Radila za Armanija, umrla od gladi, teška 36 kg.



Anoreksija - Bulimija ------- prate nas kroz vekove

IZGLADNJIVANJEM DO KOSKE


Bolesno mršavljenje u Srbiji uzima strašan danak, zbog anoreksije kod lekara svake nedelje završi pet tinejdžera

BEOGRAD - U Srbiji u poslednjih deset godina svake nedelje zbog anoreksije kod lekara završi pet tinejdžera.
Bolest mršavih najveći danak uzima među devojčicama, koje drastičnim dijetama i izgladnjivanjem žele da se prilagode svetskim trendovima i budu manekenski "vitke".
Osim što dovodi do teških poremećaja u organizmu i psihi, za obolelog anoreksija može da ima i koban ishod.


Anoreksija vodi u horor

Dr Jagoda Jorga iz Savetovališta za dijetetiku pri Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da je smrtnost lečenih anoreksičara čak 10 odsto. Prema rečima dr Jorge, istraživanja u našim osnovnim školama pokazala su da čak 95 odsto devojčica od 13 do 15 godina drži nekakvu "dijetu" koja bi mogla da bude kobna po zdravlje.

- Istraživanje je pokazalo i da već u petom razredu devojčice postaju opterećene svojim spoljnim izgledom. Zato drže najdrastičnije dijete, koje se uglavnom svode na obroke od zelene salate, mleka i jogurta. Devojčice iz ishrane izbacuju hleb i meso, pa je ubrzo svedu na svega 400 do 600 kalorija dnevno.
Posle samo nekoliko meseci ovakvih izgladnjivanja, osoba može da izgubi i desetak kilograma.
Dijeta tako postaje "okidač" koji pokreće lanac poremećaja u organizmu, iz koga je teško izvući se - kaže dr Jagoda Jorga.

Ona upozorava da u anoreksiju, tj. opsesivno gladovanje ne upadaju gojazne, već dobro uhranjene, zdrave osobe, koje smanjuju obroke iz želje da budu poželjne i da se dopadnu. Među njima, na deset devojčica dolazi jedan dečak.
Osobom koja upadne u anoreksiju upravlja strah od debljine, pa ona tako meri svaki zalogaj.
Anoreksična osoba, ne gubi apetit, ali ima užasan strah od hrane, što vremenom dovodi do pogoršanja i fizičkog i psihičkog stanja.

Dr. Jorga:

- Anoreksične osobe traže pomoć tek kada njihovo stanje postane alarmantno. Dolaze devojke kojima je već mesecima menstrualni ciklus u prekidu. Blede su, ispijene, lomi im se kosa, nezainteresovane su za svet oko sebe. Pomoć traže i zabrinuti roditelji pošto primete da je njihovo dete vidno smršalo i postalo depresivno.

- To je, naime, paradoks ove bolesti. Devojke mršave da bi se nekom dopale, a onda sa razvojem bolesti gube interesovanje za suprotni pol, prestaje im menstruacija, postaju depresivne, povlače se u sebe. Kod muškaraca se smanjuje libido - objašnjava dr Jorga.

Prema njenim rečima, anoreksija izaziva i probleme u radu srca, jer izgladnjivanje slabi srčani mišić. Ispašta i mozak, pa se tako kod ovih osoba smanjuje i intelektualna sposobnost. Rečju, želja za dopadanjem i "šlang" linijom pretvara se u put do pakla sa koga se u normalan život vrati samo 50 odsto obolelih. Ostali odlaze u hroničnu anoreksiju, koja nije opasna po život, ali mora da se kontroliše.

U lečenje se uključuju specijalista za hranu i obavezno psihijatar.
Zbog hormonske terapije koja bi kod anoreksičnih devojaka trebalo da uspostavi menstrualni ciklus, tu je i endokrinolog.
Anoreksija, inače, nije bolest 20. veka, jer je prvi slučaj ove bolesti zabeležen još u 15. veku.
Međutim, zbog trendova i društvenog pritiska da bi žene trebalo da budu lepe i mršave, anoreksija u 21. veku dobija razmere epidemije.


