Cao,

pristajem da ti pružim pomoć i da ti dam informacije ( iskustveno provereno ) vezane za poremećaje ishrane, mada nisi naglasio šta ti je konkretno potrebno za izradu diplomskog rada.

Pozdrav

Treba mi devojka, koja se leči od anoreksije, treba mi njeno iskustvo, od škole/fakulteta, tj. uspeh, preko društva, tj. kako se ta osoba ophodi prema svima, prema sebi, ali to kada bi stupile u kontakt, jer me zanima apsolutno sve.

I ako nije problem da mi se javiš što je pre moguće, naravno ako želiš. Hvala. Jer mi je hitno. Hvala.

Pozdrav svima!
Zelela bih da prenesem bolno iskustvo moje drugarice u borbi sa anoreksijom,mozda nekome pomogne da shvati da je u problemu ili da ne pribegava ludostima.
U kratkim crtama samo cu vam reci da ona nije obolela od nje zato sto je htela da izgleda kao ofingeri sa gornjih slika ili u prevodu manekenke, nego zbog porodicnih problema i to u najgorem dobu odnosno dobu puberteta.Zbog svoje bolesti vanredno je pohadjala srednju skolu a ja sam je upoznala kad sam upisala faks, nakon njenog izlecenja i nisam mogla da verujem sve dok mi nije pokazala svoje slike iz faze bolesti...
Ono sto je veoma poucno i sto zelim da naglasim jeste to da je ona trebala da se ugoji samo 5-6kg, a to nije uspevala citavih 5 godina.A sa njom u bolnici su bile osobe koje su trebale da se ugoje i po 15kg pa su to uspele za veoma kratko vreme.
Verovatno cete pitati o cemu ja to pricam samo 5kg,ili tome slicno ali fora je u tome sto bez tih 5kg njen organizam nije mogao normalno da funkcionise....
Zablude koje mi je drugarica razresila jesu ustvari da ne morate izgledati kao kostur da imate anoreksiju..Pitanje je samo sa koliko kila vas organizam moze normalno da funkcionise....A to je nesto sto je individualno...
A ja mislim da upravo tu lezi opasnos, jer roditelji tih devojcica, koje se jave u bolnicu tek kad je uslovno receno kasno...neobrate paznju da njihove cerke gube na kilazi ili prvo misle ma nema veze u pubertetu je raste ili tako nesto.U tom dobu i kilogram puno znaci, jer se telo razvija...
Nismo svi isti drugarica koju znam 20 godina jede kao mecava potpuno je zdrava, a kad bi je videli mislili bi da ima tezak oblik anoreksije...
Da zumiram, mislim da je najveci problem u glavi i zato podrzavam sve osobe koje su ovde, a boluju od anoreksije ili bolimije istrajte u borbi, leka ima

Pozdrav!

Da li bi mogla da mi napišeš nešto više o njenom iskustvu što se tiče fakulteta i njenog uspeha, vezano samo za fakultet i odnos sa društvom? I ako znaš priču kada je bila u serdnjoj školi, ako je anoreksiju tada imala, a koliko sam videla, imala ju je tada.

Hvala.

Mrvice, mislim da stvarno nije u redu sto na ovaj nacin trazis devojku koja bi bila spremna da prica o takvim stvarima, pogotovo sto bi trebalo da znas i sama koliko je to bolna tema i koliko je tesko pricati o takvim stvarima totalnim neznancima.
Postoje drugi nacini, to je bas osetljivo i mislim da nije adekvatno da ovako ispitujes za iskustvo bilo koga..

pa davno je ona isla u srednju skolu kad je dosla na fakultet, ona je vec bila izlecena, ali je i dalje posecivala psihijatra i isla na jogu to joj je puno pomoglo tako se po njenim recima oslobodila stresa koji ju je terao da ne jede....

Mrvice, za ovakav razgovor i temu u pitanju, neophodno je da stupimo u kontakt, ne zelim da do detalja opisujem svoje probleme na ovim stranicama.

Kada sam tražila pomoć, nisam tražila da na ovim stranicama iznosite svoje iskustvo!!!

U prvom mail-u sam napisala da bi to išlo preko E-mail-a, što znači da bih dala svoj E-mail, pa samim tim, to niko ne bi video sem mene.

Jako dobro znam šta je anoreksija i koliko je bolna tema iste. Tako da nijednog trenutka nisam mislila da delite sa mnom iskustvo putem foruma!

Strelice, hvala.

