Radim

Any svaka ti čast na zdravim rezonima i guraj dalje. Svako je sebi najbolji lekar što se tiće psihe, ako je u stanju da donosi pravilne odluke!

Kroz odredjenu psihoterapiju malo po malo videces kako ti se zivot menja na bolje.

Pogrešno. Samo davanje uputstava da će 'neko tamo', 'tamo negde', pomoći pri izlečenju je automatski oslanjanje na pomoć drugog i apsolutno isključivanje svog doprinosa u tome. Izlečenje dolazi iznutra. Kada osoba odlučno stane, osvrne se, i lagano zaključi šta želi od svog života. Šta ti smeta? Šta bi te motivisalo? Šta ti prija? Šta ti smeta? Probaj da sve regulišeš u sebi.
Veruj mi, ovo ti ne priča neko ko nema iskustva, naprotiv, možeš i čitati kako sam to opisala... Lena, ako želiš korenitu promenu, onda počni da radiš na sebi. Nema tog leka, nema tog lekara, koji ti može pomoći ukoliko se otpor promene javlja u tebi.
Ne dozvoli sebi da ti se čitav život vrti oko hrane, izadji iz tog kruga i pretvori ga u spiralu tako da se ne vrtiš u jednom, već da iznova dolaze nove stvari, iskustva, novi život.
Čak ni Frojd da nam ustane i da nas pozove na kauč i na dobar pretres psihe nije toliko moćan koliko naše unutrašnje Ja.
Verujem u tebe, veruješ li sebi?

AnaV napisao:Any svaka ti čast na zdravim rezonima i guraj dalje. Svako je sebi najbolji lekar što se tiće psihe, ako je u stanju da donosi pravilne odluke!

Hvala, Ana, na lepim rečima. Dosta fizičkih bolesti ima veze sa psihom, zato je uvek preventiva čićenje te unutrašnjosti.

Anny napisao:

Kroz odredjenu psihoterapiju malo po malo videces kako ti se zivot menja na bolje.

Pogrešno. Samo davanje uputstava da će 'neko tamo', 'tamo negde', pomoći pri izlečenju je automatski oslanjanje na pomoć drugog i apsolutno isključivanje svog doprinosa u tome. Izlečenje dolazi iznutra. Kada osoba odlučno stane, osvrne se, i lagano zaključi šta želi od svog života. Šta ti smeta? Šta bi te motivisalo? Šta ti prija? Šta ti smeta? Probaj da sve regulišeš u sebi.
Veruj mi, ovo ti ne priča neko ko nema iskustva, naprotiv, možeš i čitati kako sam to opisala... Lena, ako želiš korenitu promenu, onda počni da radiš na sebi. Nema tog leka, nema tog lekara, koji ti može pomoći ukoliko se otpor promene javlja u tebi.
Ne dozvoli sebi da ti se čitav život vrti oko hrane, izadji iz tog kruga i pretvori ga u spiralu tako da se ne vrtiš u jednom, već da iznova dolaze nove stvari, iskustva, novi život.
Čak ni Frojd da nam ustane i da nas pozove na kauč i na dobar pretres psihe nije toliko moćan koliko naše unutrašnje Ja.
Verujem u tebe, veruješ li sebi?

Rad sa psihoterapeutom nije oslanjanje na to da ce te "nekada neko " izleciti. Apsolutno se slazem da trebas SAM odluciti da ti treba promena (to sam i napisala) i bez svoje odluke nece ti pomoci ni jedaj strucnjak ali stojim iza toga da terapija treba . Mnoge stvari ne mozes sam sagledati iz vise razloga.

