Pokušavam danima da vam pišem. Ova ideja se izrodila pre izvesnog vremena kada sam videla da vas emocije jako interesuju. Veoma sam srećna zbog toga jer je emocionalno opismenjavanje sredstvo oslobođenja čoveka od “tiranije bezdušne racionalnosti i moći”.
Mislim da će ovo naše ćaskanje biti interesantno i vama i meni. Imam veliku želju da vam dosta toga pričam a bilo bi dobro da nešto komentarišete ovde, a ako ne onda i dalje na pp, sve do jednog momenta kada možemo javno reći,”imam pitanje, konstataciju, želju, htenje, tugu, sreću, plače mi se, nesrećn/a sam, ushićen/a sam... Šta ima veze da li to svi znaju jer to sam ja a ne "puka slika zatvorena u zlatnom okviru”.
Vecina vas i ja smo dosta ćaskali o “srcu” na pp a evo sada ćemo pričati i javno. U stvari ova rubrika je tako zamišljena da ja pričam, potaknutama vama (naravno nikoga nećemo imenovati) ćaskaćemo o nama, o svima nama koje priznaju da ih nekada “duša boli”, na šta mogu samo dodati “bravo”, jer dok god osećamo da nas “duša boli” mi možemo da radimo na sebi jer imamo i dušu a i osećamo je.
Skoro svako od nas ima nekog svog unutrašnjeg tiranina koji ga povremeno povređuje, naročito kada je ranjiv. Često smo tada skloni samouništenju ali i uništavanju ljudi koji su oko nas. Treba da se okrenemo toj osobi u sebi koja vapi za pomoći a da nismo svesne toga, da joj pomognemo, pomilujemo, zavolimo, da joj pričamo, da je slušamo, da je pitamo. Potrebno je da zalečimo rane, što je bolja solucija od toga kada treba da odkopamo dušu koja krvari a ne vidi se golim okom. Često srećem ljude koji i ne znaju da im duša plače, duboko su je zakopali, ali je stvar u tome što ona izađe na videlo kad tad, iznenadi nas, nađe nas nespremne. Čudimo joj se, ne želimo je, odbacujemo je i bežimo, i bežimo i bežimo i… shvatimo da ne možemo pobeći od nas samih. Tada kada se umorimo od bežanja tada je u stvari prvi put pogledamo videći sebe, u najlepšu sliku na svetu. U nas same.
Povedimo se za izrekom “kada je učenik spreman, učitelj će se već pojaviti”. Ajde da jedni drugima budemo učitelji ali i učenici.
Dajte mi ruku I krenimo u jednu zanimljivu avanturu.
Vasa Andjela
P.S. Tekstovi će biti napisani u skladu sa mojim viđenjem emocionalnih reakcija a zasnivaju se na transakcionoj analizi ,odredjenom skolom psihologije koja je meni bliska ali bi se dodirivala i sa ostalim skolama kao sto su npr.bihejvior,kognitivisicka terapija .Koristila sam se predavanjima svog mentora dr.med. Zorana Milivojevića kao i ostalom literaturom uglavnom zasnovanoj na TA.