Marijana je pre svega želim da ti čestisam na hrabrosti da priznas da imasa problem! To je za poštovanje, zanam koliko je to teško jer ga i sama imam, a nikome to još nisam rekla.
Pre samo godinu i po dana imala sam 68 kg (visoka sam 164), dijetu sam počela da držim u januaru! Počela sam da treniram, lagano onda intenzivnije, teretana, izbacial sam iz ishrane sve ono za šta sam smatrala da me je ugojilo, masnoće,prezačinjeno, slatkiše, počela sam da jedem za doručak voće, ručak povrće, bareno ili sirovo, večera nešto kombinovano, pila sam ne slađene čajeve, mleko, jogurt. Nisam se izgladnjivala, trenirala sam i do avgusta sam uspela smršati za mene fantastičnih 10kg, nabacila sam ženstvene mišiće i bila sam srećna! Ali tu počinje problem! Javila se želja da pojedem po nešto što sam sama sebi zabranila, pljeskavicu, neko pecivo, bli umesto raženi hleb, i onda je počela nepodnošljiva griža savesti, strah od ponovne debljine, a nisam se mogla otrgnuti porivu da gricnem i po nešto zabranjeno! Počela sam jesti kradom od sebe i od drugih i povraćati i ne priznajući ni sebi da imam problem! U mojoj okolini niko naravno ni ne na slućuje! Tim lakšim ali paklenim putem sam došla do 50 kg! Sada u ovom trenutku imam 52 kg, svim snagama se trudim da se otrgnem bolesti ali izgleda da ne mogu sama! Sada jedan dana jedem voće, lagano nešto, povrće, a jedan dan napržim sve i svašta pa povraćam po 5,6 puta! ŽELIM DA PRESTANEM

Strašno mi je kada pročitam iskustva slična svojima... neopisiv bol mi se javi, a ne znam ni sama rešenje svega.
Kod mene je anoreksija počela sa svojim razvitkom pre skoro 4 godine.
Period tog pakla i dalje traje.
Brojanje kalorija, osećaj krivice pri svakom unetom zalogaju - anksioznost.

Smanjila sam maksimalno unos kalorija - ne znam ni sama kako mi organizam opstaje.

Ukoliko osetim da sam se prejela (što je maltene nemoguće jer ne unosim mnogo kalorija, ali psiha radi svoje) - sledi osećaj krivice i fizičko iscrpljivanje: šetnja do iznemoglosti, vožnja bicikle, neki kućni poslovi... Dakle, ništa umereno.

Toliko za ovaj uvodni post. Znam da će imati onih koji će shvatiti o čemu pišem.

Ciao Anatema
Da li si pokusala da promenis nesto u svom zivotu bas zbog tog poremecaja?
Svesna si da to nije dobro ali se vrtis u krug tj. ides ponovo na startnu poziciju.
Pisala sam nesto o osecaju krivice. Preporucujem ti da procitas a ako zelis mogu napisati i nesto o anksioznosti.
Vecina ljudi je anksiozno a da toga nisu ni svesni. Cesto se to prepisuje nekim drugim osecanjima.

Ja sam sa svojom cerkom prosla i anoreksiju i bulimiju, i jos uvek ima bulimicnih napada. Medjutim, kod nje nije samo to, ona ima jos jednu ozbiljnu psihijatrijsku bolest, tako da moje iskustvo s njom, nije bas pravi primer.
Od mojih prijtelja cerka je imala vrlo, vrlo ozbiljnu anoreksiju, lecila se na nagovor moje cerke u klinici Dr Dragisa Misovic, i ono sto mojoj cerki nije bilo uspesno, njoj hvala Gospodu jeste, te jeseni je upisala fakultet, odvojila se od roditelja, mozda je i to pomoglo, uglavnom, sada je zdrava, izgleda prelepo, izvanredan je student.
Ovaj primer budi nadu da je izlecenje moguce, mada je problem zaista tezak, okolina ne prihvata poremecaje ishrane kao psihijatrijski problem, retki su psihijatri koji se uspesno bore sa tim, i to ne u svim slucajevima, pacijenti se ne otvaraju, strasne drame se desavaju.
Ja se jos uvek borim sa nevidljivim neprijateljom, nikada necu odustati, jer kod moje cerke su poremecaji ishrane i depresija posledica neceg ozbiljnijeg, sto se zove granicni poremecaj licnosti.

Neno svaka cas sto sta velika potpora vasoj cerki! Mnoga deca je nemaju , iz vise razloga.
Sve se do zna lepo dovesti u normalu sa dobrom terapiju.
Drzim vam fige da sve dobro prodje a nema razloga da ne bude sve ok kada ste uporni.