Obavezno zapošljavanje punačkih

O ozbiljnosti anoreksije govori i to što je u nekim zemljama ova bolest uvršćena na spisak bolesti koje se leče protiv volje obolelog.
U borbu protiv anoreksije u Engleskoj uključio se i BBC.
On je sklopio ugovor sa Nacionalnim institutom za zdravlje kojim se obavezuje da će zapošljavati jedan broj punačkih osoba,
i na taj način doprineti borbi protiv diktata mršavih.




Sadizmom do savršenstva



Klinički psiholog Tijana Mandić kaže da je kod obolelih od anoreksije najbolesnija njihova zamisao kako bi trebalo da izgledaju, tj. definicija sopstvenog "idealnog ja". Zato su, prema njenim rečima, neki stručnjaci predlagali da se anoreksija uvrsti u monosimptomatske psihoze.

- Za nastanak anoreksije, osim biohemijskih, veoma su važni i društveni i individualno-psihološki faktori.
Anoreksija se pojavila u industrijskim društvima, i to u srednjoj klasi koja je želela napredak na društvenoj lestvici.
U takvim porodicama deca, posebno devojčice, podizana su sa imperativom uspeha i savršenstva.
Ako tome dodamo i sličice "barbika" u njihovoj podsvesti, kao i poruke masmedija, koji od premršave devojke velikih grudi prave ideal lepote, sklopićemo mozaik faktora koji, uz individualno psihološki faktor, čine osnovu za nastanak ove bolesti.
Osobe obolele od anoreksije uglavnom imaju primitivni i sadistički ego i ideal i veruju da moraju da budu savršene da bi se drugome dopale.
Ona navodi primer devojčice obolele od anoreksije koja je u školu došla sa ranama na prstima ruke,
jer je celu noć ponavljala pisanje domaćeg zadatka ne bi li postigla "savršen" rukopis.



Preuzeto iz arhive Kurira





Anoreksiju i bulimiju otkrivaju - ginekolozi

Mlade pacijentice su čekale vise od godinu dana do prvog kontakta sa ginekologom, a na pregled su se javile tek kad izostanak menstrualnog ciklusa više nisu mogle sakrivati.

Kako praćenje i lečenje anoreksije i bulimije još uvek ne postoji, najveći broj slučajeva obolelih devojaka je otkriven tek posredno i to na - Odelenju ginekologije.

Šokirani roditelji

Do tog podatka se doslo zadnjih nekoliko godina jer se u proseku javljalo pet djevojčica dnevno sa anoreksijom ili bulimijom i to u uznaprednovaloj fazi bolesti. Zadnji ovakav slučaj su dve 17-godišnjakinje, a razlog zbog kojeg su tražile pomoć lekara nije osnovna bolest s kojom se bore već godinama, dakle anoreksija, već izostanak menstrulanog ciklusa, koji je usledio kao posledica dugotrajnog poremećaja ishrane.
Međutim, najstrašniji je podatak je da su devojcice čekale duze od godinu dana do prvog kontakta s ginekologom, a na pregled su se javile tek kad problem više nisu mogle skrivati.
Uglavnom obolele devojke na Ginekologiju dovode roditelji koji se šokiraju saznanjem da je gubitak menstrulanog ciklusa zapravo posljedica višegodišnje borbe s izgladnjivanjem, prežderavanjem i prisilnim povraćanjem.

- Gubitak ciklusa spada u teže posledice borbe s anoreksijom i bulimijom, isto kao i endokrilni poremećaj, dakle rad žlezda sa unutrasnjim lučenjem.
Sa ginekoloskog odelenja su poslate pravo na psihijatra i u endokrinološku ambulantu.



Pomoć psihijatra

Iako se i anoreksija i bulimija vode kao psihijatrijske dijagnoze, većina mladih pacijenata odbija uopste priznati bolest, a zatim zbog srama ne žele potražiti pomoć psihijatra. Upravo zato, najviše ih, i to tek nakon nekoliko godina borbe s ovim teškim poremećajem, završi ili na ginekologiji ili na endokrinologiji.