Anny,divim se tvojoj snazi i uspehu..znam da je besmisleno oslanjati se na terapeuta bez ikakvog sopstvenog doprinosa.To sam duuuugoo radila-verovala sam u carobne reci,"carobne"pilule..a trenutak u kom sam shvatila da je 90%posto na meni,bio je krajnje porazavajuci,jer ja se na sebe ne mogu osloniti.Kod mene nije ishrana glavni problem..znam da imam prilicno ok faze i verujem da bi uz trud i upornost mogla s tim da se izborim.Ali cak i tad ne bih bila srecna,ostao bi mi onaj nevidljivi monstrum,protiv kog ne umem da se borim.Imam velikih problema s raspolozenjem koji nemaju izvora u spoljasnjoj sredini,pa shodno tome ne znam kako i sta da promenim,ne znam protiv cega da se borim.Kada bih bar znala-nesrecna sam zbog toga i toga,to i to bih volela da promenim u svom zivotu...ali ja ne zelim promene,ja ne zelim zivot!Trenutno sam bas potonula..verujem da cu se kroz koji sat javiti i reci da sam preterala..nadam se
E,i HVALA TI STO VERUJES U MENE ,mada ne znam koliko je to pametno..

Nastavljamo dalje na pp

Čitam i divim se kako ste pametne devojke. Moja ćerka očekuje da je neko nekim čarobnim štapićem izleči, iako racom shvata da izlečenje od nje zavisi i tu priču vrtimo godinama, ona ništa ne čini da to što zna i primeni u životu, počev od sitnih stvari.
Verujem u vas i verujem da ćete biti pametnije, svaki dan čekanja je dublje ukorenjivanje problema, naravno nikad nije kasno da se rešava, ali što više vremena prođe, to je teže.
Srećno.

Vjerujem da je ovo jako teška tema i da vam je izazov boriti se sa sobom ili pak sa bližnjim osobama koji imaju problem anoreksije | bulimije. Prije par godina, upoznao sam jednu simpatičnu djevojku s kojom sam se zbližio i koja mi je rekla da je patila od bulimije. Dijete rastavljenih roditelja, majka s kojom se nije mogla razumjeti u nekim situacijama, otac alkoholičar kojeg je unatoč njegovim manama voljela. Zatim je majka bila manje s njom jer je morala raditi te je često imala dugačko radno vrijeme pri čemu je ona ostajala sama i uz to se viđala sa drugim čovjekom za kojeg se kasnije preudala i imala djecu. I tako se dovela do situacije da bi se prejedala pa bi odmah izbacivala iz sebe nad wc školjkom. Kao da to nije dovoljno, još se i samoozljeđivala. Rekla je da je to poput pomoćne kočnice koja ju je umirivala. Nije osjećala nikakvu bol kada bi nožem ili skalpelom rezala po rukama, nogama i trbuhu. Opisala mi je to kao neviđeni mir koji je osjećala.

Međutim, s vremenom su se stvari popravile i ona je posjećivala psihijatra te se stanje poboljšalo. U vrijeme kada sam ju upoznao, bila je kao završila s tim razdobljem iako mi je rekla da ponekada ima želju sa povraćanjem, ali da se veoma dobro drži. Nije bila neka mršavica, više je onako preslatka bucmasta djevojka. Pokazivala mi je rane koje su zacijelile i tako sam zaključio da se više ne samoozljeđuje niti izlazi povraćati nakon nekog obroka koji bi imali. Čak mi je i opisivala kako bi to radila u jednom restoranu gdje je i prije povraćala kada bi pojela pizzu sa prijateljima. Ako mi je o tome govorila, to može biti znak da to više ne radi jer da to radi, nisam siguran da bi mi pričala o tome. Danas joj je sasvim u redu mada se više ne družimo, kako zbog fakulteta tako zbog manjka vremena.

