologiji ili na endokrinologiji.
Nakon prejedanja želja za smrću
Anoreksija i bulimija spadaju u poremećaje ishrane, a oboljele devojke se u lečenje uključuju uglavnom protiv svoje volje. Za razliku od anoreksičarki, bulimičarke se prežderavaju, a zatim pojedeni sadržaj izbacuju prisilnim povraćanjem. Nakon epizode prejedanja, kod takvih su devojaka česti i pokušaji samoubojstava jer većina njih ima ozbiljnih problema s fizičkim, emocionalnim i psihičkim zdravljem. Uzrok ovakovom poremećaju mogu biti traume iz detinjstva, psihoze, teški poremećaji ličnosti, ali i veliki pritisak showbiz industrije koja promovira bolesnu mršavost kao poželjan stil života.
Teški slučajevi ipak rijetki
Teški slučajevi oboljenja su kod nas vrlo retki, a najčešća dijagnoza s kojom devojke dolaze u endokrinološku ambulantu je anoreksija nervoza.
Posljednjih godina imali smo samo tri slučaja kad su mlade devojke zbog toga tražile pomoć.
izvor
http://www.aladin.info/forum/index.php?showtopic=532