Nakon prejedanja želja za smrću

Anoreksija i bulimija spadaju u poremećaje ishrane, a oboljele devojke se u lečenje uključuju uglavnom protiv svoje volje. Za razliku od anoreksičarki, bulimičarke se prežderavaju, a zatim pojedeni sadržaj izbacuju prisilnim povraćanjem. Nakon epizode prejedanja, kod takvih su devojaka česti i pokušaji samoubojstava jer većina njih ima ozbiljnih problema s fizičkim, emocionalnim i psihičkim zdravljem. Uzrok ovakovom poremećaju mogu biti traume iz detinjstva, psihoze, teški poremećaji ličnosti, ali i veliki pritisak showbiz industrije koja promovira bolesnu mršavost kao poželjan stil života.

Teški slučajevi ipak rijetki

Teški slučajevi oboljenja su kod nas vrlo retki, a najčešća dijagnoza s kojom devojke dolaze u endokrinološku ambulantu je anoreksija nervoza.
Posljednjih godina imali smo samo tri slučaja kad su mlade devojke zbog toga tražile pomoć.

izvor http://www.aladin.info/forum/index.php?showtopic=532

cao, ja imam bulimiju vec 2 godine. mislila sam da sam jaka i da to nece izeti maha, da mogu da prekinem da povracam kad god to pozelim. to je bilo u pocetku, sad vise ne znam kako da se kontrolisem, povracam i po 5,6 puta na dan, nekad i vise. samo mi je bilo bitno da omrsam 10 kg. sad sam se ugojila jos 7. tako da imam jos veci problem i jos manje motivacije da prekinem da povracam. svesna sam da se unistavam ali ne znam sta da radim. zelja da omrsam je veca od pameti (koju ocigledno nemam jer sam to sebi dozvolila). jedno vreme nisam povracala, mozda nekih 2-3 meseca. ali sam ponovo pocela, cesce nego obicno. Sada sam resila da ponovo prestanem ako uspem ali mislim da ce mi stvarno biti tesko jer moram da omrsam. naravno, niko iy moje okoline i ne sluti da imam problem, ne usudjujem se da bilo kome kazem a treba mi pomoc i podrska

Zdravo Marijana

Drago mi ja da si nam ovo napisala. Pomoc i podrsku ces dobiti u tom smislu da cemo pokusati na neke nacine da uvedemo zdravu ishranu za tvoj vec napacen organizam. Uz ishranu gledacemo da "uglavimo i vezbe koje bi mogla da radis a to je trenutno samo setnja . Naravno nikad nije kasno mada bi volela kada bi uradila krvne i jetrene probe. U krvne probe sem onogo na sta se misli kao klasika, volela bi da uradis i status kalijuna , natrijuma, gvozdja itd. Sto se tice psihicke pomoci, pokusacemo i to koliko je u nasoj moci i volela bi da se javis svaki put kada dodje do ikakve mucnine (psihicke i fizicke). Ako ti je neprijatno ovde, pp je uvek spreman da prihvati sve sto ti je na dusi i to sem tebe i mene nece znati niko. Takodje sto se tice pomoci predlozila bi ti od srca da nadjes dobrog psihologa u svom gradu ili obliznjem gradu ako nisi sigurna u tajnost. Takodje moja preporuka je i da kazes roditeljima.

Ovde si u svako doba dana i noci dobrodosla i kucaj sve sto ti padne na pamet, bez cenzure (bar na pp).

Dobro dosla jos jednom, zelim ti snage i volje da u ovoj avanturi istrajes jer zivot je prelep i treba ga postovati

nemam hrabrosti da priznam roditeljima, niti bilo kome iz svoje okoline. sto se tice psihologa krenucu na terapije kada poscnem da studiram u novom sadu, nekako mi se cini da je grad u kome trenutno zivim, cacak, nekako mali i da ce se to saznati, a i moji roditelji rade u bolnici, oboje. mnogo mi je lakse sto sa nekim mogu da pricam o ovome. od kako sam napisala prethodnu poruku osecam se lakse i imam zelju da se izlecim i da se na zdraviji nacin oslobodim kg. od danas sam resila da promenim ishranu i zaista imam jaku volju ali se bojim da ne posustanem i da kao i svaki put, padnem pred iskusenja hrane i naravno sve to ispovracam. nadam se da necu juce sam jela normalno i oduprela sam se zelji da povratim. moram samo sebe da ubedim da sam ja jaca od hrane i zaista mislim da cu uspeti, naravno uz vasu pomoc. HVALA VAM PUNO!