U svemu, bitno se suočiti sa svim izazovima i naviknuti ih da nisu ništa jači od nas.

postovanje,
ja sam prije 2 godine smrsala 17kg, ove godine u proteklih 7 mjeseci sam izgubila 23kile. trenutno sam teska 57kg na visinu od 163cm. zadovoljna sam trenutnom tezinom i svojim izgledom. ali problem je u tome sto mi je mjesecnica izostala vec dva mjeseca, osjecam manjak koncentracije, puls mi je usporen, razdrazljiva sam i nervozna, cesto imam nesanicu. strah me je da ne vratim kile zato ne prelazim 1500kcal dnevno i lagano vjezbam pola sata na dan. i tih 1500 jedva pojedem u toku dana, jer je to kolicinski puno zdrave hrane s obzirom da ne unosim industrijski preradjene namirnice i bijeli secer.najveci problem je sto sam opsjednuta brojanjem kalorija i vaganjem hrane, ne vjerujem sama sebi u racunicama. bila sam kod psihologa, nije mi dala dijagnozu anoreksije. nalazi krvi su mi dobri. jos samo da posjetim ginekologa, mada bih voljela dobiti mjesecnicu prirodnim putem, a ne hormonalnom terapijom. voljela bih da me neko ko je imao slicno iskustvo posavjetuje i voljela bih licno da se opustim. s druge strane kada prestanem vagati hranu da se ne bih opterecivala, uzmem manje (jer mi sad sve izgleda puno) i onda mi bude fizicki lose.

Draga Aida,
tvoja visina i tezina su sasvim uredu , pogotovo ako vezbas onda verovatno sve to i lepo "stoji"
Anoreksicna nisi nikako ali se javlja strah samo zbog toga sto si imala dosta kila i samim tim bila vrlo nezadovoljna sobom , verovatno iz vise razliga. Mozda si i vrlo tesko skidala kile (jako malo podataka imam za precizan odgovor).
To sto osecas je vise strah da se ne vrati to stanje koje je bilo ruzno.
Bilo bi dobro da se opustis , prestanes da brojis kalorije, kao sto sam rekla da ne znam kako si skidala kile, ako je to brojanjem kalorija to ce ti to jos duuuuugo ostati u glavi. Treba vremena da se sve slegne. Pocni samo da se hranis zdravo. Takodje i da imas rutinu sto se tice vezbanja.
Sto se tice mesecnice idi kod ginekologa i sa njim sve lepo popricaj. Mozda hormoni ne trebaju. Znam da dosta zena to srede cajem virka ili ocajnice ali kao sto rekoh, dobar ginekolog na prvom mestu.

Sve najbolje i javi kako je proslo

Kod devojaka koje su držale jako rigorozne dijete posledica je u većini slučajeva sterilitet.
Ako je žena jako mršava a ostane trudna i trudnoća se iskomplikuje tj dođe do pobačaja,dolazi do jako teškog stanja gde ni lekari sa svim metodama hranjenja,infuzijom i krvlju ne mogu da spasu pacijenta ,znam za jedan takav slučaj.
Evo da se umešam i u druge teme i pripomognem sa savetom.

Evo mene nakon tacno 3 godine Izlecila sam i visegodisnju bulimiju i depresiju,ok sam skoro 2 godine. Skupila sam hrabrost i snagu i odlucila da tako vise ne ide i postigla svoj cilj Pisem ovo ,(iako je tema neaktivna jer mozda ima onih koji citaju a ne pisu) da bih ohrabrila sve koji se pate s ovim poremecajima i kroz primer dokazala da je izlecenje itekako moguce. Takodje,pouzdano znam za jos jednu clanicu koja je pisala na temi - judette da je takodje dobro Eto,nije sve tako crno. Neno,ako ste jos uvek na forumu,kako je Vasa cerka,ima li pomaka?Pozdrav

Bravo Lena! Naravno da je sve izlecivo samo je potrebno imati cilj i volju

Ja sam se iznenadila kada ugledah ponovo ovu temu i tebe na forumu!
Ćestitam ti što si prevazišla probleme, a sve je moguće kada si uporna i želiš da izadješ iz neke krize koja te šćepa i ne pušta. Uverila si se i sama da je jaka volja kljuć uspeha! Nije lako,baš mi je drago!

Hvala vam drage devojke Sada zivot gledam drugacijim ocima. Puno pozdrava