Marijana,nema na cemu ....drago mi je da se osecas lakse i da imas zelju da se izlecis, to je najbitnije a polako cemo gledati da tvoja ishrana bude zdrava a i da kilice polako padaju
Podrzavam to sto imas zelju da porazgovaras sa psihologom pa makar to bilo i kad dodjes u Novi Sad (za Novi Sad kazu da je steciste fenomenalnih psihologa) i sigurno ces naci nekog za razgovor. Razgovor sa psihologom je bitan i kada neko nema bas tezak problem. On prosto opusta i pomaze da bi se nasli izlazi iz nekih "cor sokaka" ili prosto mogu resiti neke nedoumice. Sami psiholozi imaju svoje psihologe znajuci koliko je to lekovito. Ne znam koliko vremena treba da prodje da dodjes u Novi Sad?
Bas mi je drago da ti je dan juce lepo prosao Da li bi mi napisala sta si to lepo jela? Koje su trenutne kilice i koje su zeljene? Bitno mi je i koliko si visoka.

jela sam normalno, bila sam na nekom rodjendanu i nije me grizla savest sto jedem, kao sto je to uvek bilo. imam oko 75 kg. visoka sam 174,175. pre sam imala 65 kg i iz zelje da skinem jos 5 ja sam se ugojila 10. verovatno iz raxloga sto u napadima gladi pojedem vise nego sto mogu da povratim. zelja mi je da skinem 15 kg. ovaj put na zdraviji nacin. u novi sad krecem u oktobru, ako da Bog pa upisem faks.

Bravo Marijana
Tvoji su ciljevi realni i lepi. Verujem da ces upisati fax i da ces stici u ovaj lep grad
Krivica je uglavnom okidac za povracanjem u bulimiji. Krivicu osecamo u momentima kada mislimo da smo uradili nesto lose. Pisala sam o krivici u "caskanje o emocijama". Postoje 3 misljenja da je nesto krivica ali nije osecaj isti. Samo jedan od ta tri je krivica. Procitaj mozda ce ti biti zanimljivo kao i tema samoosecanja.
Trebas da znas da mozes jesti apsolutno sve . Nesto je pozeljno a nesto manje pozeljno (u smislu kvaliteta namirnica) ali to ne znaci da sebi ne trebas dozvoliti da jedes kolace , samo ih smanji. Ako si pojela i vise nego sto si mislila nije grehota, bilo ti je lepo pa sta, sutra pojedi manje po mogucnosti da je bareno. Polako i izbalansiracemo ishranu a ti ces biti zadovoljna
Sta podrazumevas"jela sam normalno"?

jela sam kada sam osetila glad. nisam preterivala, doruckovala sam oko 10, nisam bila gladna do 9 uvece i bila sam na nekom rodjendanu, jela sam pite i malo torte. mozda sam pojela i vise nego sto treba iz razloga sto zelim da omrsam, ali nije me grizla savest, resila sam da od danas stvarno povedem racuna i dala sam sebi malo oduska juce. danas nisam stigla da jedem, sad sam dosla iz skole i vec osecam glad, mislim da cu jesti malo kuvanog mesa i salate. moram da sredim jos neke ocene u skoli pa nemam vremena, ali cim ugrabim slobodnog vremena pocinjem da trcim. mislim da ce mi fizicka aktivnost dosta pomoci, da se rasteretim i da jos skinem koji gram.

Fizicka aktivnost ce ti pomoci. Kad budes mogla ti trci ili brzo hodaj (sto je moj favorit) takodje i Tae Bo .
Gledaj da pojedes nesto izmedju tako velikog razmaka. npr.neku vockicu.

joj, dugo vam nisam pisala. imala sam dosta obaveza pa nisam stigla. imam 2 dobre vesti. prva je da sam omrsala 6 kg, izbacila sam samo hleb i slatkise. a druga je to da sam konacno skupila hrabrosti i sinoc priznala najboljoj drugarici da imam problem. naravno da je razumela i da imam njenu najvecu podrsku. lepse se i rasterecenije osecam, stvarno smatram da krupnim koracima idem ka izlecenju, sto mi je jedini cilj.

Bravo Marijana ....polako ali sigurno ides ka ostvarenju svojih zelja.
Da li si imala doticne epizode?

draga Marijana,oktobar je daleko...predpostavljam da ces tada da se preselis u Novi Sad,mnogo je bitno da sa roditeljima,pogotovo sto su medicinski radnici porzgovaras o tome,to nije ni glupo niti je sramota,razgovor o problemu je pola resenja,tvoj organizam je izmucen,idu velike vrucine,nemoj da dozvolis sebi da izgubis zdravlje.
ti si jos uvek mlada,zivot je pred tobom i imas sve predispozicije da se izlecis,mozda jeste surovo ali bulimija je bolest.
u mojoj osnovnoj skoli je bila devojcica koja je konstantno varirala u tezini i to jako primetno,cesto je izostajala iz skole,mi smo bili klinci i nista nismo kapirali,pubertet je vreme kada je jedino fizicki izgled bitan,mnogo kasnije kada je se dovela u normalu razgovarale smo o mojoj dijeti ona je progovorila o svom problemu...bila je na granici izmedju zivota i smrti...izgladnivala se pa prejedala,onda povracala,pila razne tablete,i dijuretike,dosla je u stadijum da joj je bilo muka od mirisa hrane,povracala je cak i sok...organizam je odbijao hranu,zeludac olenjio i prestao da vari,deluje strasno i uzasno...zar ne?
ponavljam,mlada si i zivot je pred tobom,nemoj da cekas,roditelji ti misle najbolje...porazgovaraj sa njima,onda uradi sve analize koje ti je Andjela vec predlozila i obrati se strucnom licu.
za podrsku i savete ovde si apsolutno dobrodosla.
zalim ti sve najbolje i radujem se druzenju i tvojoj zdravoj ishrani.

ne, nisam ni razmislja o tome, imala sam puno obaveza, skola, spremanje za fax. imala sam 3 obroka u toku dana, jela sam sve sem hleba i slatkisa, pojela bih nesto kad god osetim glad, skuvala meso, neku vocku, krastavac. znam da i svesna sam cinjenice da je bulimija bolesti da imam problem. smatram da je priznanje prvi korak ka izlecenju i zato sam rekla najboljoj drugarici, imam njenu najvecu podrsku, lakse mi je kad znam da mogu sa nekim jos da pricam pored vas naravno, kojim sam neizmerno zahvalna i smatram da mi je ti sto sam se obratila vam nesto najpametnije sto sam uradila za poslednje 2 godine. roditeljima jos nisam spremna da kazem, sto ne znaci da necu samo nemam jos hrabrosti za to. za sad mi ide dobro, nadam se da cu tako i nastaviti. planiram jos 10 tak kilograma da omrsam i onda cu polako poceti sve da jedem, naravno u umerenim kolicinama. znam da je sve to mnogo lakse reci nego uraditi, i da ce mi trebati jos puno, puno vremena kada cu moci da kazem da sam izlecena. ali imam jaku volju da uspem. prvenstveno da se izlecim od ove odvrate bolesti pa tek onda da omrsam, jer drugacije, znam da necu uspeti. jos jednom hvala vam za sve. pozz

Kako si Marijana? Sta ima novo ?

Ćao,

Pišem Diplomski rad na temu 'Anoreksija', pa mi treba devojka ili momak, koji su voljni da sarađuju sa mnom, jer treba da razgovaram sa njima na tu temu! Ako je neko voljan da mi izađe u susret, nek mi se javi! Anonimno će biti, jer mi treba samo razgovor!

Hvala!!!